Kad dođem kući, par stvari mi obavezno prođe kroz glavu. Bože, kako mi je lep stan i kako ga volim. Da li sutra da radim od kuće. I, šta danas da jedem?
Nakon što napravim atmosferu opuštanja (za sebe samo – jer, kako drugačije), ustanovim sledeće. Nema smisla da radim od kuće jer će mi ista dosaditi, verovatno je toliko lepa baš zbog toga što se tako malo viđamo. Zatim, otvaram frižider. Gledam i gledam… Ima svega, alal mi vera. Uvek se nađe nešto interesantno da se spremi.
Jedan od tih, mahom istih dana se ipak razlikovao. Tom prilikom kad sam otvorila frižider da vidim imam li sve sastojke da spremim pastu koju sam ranije videla na Instagramu, primetila sam da se iza namirnica kriju tri konzerve. Pomislila sam, šta? Odavno nisam kupila bilo šta u konzervi. Pogledam i shvatim da je to zapavo tuna u konzervi koju sam kupila za neku drugu pastu koju nikad nisam spremila.
Pogledala sam rok trajanja, konzerve su bile „u roku“. Odlučila sam da uzmem sve tri i bacim ih u smeće. Hrana se ne baca. Ok. Ali, te tri konzerve uspele su u meni da izazovu tako jaku nelagodu, skoro bes. Zašto? Konzerva od tune podsetila me je na konzerve od ljudi.
(KONZERVA)TIVCI
Postoji dosta stvari na ovom svetu koje aktivno negodujem i protiv kojih imam jasan stav. E pa, jasan stav imam i prema konzervativnim ljudima. On glasi ovako: ti ljudi su baš kao ta konzerva – u njima se nalazi nešto što suštinski ne može da vas nahrani (emotivno i duhovno), i to čak nije najgora stvar, takvim ljudima i njihovim mišljenjima kao da nikada ne ističe rok trajanja. Koliko god se vi trudili da ih možda razumete, otvorite za nove poglede, pokušate da shvatite u biti i možda, ali samo možda utičete na te stavove – to su veće šanse da ćete se poseći, kao i to da ćete završiti sa gorkim ukusom u ustima. To su prosto stvari koje ne mogu lako da se svare.
Kada pogledate prosečnu životnu situaciju, nekog, prosečnog čoveka, on hranu iz konzerve jede samo onda kada, uslovno rećeno – mora. Tj. onda kada nema šta sveže da se spremi ili pak kada nema dovoljno novca. Isto je i sa ljudima. Konzervativce slušamo onda kada u okruženju nema nekog sa svežim idejama i pogledima, ili kada se nalazimo u duhovno siromašnom okruženju od kojeg se bolje ne može očekivati.
Dok sam bila dosta mlađa, smatrala sam da su neki tkzv. konzervativni stavovi ispravni. Međutim, kako sam rasla ipak sam odlučila sama sebe da otvorim i shvatim koji su realni razlozi zbog kojih zastupam ta, neka, mišljenja. Ma ćao – rekla sam istim tim idejama o životu koje sam pokupila, onda kada sam shvatila da su mi tokom odrastanja nametnute.
A čemu li služe konzervativni stavovi koje nam društvo servira? Da nas ograniče? Ni danas mislim da ne razumem potpuno, ali u jedno ipak verujem sebi. Neretko, ako nismo dovoljno imuni na konzervativna mišljenja sigurno klizimo ka zanemarivanju ličnih želja i potreba.
Jedan od mojih omiljenih konzervativnih stavova je: Deca bi trebalo da odrastaju u tradicionalnoj porodici. Hm, hajde da definišemo prvo šta znači „tradicionalna porodica“, možemo i da razgovaramo o tome da je upravo tradicionalno vaspitanje, bez zadrške, uništilo živote mnogih pojedinaca. Odrasla sam u liberalnoj porodici, imala sam svoju slobodu i autonomiju od malih nogu, ono što me razlikuje od prijatelja iz tradicionalnih porodica jeste to što oni danas žive u strahu. Najpre u strahu od toga da li će ispuniti očekivanja okoline, a onda posebno roditelja. I ja živim u strahu, da se ne lažemo, ali u strahu od toga da li ću ispuniti sopstvena očekivanja.
ROK TRAJANJA
Živimo u „savremenom“ dobu, ali, konzerve i dalje žive, još uvek se kupuju, konzumiraju, a njihov rok trajanja je čini se – nikad duži.
One najgrđe konzervativne stavove i ličnosti smo, kao društvo, uspešno odbacili. Ali, rekla bih da možemo da se pohvalimo novim problemom – „savremenim konzervativnim stavovima“. Primera radi, današnja deca su nezainteresovana, a to je sve zbog telefona. Eto, bar mi u Srbiji uspeli smo da bacimo tu konzervu od stava u smeće, ako se pogleda trenutna društvena i politička slika društva. Lep primer za kraj koji potvrđuje da – dokle god čuvamo konzerve od ljudi u svom okruženju, koji gaje slične ili grđe stavove, rizikujemo da kao društvo ostanemo gladni za zdravim, otvorenijim okruženjem. Zdravlje na usta ulazi. Pazi šta konzumiraš. Ne otvaraj konzerve, bacite ih.
Foto: Pinterest