Vreme inspirativne akcije – šta nas čeka u martu

Sigurno se sećate te famozne rečenice iz doba korone „ova nedelja je ključna“, e sada zvezde poručuju da je u kontekstu 2025. godine, mart mesec više nego ključan. Mart je epic, u martu se dešavaju velike stvari. A čak je i sam Mars po kome je mart dobio naziv odnedavno ponovo direktan što znači da je vreme inspirativne akcije zaista nastupilo. Ne samo da imamo dve eklipse, lunarnu (14. marta, na 23 stepenu Device i solarnu, 29. marta na 8. stepenu Ovna), nego imamo i retrog(r)adnu Veneru, te Lilit ulazi u Škorpiju (27. marta), ali ono što je najspektakularnije u martu jeste to da Neptun otpočinje novi zodijački krug i ulazi u Ovna posle 165 godina, 30. marta. U prevodu, nebo nikad nije radilo više u našu korist, samo je pitanje koliko to primećujemo i u to verujemo, a nadasve koliko smo u stanju da se sami energetski fino podesimo da plovimo niz ove energije i da se prepustimo Kosmosu – da nam otkije šta je ono što je stvarno za nas, jer sve sa arhetipom Riba jeste milost, prepuštanje i mirna, tiha plovidba nizvodno.

RETROG(R)ADNA VENERA U MARTU

Kakvu nam samo prelepu šansu daje ova retrogradna Venera koja je krenula prividno retrogradno 2. marta sa 10* Ovna, iz znaka svog pada, iz samog Marsovog znaka Ovna, da prevaziđemo i reprogramiramo ta pogrešna podsvesna uverenja da se za ljubav moramo izboriti, da je ljubav borba i kao pohod na osvajanje teritorije i da moramo da u ljubavi dokažemo da ljubav zaslužujemo, ili ne daj Bože da smo bolji od svog (potencijalnog) partnera ili svih onih koje u tom pohodu na ljubav smatramo konkurencijom. Venera u Ovnu kao da je izmislila pojam suparnica, a to suštinski postoji jedino u njenom univerzumu, jer niko u ovom univerzumu ne može da oduzme ono što je naše, što nam pripada, i što nam pristaje. Iza svega toga stoji jedna igra uma, jedna duboka nesigurnost i jedan strah da su drugi bolji od nas i da više zaslužuju ono što mi želimo i da mi treba svim silama da dokažemo da mi vredimo više od tih „nekih“ i da to nama više pripada. Pisali smo već o Veneri u Ovnu koja u svom padu, kao da treba da nauči veliku razliku između ljubavi i strasti, između privlačnosti i privrženosti, između testosterona (estrogena) i oksitocina. Dok hrli „grlom u jagode“ dok je potpuno high od tih „hormona do plafona“ dok merka tipove u teretani i dok biva posmatrana od strane istih, ona zaboravlja na svoju žensku prirodu. Ona zaboravlja na sveti princip primanja, jer ga je negde pomešala sa „uzimanjem“, te onda sve to što je suptilno, nežno, krhko, postaje grubo, navalentno i instant. Kao da je zaboravila da je „primanje“ jednako uzvišeno kao i davanje, jer primanje prethodi svakom davanju. Da niko nema ništa, a da nije primio putem same beskrajne milosti nebeske. I da se ta ultimatna (sa)milost, kao kosmički zakon nad zakonima ne može ni sa čim zaslužiti, zaraditi, opravdati, osim samom otvorenošću, zahvalnošću, krotkošču i poniznošču da primamo. I dok bi ona da svojom akcijom, sređuje, uređuje i „uteže“ stvari, zaboravlja da u tim tananim odnosima mora da postoji više finese i suptilnosti, jer ako se previše utegne, postoji velika verovatnoća da stvari naočigled nje počnu da pucaju, a to je ono što je najbolnije.

Ne možemo sa tim stavom „čizmamam u ljubičice“ da osvojimo ljubav.

