Anksioznost je univerzalno iskustvo za svakoga. Bez obzira na to koliko smo samouvereni ili smireni, svi se suočavamo sa trenucima kada nam srce ubrzano kuca, dlanovi se znoje, a um nam se vrti u neprekidnom ciklusu briga.
Bilo da je reč o problemima na poslu, zdravstvenim stanjima ili svakodnevnim izazovima, anksioznost je prirodna reakcija na neizvesnost i svakodnevni stres i strah.
Ipak, koliko god anksioznost ili anksiozan napad delovao strašno važno je razumeti da nije uvek štetan; u stvari, on može biti ključan za našu dugoročnu dobrobit i otpornost. Ali kako…
Postoje dva glavna oblika anksioznosti: Razvojna anksioznost i Toksična anksioznost.
Ovi pojmovi opisuju različite psihološke i biološke fenomene sa različitim posledicama po naše zdravlje. Razvojna anksioznost se javlja kao odgovor na izazove koji su neugodni, ali podnošljivi. To je osećaj koji imamo kada se suočavamo sa novim i nepoznatim situacijama, koje nas teraju da rastemo i prilagođavamo se. Na primer, priprema za važan poslovni sastanak ili suočavanje s teškim zadacima na poslu može izazvati razvojnu anksioznost. Ovaj tip anksioznosti podstiče nas da postignemo bolje rezultate, sličan način kao što fizičko vežbanje jača naše mišiće.
Toksična anksioznost, s druge strane, nastaje kada se suočavamo sa situacijama koje premašuju naše sposobnosti suočavanja. To može biti rezultat neprekidnog stresa ili ekstremnih događaja, kao što je gubitak voljene osobe ili prirodna katastrofa. Toksična anksioznost može biti izuzetno štetna, dovodeći do ozbiljnih zdravstvenih problema poput depresije, visokog krvnog pritiska i oslabljenog imunog sistema.
Razumevanje razlike između ove dve vrste anksioznosti ključno je za prepoznavanje kada je anksioznost zapravo korisna.
Dokazano je da razvojna anksioznost, u kontrolisanim dozama, može unaprediti naše mentalno i fizičko zdravlje. Akutna anksioznost izaziva kratkotrajne nalete hormona stresa, kao što su kortizol i norepinefrin. Kortizol pomaže u oslobađanju glukoze za energiju i jačanju imunog sistema, dok norepinefrin povećava puls i krvni pritisak, pripremajući nas za brzo delovanje. Ovi fiziološki odgovori nas osposobljavaju da se fokusiramo i efikasnije reagujemo na izazove.
Prirodno je osećati nelagodnost kada smo izloženi akutnoj anksioznosti, ali dokle god se ove reakcije ne produžuju previše, one mogu biti izuzetno korisne.
Kratkotrajna izloženost stresu može ojačati sinaptičke veze između neurona u hipokampusu, delu mozga odgovornom za učenje i pamćenje. Istraživanja su pokazala da kontrolisana izloženost stresu može zaštititi pojedince od negativnih efekata budućeg stresa, povećavajući njihovu otpornost.
Anksioznost_ Prag tolerancije je kod svakoga drugačiji
Međutim, dugotrajna izloženost toksičnoj anksioznosti može imati ozbiljne negativne posledice. Hronični stres može dovesti do povišenih nivoa kortizola i norepinefrina, što može povećati rizik od razvoja bolesti poput dijabetesa, gojaznosti i hipertenzije.
Takođe može smanjiti kognitivne funkcije, smanjujući sposobnost mozga da se nosi sa novim informacijama i zadacima.
Studija iz 2009. godine, koja je pratila studente medicine tokom perioda intenzivnog stresa pred ispite, otkrila je da su studenti u visoko stresnoj grupi pokazali smanjenje kognitivne fleksibilnosti i funkcionalnih veza u prefrontalnom korteksu, delu mozga odgovornom za racionalno razmišljanje.
Nakon što je stresni period prošao, negativni efekti su nestali, ali je studija jasno pokazala kako toksična anksioznost može uticati na mentalno zdravlje.
Važno je napomenuti da svako od nas ima različit prag tolerancije na stres.
Ono što je za jednu osobu stresno, za drugu može biti uzbudljiv izazov. Bez obzira na to kako reagujemo na stres, postoje male promene koje možemo uvesti u svoj život kako bismo se bolje nosili sa anksioznošću.
Redovan san, zdrava ishrana i vežbanje mogu biti ključni faktori u održavanju mentalne i fizičke ravnoteže. Anksioznost rasta, poput bola nakon fizičkog vežbanja, može biti neprijatna, ali dugoročno nas jača i priprema za buduće izazove.
Razumevanje i prihvatanje razvoja kroz anksioznost može nam pomoći da transformišemo toksičnu anksioznost u korisnu anksioznost rasta.
Ovaj proces nije uvek lak, ali je često dostižan. Suočavanje s izazovima i prihvatanje anksioznosti kao prirodnog dela života može nas učiniti snažnijima i otpornijima na dugoročnom planu.
Na kraju krajeva, anksioznost nije neprijatelj kojeg treba izbegavati po svaku cenu, već moćan alat koji, kada se koristi pravilno, može unaprediti naše ukupno zdravlje i dobrobit.
Foto: Pinterest