Detoksikacija dopaminom predstavlja pauzu od svih aktivnosti koje izazivaju proizvodnju dopamina, odnosno „hormona zadovoljstva“, sa ciljem smanjenja osetljivosti organizma i potrebe za konstantnim dešavanjima u privatnom ili virtuelnom svetu. Ovaj izraz prvenstveno se pojavljuje kao trend na društvenim mrežama, koji podrazumeva osvešćivanje stvari koje radimo kako bismo pojačali proizvodnju dopamina, a zbog kojih kasnije žalimo. U to najčešće spada slanje riskantnih poruka, online kupovina, skrolovanje na društvenim mrežama, itd.
Detoks, na koji osobe same sebe primoravaju, može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
Važno je napomenuti da dopamine detox nije naučno potvrđen metod, niti da ga je bilo ko od stručnjaka preporučio osobama koje nemaju neki konkretan problem. Međutim, izgleda da su se potrebe šireg kolektiva promenile, te da sve više imamo osećaj kao da smo zavisni od kreiranja ili konzumiranja situacija koje su povezane najpre sa virtuelnim svetom kom pripadamo.
Ono što lifestyle blogeri, influenseri generalno promovišu jeste osvešćivanje važnosti pripadanja stvarnom svetu i povratak sebi i odmoru od virtuelnog.
Da li dopamine detox funkcioniše?
Tokom detoksikacije dopaminom, osoba izbegava okidače dopamina određeni vremenski period, koji može trajati od jednog sata do nekoliko dana. Već ste upoznati sa pojavom različitih aplikacija za mobilne telefone koji zaključavaju pristup određenim aplikacijama ili internetu. E pa, dopamine detox je svesna zabrana konzumiranja najpre aplikacija i interneta.
Ljudsko telo prirodno proizvodi dopamin, čak i bez izloženosti određenim stimulusima. Tačniji opis dopamine detox-a bio bi period apstinencije ili „isključivanja“ različitih trigera. Ranije je već dokazano da društvene mreže recimo utiču nepovoljno na prirodnu proizvodnju dopamina, te je potpuno realno primeniti dopamine detox u ovim slučajevima recimo, te odvići sebe od konstantnog konzumiranja sadržaja.
Koji su (sve) benefiti?
Kao što smo već naglasili, potpuna i totalna detoksikacija od dopamina nije moguća.
Ipak, odluka da se isključe određena impulsivna ponašanja može doneti neke zdravstvene koristi, poput povećane koncentracije i bolje mentalne jasnoće.
Dopamin često može biti faktor ometanja i prepreka za postizanje ciljeva. On podstiče prekomerno ponavljanje određenih prijatnih ponašanja, poput beskrajnog skrolovanja po društvenim mrežama ili maratonskog gledanja serija.
Ove nepotrebne kompulsije odvlače pažnju od produktivnijeg korišćenja vremena za rad, zdravstvene ciljeve, organizaciju doma i slično. Kada ljudi aktivno izbegavaju ove distrakcije, mogu osloboditi više vremena za stvari koje su im važnije.
Međutim, izbegavanjem određenih ponašanja, poput sati provedenih na pametnom telefonu i društvenim mrežama, ljudi mogu postići veće stanje svesnosti, koje nosi svoje benefite. Među njima su smanjenje stresa, niži krvni pritisak i poboljšan san.
Za one koji se bore sa zavisničkim ponašanjima, meditacija može biti odličan način za postizanje stanja svesnosti.
Foto: Pinterest