GASTRO: Fermentacija kao ključni trend za 2025. godinu

Svedoci smo globalne gastronomske inovacije, ali, jedno je postalo kristalno jasno – fermentacija je ključni trend koji će obeležiti 2025. godinu.

Ova drevna tehnika, danas je na visokom mestu liste kulinarskih pravaca i strategija za očuvanje namirnica, ali i poboljšanje nutritivnih vrednosti hrane.

Fermentacija je postala glavna tema ne samo među kuvarima, već i među nutricionistima koji ističu njen značajan uticaj na zdravlje crevne flore, imunitet i održivost.

ZAŠTO FERMENTACIJA?

Fermentacija se u osnovi oslanja na prirodne procese u kojima bakterije, kvasci i enzimi razlažu šećere i druge komponente u hrani, što dovodi do stvaranja složenijih aroma, tekstura i nutritivnih kvaliteta.

Popularna fermentisana hrana poput kimčija, kombuhe, kiselih krastavaca i kefira prošla je dugi put od tradicionalnih jela do mainstream restoranskih menija i polica u supermarketima. Prema istraživanju objavljenom u Journal of Food Science, fermentacija može značajno poboljšati biodostupnost mikronutrijenata, poput vitamina C, B kompleksa i minerala poput kalcijuma i gvožđa, čineći ih lakše dostupnim organizmu.

ZDRAVLJE

Najveća zdravstvena prednost fermentacije leži u njenoj sposobnosti da razvija korisne probiotike, mikroorganizme koji podstiču ravnotežu u crevnoj flori i pozitivno utiču na čitav imuni sistem.

Studije su pokazale da redovan unos fermentisanih proizvoda može poboljšati digestivnu funkciju i smanjiti rizik od upalnih stanja creva, poput sindroma iritabilnog kolona (IBS) i Kronove bolesti.

Godine 2022, istraživači sa Univerziteta Stanford otkrili su da ishrana bogata fermentisanom hranom smanjuje nivo upalnih markera i povećava raznovrsnost mikrobioma, što je ključan faktor za celokupno zdravlje organizma.

ODRŽIVA PRIPREMA

Kada se bavimo temom održivosti, fermentacija nudi kreativna rešenja. Ova tehnika omogućava produženje trajnosti hrane, smanjujući bacanje namirnica i maksimalno koristeći lokalne resurse.

Fermentacija se sve više koristi u modernim restoranima koji žele da doprinesu ekološkoj održivosti – od fermentisanja povrća i voća do pravljenja domaćih soseva i preljeva. Ovaj trend dakle nije samo estetski ili marketinški, već ima realan efekat na smanjenje ugljeničnog otiska restoranske industrije.

ŠTA DONOSI 2025.

Restorani i proizvođači hrane ubrzano usvajaju fermentaciju kao centralni deo svog menija, stvarajući autentična, personalizovana jela koja kombinuju složene ukuse i dodatnu vrednost za zdravlje.

Svetski renomirani kuvari predviđaju da će 2025. godina biti godina fermentacije, i to ne samo u tradicionalnim oblicima. Možemo očekivati inovacije u fermentaciji mesa, mlečnih proizvoda, pa čak i alkohola, što znači da će potrošači uživati u širem spektru ukusa i benefita.

Fermentacija će postati transformattivni pokret u gastronomiji koji će nastaviti da oblikuje način na koji razmišljamo o hrani i zdravlju.

Kako se sve više istraživanja fokusira na prednosti fermentisanih namirnica, pred nama je godina u kojoj ćemo svedočiti stvaranju inovativnih jela koja povezuju drevne tehnike sa savremenim naučnim saznanjima.

Dodajte fermentisane namirnice u svakodnevne obroke

• Jogurt i kefir su fantastični za doručak – uz voće, orašaste plodove ili granolu. Ovi fermentisani mlečni proizvodi bogati su probioticima koji podržavaju zdravlje creva i jačaju imunitet.
• Kiseli kupus i kimči lako se kombinuju uz ručak ili večeru. Pomažu u probavi masnijih obroka i daju poseban, pikantan ukus jelima.
• Miso pasta može se koristiti kao dodatak supama, sosevima i marinadama. Ova japanska fermentisana pasta dodaje bogatstvo umami ukusa i povećava nutritivne vrednosti.

Kombuha, fermentisani čaj sa prirodnim probiotikom, lako se pravi kod kuće uz „scoby“ (koloniju bakterija i kvasca) koja se može nabaviti u specijalizovanim prodavnicama ili putem interneta. Domaća kombuha može postati zdrava alternativa gaziranim pićima u vašoj svakodnevici.

Hleb! Sve popularniji „sourdough“ (kvasac) hleb koristi prirodni proces fermentacije, koji olakšava varenje glutena i povećava hranljivost. Priprema domaćeg sourdough hleba zahteva malo vremena za početno pravljenje startera, ali je svakako vredan truda.

Povrće poput šargarepe, cvekle i rotkvica može se lako fermentisati kod kuće. Potrebno je samo nekoliko osnovnih sastojaka: povrće, voda i morska so. Nakon nekoliko dana fermentacije, dobićete ukusne i hrskave dodatke za salate, sendviče ili kao grickalice.

Miso i tempeh su fermentisani proizvodi od soje, popularni u azijskoj kuhinji. Miso možete dodati supama ili sosevima za bogatiji ukus, dok je tempeh odličan izvor proteina i može se pržiti ili peći, dodajući ga salatama ili kao glavno jelo uz povrće.

Foto: Pinterest