Društvene mreže su preplavljene slikama sportski oblikovanih tela, inspirativnim motivacionim citatima i video klipovima koji prikazuju dane provedene u teretani. Ukoliko se aktivno bavite sportom, i interesujete za isti, verujemo da je nekada teško definisati gde se nalazi granica između strasti i zavisnosti od treninga.
Realno, ko ne voli da se oseća dobro u svom telu? Svi smo prošli kroz trenutke kada je vežbanje donelo euforiju i zadovoljstvo odmah po završetku treninga. Međutim, šta se dešava kada strast prema vežbanju pređe u nešto što nam uzima više nego što pruža?
Istražila sam fenomen zavisnosti od fizičke aktivnosti i kako prepoznati trenutke kada – strast postaje prevelik teret.
Jasni znaci
Zavisnost od treninga i fizičke aktivnosti često se prikazuje kao nesebična posvećenost – ali iza te maske može se sakriti stvarnost koja nije toliko lepa i pozitivna.
Jedan od očiglednih znaka jeste konstantna potreba za vežbanjem, čak i kada vaše telo traži odmor i rehabilitaciju.
Da li ste ikada propustili unapred dogovoren izlazak s prijateljima samo da biste odradili trening? Ili ste se možda „slučajno“ pre našli u teretani umesto na rođendanskoj proslavi na koju ste pozvani? Šta ako je vaš raspored pun odlazaka u teretanu, a sve drugo postaje sporedno? Sve navedeno može biti znak da ste prešli „zdravu granicu“.
Svi smo čuli za sportski izraz „runner’s high” – stanje euforije koje dolazi nakon intenzivnog vežbanja. Ali , niko ne priča o tome šta se dešava kada se ta potreba za high-om pretvori u opsesiju? Želimo da osetimo adrenalin svakodnevno, bez izuzetaka.
Tu je i osećaj krivice zbog propuštenih treninga koji može biti snažan motivator, ali takođe može ukazivati na problem s zavisnošću od sporta.
Zavisnici od sporta često se suočavaju s unutrašnjim borbama, osećajući se bespomoćno kada ne mogu da treniraju. U tom slučaju – sport postaje više od načina da ostanete zdravi, postaje način da se nosite sa stresom i pritiscima života. Pronalazite li se?
Psihološke posledice
Psihološke posledice zavisnosti od sporta često su podcenjene. Iako se sport može činiti kao zdrav način suočavanja sa stresom, dugoročna zavisnost može dovesti do anksioznosti i depresije. Umesto da vežbanje bude izvor zadovoljstva, postaje izvor dodatnog pritiska.
Ako naglo prestanete da vežbate, može se javiti osećaj gubitka identiteta. Odjednom, kao da ste izgubili deo sebe. Da li ste ikada sreli nekoga ko se identifikuje kao „biciklista” ili „plivač”? Kada čovek više ne može da se poistoveti s tim, može doći i do krize identiteta.
Sport postaje jedina aktivnost koja pruža zadovoljstvo, dok posao, prijatelji i porodica postaju sekundarni izvor sreće, ili pak nedovoljan za pojedinca.
Kako se nositi sa ovom pojavom?
Prvi korak ka rešavanju problema je prepoznavanje. Postavite sebi pitanja: Da li se osećate krivima kada ne vežbate? Da li vas sport udaljava od prijatelja, porodice i posla? Ako su vaši odgovori potvrdni, možda je vreme da preispitate svoj odnos prema sportu.
Jedan od načina za obnavljanje balansa je uvođenje različitih oblika aktivnosti koje ne uključuju vežbanje. Razmislite o drugim hobijima poput umetnosti, muzike ili jednostavno šetnje po prirodi. I ove aktivnosti mogu obogatiti vaš život i pružiti vam osećaj postignuća, ali bez pritiska.
Takođe, razgovor sa stručnjakom, poput terapeuta ili trenera, može biti od velike pomoći. Oni mogu pružiti neophodnu perspektivu i pomoći vam da uspostavite zdrave granice. Postavljanje realnih ciljeva i fokusiranje na napredak, a ne na savršenstvo, može vas osloboditi pritiska.
Zavisnost od sporta može izgledati kao nevin način da se održi zdravlje, ali neretko može imati svoje posledice. Važno je slušati svoje telo, postaviti realne ciljeve i uživati u procesu, a ne samo u ishodu.
Kao što se često kaže, „u zdravom telu, zdrav duh” – ali da bismo došli do tog zdravlja, moramo naučiti kako se zdravo odnositi prema sportu.
Foto: Pinterest
