Lični stav: Zbog čega je nadanje loše?

Nadanje je, u teoriji, nevidljivi oslonac u teškim vremenima, za mnoge svetionik u tami, za mnoge osnova opstanka. Ali, šta se događa kada nada postane teret? Šta kada želja za srećnim završetkom (kojem se nadamo, koji iščekujemo) blokira našu inicijativu da taj završetak sami stvorimo?

NADA KAO PASIVNOST

Iza svake priče o uspehu, bilo lične ili profesionalne, stoji rad, istrajnost i mnogo žrtve. Ponavljam, naglašavam – mnogo žrtve. S druge strane tu je i kolektivno verovanje da će – vremenom stvari same leći na svoje mesto. Laž. Nikada ništa u mom životu nije samo leglo na svoje mesto, osim možda utisaka nakon neke velike borbe, koji se, samo slegnu.

Imam osećaj da se nadanjem upuštamo u verovanje da će život poštovati naša osećanja i želje samo zato što smo ih dovoljno dugo negovali. Apsurdno, zar ne?

Za mene lično postoji ključna razlika između osećaja nade i preuzimanja kontrole. Kada se nadamo bez delovanja, odričemo se svog ličnog uticaja u svom sopstvenom životu. Slikovitije rečeno – postajemo vozač koji se nada da će se automobil kretati sam od sebe.

Tada se nada pretvara u zamku – u neprekidno odlaganje konkretnog delovanja i u strah od preuzimanja odgovornosti.

NADA I RAZOČARENJE IDU RUKU POD RUKU

Još jedan problem s nadom je iluzija koju stvara. Kada se nadamo, mi projektujemo svoje želje i očekivanja u budućnost. Ali, život je skoro pa uvek ravnodušan prema našim nadanjima i željama. Moj lični stav je da je nadanje opasno klizanje ka cinizmu i pesimizmu, jer razočaranje koje dolazi nakon neispunjene težnje može podstaknuti osećaj da ništa nema smisla, itd.

Ta „nada“ stvara iluziju da je sve pod kontrolom, dok zapravo ostajemo pasivni i nesvesni da ćemo, ako ne preuzmemo odgovornost, samo pogoršati situaciju. Omađijani, ne vidimo dalje od svog nosa, jer – tako je lepo prepuštati se višoj sili.

Kada se suočimo s nesrećom, gubicima, ili životnim neuspesima, lako je okrenuti se nadi kao štitu – kao nečemu što nas štiti od stvarnosti koja je bolna. Nada može biti beg od bola, a taj beg postaje problematičan kada odlaganje suočavanja sa situacijom postane rutina.

Činjenica je da će pasivno čekanje samo pogoršati situaciju u kojoj smo se našli. Bez aktivnog angažmana, nadanje postaje ništa drugo do alat koji nas odvraća od suočavanja sa izazovima.

PREPREKA

Ironija nade leži u tome što ona može postati prepreka ličnom rastu. Kad god se nadamo da će se stvari same popraviti, postajemo pasivni, otporni na promene i gubimo sposobnost da prepoznamo prilike koje su pred nama. Nekada, čak i doslovno, stoje pred nama.

Odrasli smo u društvu koje često obećava nagrade bez mnogo truda – verujemo u ideju „magičnog rešenja“, u instant uspehe i brzo ostvarenje želja – manifestovanje recimo kojim se svako od nas bavi, recimo.

Kada očekujemo da se stvari „prosto dese“, zanemarujemo snagu koju već imamo da napravimo promene u svom životu. Niko nas neće navesti da se promenimo. To je naš zadatak.

KAKO DALJE BEZ NADANJA?

Šta bi bilo da se nadamo, ali uz prepoznavanje da je naše delovanje ključni faktor u tome da naša nada postane stvarnost? Nadanje nije nužno loše – možda sam ga previše ocrnila, ali mora biti povezano sa konkretnim akcijama. Kako bismo prestali da padamo u zamku pasivnosti, potrebno je da naučimo da balansiramo između nade i delovanja.

To znači da treba da prepoznamo da nadanje koristimo kao inspiraciju i motivaciju, ali da nikada ne zaboravimo da je ona samo alat, a ne krajnji cilj.

Na primer, ako želite promene u karijeri, prestanite da čekate savršen trenutak i počnite da ulažete u svoje veštine, povežete se sa relevantnim ljudima i preuzmete odgovornost za svoj napredak. Ako ste nezadovoljni u vezi, otvoreno komunicirajte i radite na problemima zajedno ili napustite vezu. Niste drvo?

Nadam se da, kad kažem „nadanje je loše“, ne mislite da sam protiv nadanja. Nada može biti katalizator, ali ne i zamena za napor.

Da bismo živeli ispunjen život, moramo prestati da čekamo da nas sreća pogodi. Nadanje je najkorisnije kada nas podstiče na delanje, kada nas motiviše da preuzmemo odgovornost za svoj život i počnemo da činimo promene – tako da, izađite iz svoje glave pune nadanja.

Prepoznajte moć koju imate i izbegnite zamku pasivnosti koju sa sobom nosi nadanje.

Foto: Instagram – @ognjenasi