FOMO nije pojam koji je došao sam od sebe… Došao je s telefonima, notifikacijama koje ne prestaju, i društvenim mrežama koje ne znaju za pauzu. Svaka informacija, svaki događaj, svaki trenutak tuđeg života postali su dostupni 24/7. I umesto da nas poveže, ta stalna povezanost nas je iscrpela.
Zatekli smo se kako živimo paralelne živote: jedan u stvarnosti, a drugi u tuđim pričama. Upoređujemo, klikćemo, žurimo. Sve u strahu da ne propustimo nešto što možda ima smisla. Ali često to „nešto“ nije bilo ni blizu onome što nam stvarno treba.
JOMO: ne kao beg, već kao povratak sebi
Za razliku od FOMO-a, koji nas gura da budemo u društvu, pojam JOMO definiše navike koje nas vraćaju sebi. Ne bori se protiv informacija, već nas podseća da nismo dužni sve da znamo, sve da ispratimo, svuda da budemo.
To je ona mirna odluka da ostanemo kod kuće dok se ceo grad sprema za „najveći događaj u sezoni“. Ili trenutak kad isključimo telefon i ostavimo ga u drugoj sobi jer imamo sat vremena samo za sebe. Ili kada se ne odazovemo na poziv za još jedan radni zadatak preko vikenda jer znamo da nas čeka nešto važnije: vreme s porodicom, knjiga, kafa, tišina.
Pojam JOMO nas ne odvaja od života, on nas vraća u život.
Kako izgleda JOMO pojam u svakodnevici?
Radost propuštanja ne traži savršen scenario da bi bila „korisna“. Naprotiv, ona počinje u običnim ritualima:
- Kada ne otvorimo Instagram čim se probudimo.
- Kada odbijemo još jedan sastanak u kalendaru jer osećamo da ne možemo više.
- Kada biramo da provedemo veče bez „sadržaja“.
- Kada se ne javljamo na svaki poziv, jer smo odlučili da budemo tu za sebe.
To nisu lenjost, antisocijalnost, niti zatvaranje u sebe. To je disciplina zapravo nova disciplina slobode. Kapacitet da prepoznamo šta nas zaista puni, a šta nas prazni.
Šta psihologija kaže?
Psiholozi već godinama ukazuju na štetne posledice FOMO kulture: anksioznost, osećaj nepripadanja, sniženo samopouzdanje, iscrpljenost, pa čak i depresivne epizode.
Kada stalno jurimo za spoljnim podražajima, naš nervni sistem nema kada da se regeneriše. Gubimo sposobnost introspekcije. Osećamo se sve više „odsutni“, čak i kada smo fizički prisutni.
S druge strane, pojam JOMO vraća kontrolu. Osnažuje nas da kreiramo sopstveni ritam. Da se prepoznamo kao celoviti i vredni i kad nismo dostupni. I kad ne odgovaramo odmah. I kad ne „ispratimo sve“.
Psihološki gledano, JOMO jača samopouzdanje, vraća autonomiju i smanjuje impulsivno ponašanje. Utiče na kvalitet sna, emocionalnu stabilnost i, paradoksalno, povećava produktivnost jer, kada smo odmorni i usmereni, radimo kvalitetnije i živimo smislenije.
Budućnost koja se (ne) juri
Pojam JOMO postaje deo nove kulture koja slavi dovoljno, umesto još. Kulture koja uvažava granice, a ne samo ambiciju. Kulture u kojoj se „nisam bio na toj žurci“ ne izgovara sa sramom, već s osmehom.
Postavite granice – Isključite notifikacije. Uvedite pravilo „bez telefona prvi sat nakon buđenja“.
Odbijajte bez objašnjenja – Ne morate svima i uvek objašnjavati zašto ne dolazite. „Ne mogu ovog puta“ je sasvim dovoljno.
Uvedite rituale mira – Šetnja bez muzike. Kafa u tišini. Veče bez televizora. To su male pobede JOMO stila života.
Negujte tihu prisutnost – Budite s nekim bez potrebe za pričom. Budite sa sobom bez potrebe za aktivnošću.
Podsećajte se da ništa važno nećete propustiti – jer ono što vam zaista pripada, uvek vas nađe.
Možda najveći poklon koji možemo sebi dati u ovom trenutku nije još jedan lajk, pregled, još jedan sastanak, još jedan dan pun obaveza. Možda je to, za promenu, pauza.
Foto: Pexels