Svi imamo bar jednog prijatelja koji može da popije i ostane „netaknut“ – dok mi sutradan provodimo dan uz vodu, kafu i kajanje, on ili ona ustaju rano, idu na trčanje i deluje kao da sinoć nisu popili ni kap alkohola. Kako je to moguće?
Mamurluk je zapravo akutni sindrom trovanja etanolom koji predstavlja kompleksan fiziološki odgovor organizma na konzumaciju alkohola.
Iako većina ljudi oseća posledice u vidu glavobolje, mučnine i umora, određeni pojedinci tvrde da su gotovo imuni na ove simptome. Naučna istraživanja sugerišu da otpornost na mamurluk može biti rezultat kombinacije genetskih, biohemijskih i neuroloških faktora.
Genetika igra ključnu ulogu u načinu na koji organizam metaboliše alkohol.
Primarni enzimi odgovorni za razgradnju etanola su alkohol-dehidrogenaza (ADH) i aldehid-dehidrogenaza (ALDH). Varijacije u genima koji kodiraju ove enzime mogu značajno uticati na sposobnost organizma da brzo eliminiše toksine.
Genetika takođe utiče na to koliko brzo telo eliminiše acetaldehid – nusprodukt alkohola koji izaziva crvenilo lica, mučninu i glavobolju. Ljudi sa efikasnijim ALDH enzimima brzo uklanjaju acetaldehid, dok kod drugih on ostaje duže u organizmu i izaziva mamurluk.
Osim genetike, tu je i faktor tolerancije. Ljudi koji redovno konzumiraju alkohol razvijaju veću toleranciju, pa im telo postaje efikasnije u metabolisanju alkohola. To ne znači da su im jetra i organizam zdraviji – naprotiv, često je znak da telo prolazi kroz stresne adaptacije.
MAMURLUK JE MNOGO OZBILJNIJE STANJE NEGO ŠTO MISLIMO
Dehidratacija je jedan od glavnih uzroka mamurluka, jer alkohol deluje diuretički i izbacuje vodu iz organizma. Ljudi koji prirodno piju mnogo vode ili koji unose elektrolite (kroz hranu ili suplemente) mogu imati blaže simptome. Takođe, oni koji jedu hranu bogatu mastima pre pijenja sporije apsorbuju alkohol, što može smanjiti negativne efekte sutradan.
Međutim, mamurluk nije samo posledica dehidracije ili trovanja etanolom, on uključuje i kompleksan upalni odgovor organizma.
Zanimljivo je da neki ljudi jednostavno ne osećaju mamurluk u istoj meri kao drugi, što može biti povezano s njihovim pragom bola i načinom na koji mozak registruje umor i dehidraciju. Oni koji su fizički aktivniji i imaju brži metabolizam takođe mogu brže eliminisati alkohol iz tela.
DA LI POSTOJI NAČIN DA „NAUČIMO“ OTPORNOST NA MAMURLUK?
Iako ne možemo promeniti svoju genetiku, možemo uticati na to kako telo obrađuje alkohol. Ispijajte sporije, na pun želudac i uz dosta vode. Takođe, konzumacija bistrih pića (poput votke i džina) koja imaju manje toksina u odnosu na tamna pića (viski, crveno vino) može umanjiti simptome.
Ljudi otporni na mamurluk nisu mit – postoje stvarni biološki i životni faktori koji ih čine manje podložnim. Ako niste među njima, dobra vest je da možete barem ublažiti posledice boljim izborima pre, tokom i nakon konzumiranja alkohola. I naravno, najbolji način da izbegnete mamurluk je – umerenost.
Foto: Pexels