Subota je jutro, kraj novembra. Hladno je, ali tek toliko da ti jutarnja kafa nije potrebna za buđenje. Subota je, pijačni dan i u Zemunu, na možda i najšarmantinoj pijaci u gradu. Mada, ako pitate lokal patriote, Zemun je grad-država, nešto poput Raguse. Tik do same obale Dunava, smešten je njen (epi)centar dešavanja, idealan spoj austrougarskog nasleđa i beogradske dinamičnosti. Ovo je mesto na kom ćete prozboriti koju o kvalitetu i ceni belog luka, najnovijim pandemijskim merama, ali i dobiti lingvinističku i finansijsku lekciju od najstarijih sugrađana. Poslednje ukoliko ste osnivači Pretopa i Koordinate, (relativno) novim uzbudljivim mestima na pijaci Zemun. Sve te impresije ćete upiti u prvih sat vremena, kao što sam i ja tokom same posete.
Sve vrvi od života, od ushićenosti… Nešto daš, nešto dobiješ – vic, osmeh, poslednju teoriju zavere. Ali ovde čak to i nije iritantno, koliko je simpatično i dopadljivo. Pijaca, poslednje utočište sporijeg načina života, delić naše prošlosti koji se tiho održava. Long live pijaca! Pogotovo u Zemunu.
