Što bi rekao Duško Radović: Stiže proleće i žao mi je svih kojima to nije važno. A za one kojima je vrlo važno, taj svečani događaj po Beogradskom vremenu nastupiće 20. marta tačno u 4.06h.
Nije to samo dolazak proleća, to je kao što smo već najavili i početak astrološke nove godine i početak prvog Zodijačkog znaka, Ovna. On je taj koji svojim rogovima, probija led, izlazi u prvi plan, stupa u prvi boj, u akciju, nestrašiv, borben, kompetitivan, strastven, entuzijastičan, vatren, kardinalan, spreman da pokrene promene. Ako vam neke stvari još uvek vise u vazduhu, pa ste još uvek neodlučni, nesigurni po pitanju ishoda, budite uvereni da će ulazak Sunca u znak Ovna doprineti da lopta bude dodata vašim nogama, i da se odjednom, posle perioda zbunjenosti, kontemplacije i osmišljavanja, od vas očekuje akcija. Akcija, akcija, akcija. When the director says „Action!!!“, he means „Action“.
BUĐENJE PROLEĆA I BLAGI BOL U GRUDIMA
Na isti dan ulaska Sunca u znak Ovna, Merkur kao predvodnik Sunca, koji već uveliko prolazi znakom Ovna (od 10. marta, i zadržaće se tu čak do 7. maja zbog predstojećeg retrogradnog kretanja) osmišljava planove, kombinacije i strategije, dolazi u konjunkciju sa Hironom u Ovnu. On, Merkur u Ovnu, taj koji je pun samopouzdanja i nestrpljenja, ali ne i iskustva. Već se zamislio ukrašen lovorikama, na pijedestalu sa medeljama, već je zamislio kako kida traku na cilju, sve svoje lopte kako pogađaju mreže golova i koševa, sad nailazi na svoju najdublju ranu, slabost.
Bajaga je to najbolje opisao „…buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima…“. Potrebna je ogromna energija za taj kvantni skok iz tihe energije Riba, u gromoglasnu vatru Ovna. Jer to je ono vatreno krštenje, uzdizanje Feniksa i izranjanja u vatri, što bi Adele rekla „I set fire to the rain“. I to nije baš najlakši podvig, zato svaki prelazak Sunca iz znaka Riba nosi i određeni stepen amnezije koja se desi u toj dubokoj hibernaciji, te ipak određeni deo sumnje u sebe i nesigurnosti, prezubči i prenese se i u novi spiralni solarni ciklus, iako mu tamo mesto nije.
POZVANI OD KOSMOSA DA POKUŠAMO, PONOVO
Možda, iako svi u znaku egzaltacije Sunca, Ovnu, osećamo da smo spremni, prozvani od Kosmosa da ponovo pokušamo, da se ponovo okušamo, da ponovo zapucamo svoje penale, u nekoj dubokoj podsvesti i dalje odzvanja eho sećanja da smo jednom već pali, promašili, pogrešili, izgrebali kolena… izgrebali dušu. Ostali na podu uplakani ispred propuštene šanse. I ne samo uplakani, već besni i ljuti na sebe, sa sto psovki u ustima i srcu. A nemoćni.
I možda smo tada pomislili i sami da ne zaslužujemo novi pokušaj, novu šansu. Jer kao da sve što pokušamo, propustimo, izgubimo. Jer imamo i duboko uverenje da u ovom (našem) univerzumu nema mesta za gubitnike, pa bi soundtrack akcija ovih dana bio “no time for loosers“ u duetu sa „I am a looser baby so why don’t you kill me“. Ali, kanda se tako i budi taj Mars, vladar Ovna, zavetom da ne prihvata poraz, da će iz inata, ma iz ludosti, i najpre iz besa i povređenosti, ipak ustati iz pada, izdržati i probati opet, opet i opet, pokazati zube, a zapravo rogove, konkurenciji. I isplaziti im se. Jer je Ego (Sunce) tu najjače (egzaltirano) u Ovnu, a otuda i svaki neuspeh deluje još teže, ma najbolnije.
