Povezano
Kada govorimo o kreativnosti, često zamišljamo boemske noći, inspiraciju koja dolazi u sitne sate i spontane nalete genijalnosti, međutim ove ikone kreativne industrije odabrale su da ih definišu jutarnji rituali. Međutim, istorija nas uči da su mnoge ikone kreativne industrije od umetnika i književnika do modnih pionira, imale pažljivo osmišljene jutarnje rituale. Njihov dan nije počinjao haotično, već ritmično, gotovo ceremonijalno, jer su verovali da se u tim prvim satima krije ključ za stvaranje.
JUTARNJI RITUALI KREATIVACA
Coco Chanel: Tišina i crna kafa
Coco Chanel je rano ustajala i volela da prve sate dana provodi u tišini, daleko od gužve pariskih bulevara. Njeni rituali bili su jednostavna jaka crna kafa i dugi trenutci osame. Verovala je da je upravo u tom miru nalazila prostor za jasne misli i vizije koje su kasnije menjale lice mode. Njen ritual nije bio luksuzan, već disciplinovan poput njene estetike.
James Joyce: Pisanje u polumraku
Jedan od najuticajnijih pisaca 20. veka, James Joyce, svoje jutarnje sate koristio je za pisanje, ali na neuobičajen način. Počinjavao bi rad dok su roletne spuštene, u polumraku, noseći belo mantilsko odelo koje mu je pomagalo da fokusira vid. Njegova jutra nisu bila brza, već namerno usporena, kao da je svakom rečenicom otvarao vrata ka sopstvenom univerzumu.
Elsa Schiaparelli: Jutro kao vreme za „dizajniranje snova“
Elsa Schiaparelli, modna revolucionarka i jedna od najblistavijih ličnosti pariške avangarde, jutro je doživljavala kao produžetak sna. Nije se budila naglo volela je da u prvim satima dana ostane u stanju između jave i mašte, jer je verovala da se tu krije najviše inspiracije. Često je govorila da ideje za svoje nadrealističke kreacije dolaze upravo iz tog polusna.
Umesto da odmah otvori skice ili krojeve, Schiaparelli je volela da piše kratke beleške i crteže inspirisane svojim snovima. Njen sto bio je pun malih blokčića i papira, na kojima je zapisivala reči, oblike i boje. Tek nakon tog kreativnog „zagrevavanja“, prelazila bi na ozbiljan rad u ateljeu. Ovi ritauli pomagali su joj da održi proces stvaranja živim.
Le Corbusier: Disciplina tela i uma
Poznati arhitekta Le Corbusier smatrao je da kreativnost počinje od fizičke discipline. Svako jutro započinjao je gimnastikom i crtanjem, kombinacijom koja je u njegovom slučaju bila neraskidiva. “Telo mora biti snažno da bi duh bio slobodan,” govorio je. Njegovi rituali ličili su više na vojnu rutinu nego na umetničku boemiju – i upravo u toj disciplini nastajale su njegove radikalne ideje.
Virginia Woolf: Pisanje pre sveta
Virginia Woolf je insistirala na pisanju odmah nakon buđenja, pre nego što bi “svet ušao na vrata.” Smatrala je da je jutarnja svežina uma najbolja za literarne eksperimente. Njeni dnevnici otkrivaju koliko su joj ti prvi sati i rituali bili dragoceni ispisivala je stranice u tišini dok su se drugi tek budili, svesna da inspiracija ne čeka.
Joan Didion: urednost, navika i cigareta uz jutarnje stranice
Joan Didion, jedna od najvažnijih spisateljica američkog novinarstva i književnosti 20. veka, imala je jutra koja su odražavala njenu preciznost i hladnu disciplinu. Započinjala je dan sa bademima i Koka-Kolom. Iako se njena kreativnost često vezuje za lucidne i emotivno nabijene eseje, Didion je dan započinjala gotovo reporterski, beležnicom, ritualom i tihim navikama koje su je držale prizemljenom.
Ujutru bi pila kafu i zapalila cigaretu, gest koji danas deluje romantično, ali tada je bio deo standardne rutine njenih intelektualnih krugova. Pisanje je započinjala čim bi sela za sto, nikada ne čekajući inspiraciju. Njene rečenice nastajale su iz urednog rasporeda, a ne iz haosa. Kada bi zaglavila u tekstu, vraćala bi se na prethodne stranice, čitala naglas ono što je napisala, pokušavajući da uhvati ritam jezika i dah teksta.
Susan Sontag: stroga disciplina i beskrajne beleške
Susan Sontag, filozofkinja, esejistkinja i ikona intelektualne misli 20. veka, svoje jutro je započinjala sa gotovo vojničkom preciznošću. Bila je poznata po tome da piše liste – planove, zadatke, pa čak i sitne podsetnike o hrani, čitanju i ličnim ciljevima. Jutarnji časovi bili su posvećeni pisanju i čitanju, uvek uz snažnu kafu.
Sontag je imala naviku da beleži sve, od ideja koje bi je probudile tokom noći, do impresija o knjigama i filmovima. Njen sto ujutru nije bio samo radni prostor, već mesto mentalnog treninga. Discipline se pridržavala strogo: određeni broj sati za pisanje, bez izgovora, i to u potpunoj tišini.
Foto: Pinterest