Moramo i sami da kao mali princ pripitomimo svoju lisicu. Moramo i sami da pripitomimo svoje srce. Da osvestimo da postoji suptilna razlika između dopadanja i osvajanja, između ljubavi i seksa i da seks nije podijum za uspostvaljanje dominacije gde mi postavljamo svoje osvajačke zastavice, nego da je to mesto najnežnije razmene i potpune predaje drugom ljudskom biću, uz sve poverenje i prepuštanje koje taj čin zahteva. I samo zato, da bismo obnovili princip prepuštanja i nežnosti, u martu se Venera (27. marta) ponovo vraća u znak svoje egzaltacije, u Ribe, kako bismo ponovili te lekcije, i naučili kako da primimo i prihvatimo ljubav, duboko znajući da biti zaljubljen nije naša zasluga, nego čista milost i blagoslov neba.

Da osvajački stav o kome peva Sam Smith (Venera u Ovnu), „I am not here to make friends, I need a lover“, zamenimo onim balaševićevskim stihom (Venera u Ribama) – „A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima, kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i tako, eto ti pesma, ludo jedna“, i da je a transformacija stava neophodna kako bismo postigli to da se samo još jednom zaljubimo, onako dečački, devojački, onako nevino iskreno, kako samo Venera u Ribama ume, sa željom da sve i napusti sve zbog ljubavi, onako filmski, kao što opisuje veliki Balašević: „O da mi je da se još samo jednom zaljubim, opet bih uzeo kostim večnog dečaka 
i opet bih smislio kako da prodangubim, dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka“, snažno je podržana i mladim mesecom u Ribama od 28. februara.

Pod ekstremnim vodolijskim uticajem taj studenjak, danas je ulica, protest i revolucija, i pod uticajem ovog moćnog Plutona u Vodoliji, to postaje mesto gde se dešavaju novi uvidi, spoznaje i dubine, gde one u nama „neke stvari i dubine neprevodive u reči“ postaju jasne, glasne, razumljive, bliske i dodirljive, a čitavo ovo sazvežđe unutar nas i oko nas, za nas postaje provincija, baš kako kaže pesnik:

ŠTA NAM PORUČUJU EKLIPSE U MARTU?

Prva martovska, Lunarna eklipsa, koja se dešava na 23* Device, koja se dešava u konjukciji sa južnim mesečevim čvorom i lepom aspektu sa Uranom, te opoziciji sa Saturnom, podseća nas koje su to konkretno stvari, odgovornosti i obaveze koje je još potrebno da preuzmemo na sebe i konačno odradimo, završimo, a da nas čekaju još iz prošlosti (čitaj: vise vekovima nad glavom), koje su uslov da bismo zakoračili u nesputanu, slobodnu budućnost (Mesec trigon Uran) koja je puna lakoće, novina i uzbuđenja. Nešto, što bi Konstrakta opisala kao nešto „Novo, bolje, brže, veće, više, lepše, jače“ i to samo što nije, evo sa’će (ako, i samo ako namirimo dugove prošlosti).

Druga martovska eklipsa, solarna, koja se dešava na 8* Ovna, bukvalno nema loših aspekata, i želi samo da najavi veliku svečanu dobrodošlicu Neptunu u sazvežđe Ovna, posle 165 godina, i da nas kao mlad mesec u Ovnu, pozove na inspirativnu akciju, koja konačno ne ide iz „trebalica“ i „moralica“, nego iz osećaja entuzijazma, iz naše zrelosti i isceljenosti, iz ogromne energije koja je konačno sazrela i transformisana u nama (8* stepen) i iz energije prelepog vodenog trigona Saturna i Marsa, koja svedoči da su dela koja nastaju iz stabilnih emocija večna, jer je čovek prirodno inspirisan da radi i stvara i da je to teren gde pronalazi Božiju podršku, baš onda kad zapne, kao priliku da se ponovo osloni i pokloni poverenje Bogu. Jer prava inspiracija ne dolazi samo ako joj se nadamo i ako je čekamo, nego nas ona obraduje i obdari, onda kad nas poseti i zatekne u dubokoj posvećenosti, kontemplaciji, miru i promišljanju i za radnim stolom, rukama uprljanim od rada.

Fotografija: Pexels