Otuda se baš ovde u Ovnu usled pada, povrede, ne obraća pažnja na rane, opekotine, udarce ispod (solarnog) pleksusa koji se u toj nemilosrdnoj borbi zvanoj život nasumično prime, jer se nastavlja dalje, do pobede. Jer jedino pobeda leči i anestezira ove bolove.
I baš tu se krije najviše tih faula, pa i onih ozbiljnijih, u jeku igre, poturenih pod tepih. Al znate ono, rana ne boli dok je vruća. Bar dok utakmica nije gotova. Jer je ovde, zapravo usijana glava, vrela tintara. Kao da ni ne može da se poveže sa povređenim delom tela, bar dok ne stigne na cilj. A kad stigne na cilj, tek tada i Ovna sve stigne. Sve što je trpeo, vukao. I sada, ovaj Merkur iz Ovna, baš u konjunkciji sa asteroidom Hironom, ranjenim isceliteljem, odjednom osvešćuje, uviđa, primećuje, gde je sve povređen, gde je sve zakinut, gde ga je sopstveni bes i ponos oštetio. Koliko mu je ta unutrašnja bitka samo snage oduzela, gde ga je sopstvena neumoljivost, zaintačenost i nemogućnost da pusti I ne daj Bože izgubi – istrošila, satrla, pohabala. Sada uviđa da posle tolikog upornog udaranja glavom u zid, se i rogovi pohabaju, a mozak zatrese. Uvidja da je nekad žrtva sopstvenog adrenalinskog boost-a. Znate već kako izgleda Barbie, posle frizeraja sa razjarenim devojčicama.
SUNCE U OVNU I ISCELJENJE
Zato ovom Suncu u Ovnu sada treba isceljenje. Jedan mali intermezzo. Jedan trenutak u uglu ringa sa svojim trenerom koji će mu obrisati rane od krvi, promeniti krvavu gumu u vilici i napujdati ga da odigra svoj kroše i aperkat i patosira protivnika. I nadasve reći da on to može, da je dobar, najbolji, da ne odustaje tek tako, da jedna runda, nije ceo meč. Naravno, jasno vam je da vi sada treba da budete sebi taj trener…
Al kako je dispozitor ovog Sunca u Ovnu, Mars koji će uskoro tek ući u Ribe 22. marta, te ova zbunjenost, izgubljenost, melanholija, neodredjenost i neodlučnost, kao da neće otići sama od sebe. Treba da osetimo da smo se uželeli osećaja, kada znamo šta hoćemo i kada znamo gde hoćemo i sa kim hoćemo, pre nego da znamo šta nećemo!
I nije to samo onaj dosadan tup osećaj šta sve morate da uradite, al vam se ne da, nego je to onaj osećaj strasti i entuzijazma, šta prosto ne možete, a da ne uradite. Jer vasa utakmica je počela, i vi znate da ona ne sme da prođe bez kapitena na terenu, pa osećate jak poziv da je trenutak da zakoračite u svoju arenu, štagod ona predstavljala za vas, gladijatora.
ČUJEMO U POZADINI: We will, we will rock you!
Sa prolećem i Suncem u Ovnu, kao da smo se preko noći, svi probudili sa više energije, sa više Englezi bi rekli zeal-a, sa jednom novom dozom usmerenosti ka realizaciji i ostvarenju onoga što je sazrelo u nama. I pritom smo mnogo asertivniji i odlučniji da do svojih ciljeva dođemo. Kao da je naša klica, zaista, sazrela i krenula da para semenjaču i izlazi u spoljašnji svet! Tako i mi, odjednom, postajemo mnogo svesniji šta je naš cilj, naša svrha, ka čemu to težimo, šta želimo da ostvarimo i koga želimo da osvojimo! Kao da smo mi sad onaj klinac koji kreće u riziko pohod na ceo svet! Ide nam u glavi stih Dejvida Gete: The world is mine! čujemo podstreh u pozadini: We will, we will rock you.
