Hrana iz konzerve je veoma praktična stvar za putovanja. Popularizacijom odlaska u prirodu i boravka pod otvorenim nebom, došli smo do trenutka u kom su tunjevina iz konzerve, kukuruz ili pasulj, postali neizostavni „gastro gedžeti“ u rančevima hajkera, bajkera, planinara, penjača, avanturista… Međutim, postoje određeni razlozi zbog kojih bi sadržaj iz konzerve bez problema mogli da konzumiramo kod kuće.
„OSVEŠĆENA KONZERVA“
Kako možemo da unapredimo prehrambene navike od kojih ćemo se ne samo osećati zdravije i bolje, nego i pozitivno uticati na opšti boljitak naše planete i njen biokapacitet? Na koji način izbori koje pravimo u ishrani mogu da oblikuju budućnost Zemlje? Gde možemo da nabavimo proizvode koji se ističu smanjenim sadržajem soli i šećera, bogatim udelom biljnih proteina, kao i one koji su iz održivog uzgoja, proizvedeni jednostavnom i čistom recepturom? Kako ih pripremiti da budu ukusni, a da ne izgubimo previše dragocenog vremena?
Ovo su pitanja na koja, u okviru našeg specijala HRANA ZA BOLJE SUTRA, u prethodnim nedeljama dajemo konkretne odgovore. Tim redom je na naš meni stiglo pitanje Da li je hrana iz konzerve poželjan saveznik u misiji da se hranimo osvešćeno? Hajde da odgovorimo.
HRANA IZ KONZERVE JE (NE)ZDRAVA?
Svrha konzerviranja hrane jeste da se ona očuva jestivom i svežom. Ako se na to doda činjenica da prilikom konzervisanja namirnice prolaze proces sterilizacije, hrana iz konzerve može se tumačiti kao idealan izbor za svakog od nas.
Ono što je nauka potvrdila, jeste da jednom kada se konzervira voće ili povrće, tako može stajati godinama, zaštićeno od loših mikroorganizama. Druga stvar, ako za primer uzmemo ribu, čestog „stanovnika“ konzervi i pristupačan izvor proteina koji ne zahteva posebnu pripremu, utvrđeno je da sardine iz konzerve imaju manje žive od mnogih drugih vrsti ribe.
Kada ih konzumiramo, unosimo veliku količinu proteina, vitamina D i protivupalnih omega-3 masnih kiselina, a maslinovo ulje daje mononezasićene masti koje su zdrave za srce.
HRANA IZ KONZERVE JE (NE)UKUSNA?
Ipak, nemali broj ljudi doživljava je kao neukusnu, a čest diskurs na ovu temu jeste i to da li konzerviranje namirnica utiče na gubitak nutrijenata. Ono što je utvrđeno jeste da zbog visokih temperatura tokom konzerviranja može doći do oštećenja nekih vitamina koji se otapaju u vodi, poput C i B.
Takođe, „briga“ dolazi i iz još jednog uporišta, a to je interakcija između konzerve i hrane. Naime, hemikalija bisfenol A, koja može da se nađe u konzervama i limenkama, a čiju bi upotrebu EU u potpunosti trebalo da zabrani do kraja 2024. godine, dokazano utiče na neke hormone i potencijalno povećava krvni pritisak. Ona se ranije koristila za sprečavanje rđanja metala, a poteškoće nastaju zbog pretpostavke da može ući u hranu i piće u samoj konzervi.
PREPORUKE
To nas dovodi do smernice da i među konzerviranom hranom postoje razlike, pa je tako poželjno da biramo celu ribu bez dodatka povrća, jer povrće ne doprinosi zdravijoj porciji, a smanjuje količinu ribe ili tunjevinu u sopstvenom soku, a ne biljnom ulju, ako strogo vodimo računa o kalorijama.
Kada je reč o konzervi, veći problem može biti sastav hrane koja je u konzervi, nego sama konzerva. Ako je hrana puna soli ili šećera, to je veća poteškoća od same ambalaže. A i za nju, ambalažu, u ovom slučaju konzervu, postoje određene preporuke: važno je da uvek proverimo da li je konzerva oštećena; važno je da uvek proverimo rok trajanja; važno je da konzervu skladištimo prema uputima proizvođača.
Kako je ravnoteža neupitna suština čovekovog bivstvovanja, tako je i u priči o hrani – konzerviranoj hrani. Preterivanje nije poželjno, umerenost jeste. Hrana iz konzerve ne treba da bude svaki naš obrok, ali ponekad je sasvim u redu imati je ispred sebe. To nam omogućava da jedemo zdrave namirnice koje inače ne bismo stigli da pripremimo. Važno je da pratimo iznad napisane preporuke i svratimo do najbliže Lidl prodavnice, jer nas tamo čeka proveren kvalitet namirnica i ambalaže u koju se one konzerviraju. Prijatno!
Tekst i foto: Promo