Takođe, odjednom, nam je startan um. U poziciji smo letećeg start-a. Zalećemo se kao Šumaher, ma kao Fanđo u nove pohode, nove pobede i nadasve, nove izazove! Postajemo lansirani i katapultirani sopstvenom voljom koja nas, kao pogonsko raketno gorivo, tera da ostvarimo naše snove i zamisli. Postajemo strastveni podanici, ma revnosni robovi sopstvenih vizija. Znamo da, ako tako jasno možemo da vidimo, ma, osetimo blizinu cilja, da možemo, ma, moramo, da do njega i stignemo. Makar i dopuzali! A sve je krenulo od tog puzanja, zar ne, a vidi, gde smo samo stigli!
Zaista, sada, kada konačno znamo šta tačno želimo, kao da sada ništa nije teško, neosvojivo i nemoguće. Odjednom, sad kad za sve vidimo način kako da do nečeg dodjemo, nije nam jasno kako nismo ranije videli da je situacija nadomak rešenja, ma, skoro i rešena! Gde su nam, bre, ranije bili ovaj optimizam i ova lakoća sa kojom se obavezujemo da ostvarimo svoje zamisli i snove. Ali, sad kao da nemamo vremena da nešto ostvarimo na predviđeni način, nego, pošto-poto tražimo shortcuts, tražimo prečice, tražimo dijagonale i hipotenuze, jer, pobogu, zašto se taj Pitagora patio formulama, da bi mi, sada, i dalje išli katetama.
A toliko smo brzi, da nam je i jezik ovih dana brži od pameti. Usudjujemo se, konačno, da kažemo šta mislimo, šta želimo, šta smatramo da je istina, šta smatramo da je naše. Britki smo na jeziku, ma, što bi rekli braća Hrvati, nabrijani smo da svima kažemo, pa kud puklo! Što na umu to na drumu, jer čemu, pobogu, te uvijene forme, eufemizmi i demagogije, kad su stvari u biti uvek jednostavne, konkretne, a mi sad znamo kako da ih direktno i jasno predstavimo. No istina, fali ovom Ovnu dosta takta, diplomatije i finesa te Vage od preko puta. Jer ovako snažno usmerena namera, snažne reči, jaka volja i nisu svačiji cup of tea.
KONAČNO ZNAMO KAKO SE BLJUJE VATRA
Odjednom, shvatamo da nam niko neće doneti na zlatnom poslužavniku ono šta želimo, nego da je ovaj život više, u fazonu, švedskog stola, gde opet na tom kosmičkom poslužavniku postoji toliko prilika i mogućnosti za sve. Samo je potrebno da sami pokrenemo energiju (da ne kažemo guzu) ka onom što želimo i onda mic po mic i tananana, vuella! Odjednom nam motivacioni govornici ni ne trebaju, jer je sada lako naći motivaciju. Sad se lako povezujemo sa tom preduzimljivošću iz sopstvene mladosti. Jer je tako jednostavno. Želiš to, go for it! Želiš ovo? You better work, bitch! Zato ovo proleće, ispunjavanja svojih ćefova i hirova, je totalni must have i fashion, yes, yes.
Odjednom nam nije jasno zašto smo ikada toliko oklevali, odlagali i zašto smo se toliko snebivali, kao ona Snebivljiva aždaja! Konačno, znamo kako se bljuje vatra! Odjednom znamo kako se budi tigar i pritajeni zmaj! Znamo alhemijsku tajnu kako se projektuje namera u Kosmos! Konačno znamo kako da se zauzmemo za sebe, za svoje želje, za svoje ideje. I hoćemo da te ideje stavimo na točkove! I da tutnjimo u svom kabrioletu sa vetrom u kosi. Floyd, Floyd, Floyd!!! Zašto? Jer smo tako u mogućnosti! Naši unutrašnji resursi nam to dozvoljavaju! Jer nam se može, zato što znamo tajnu življenja u sad, znamo moć sadašnjeg trenutka o kojoj piše Ekart Tol. A sada u samom krvotoku osećamo kako brčka ono što je naša Lolobriđidica Ida otpevala:
Neću vjekovnu zimu, dušu u formalinu
Ponavljati ratove, daj shvati me
Ja živim sad
I samo sam sada tu
Ne zaklanjaj sunce svojim oblakom težine
Ja imam priliku, jednu priliku
Jer ja živim sad!
Foto: BURO.
