Studio za arhitekturu i dizajn prostora, Spatial Objectives, uredio je stan na Dorćolu koji je ogled u korišćenju jarkih boja u prostoru, na način da donose energiju, atmosferu poleta i poseban šarm, prkoseći monotoniji.
Spatial Objectives upoznao je mladi bračni par iz Rusije, koji je bio u potrazi za stanom u starom delu grada. Njihova želja nije bila privremena – planirali su da ovde trajno zasnuju život, zbog čega je dizajnerski zadatak prevazilazio puko uređenje enterijera. U pitanju je bio izazov stvaranja osećaja doma, pripadnosti i kontinuiteta, i to u novogradnji, u relativno kratkom vremenskom roku, naglašava Super Prostor.
Evo kako je postignut osećaj ušuškanosti, uz prozračnost i upliv nesvakidašnjih detalja koji stanu daju autentičnost.
Stan na Dorćolu kao ogled korišćenja jarkih boja u enterijeru
Stan se nalazi u novoizgrađenoj zgradi, sa savremenom osnovom, dobrom prostornom organizacijom i obiljem prirodne svetlosti. Klijenti su želeli da se postojeća struktura stana zadrži, što se poklopilo sa uverenjem arhitekata da u prostoru ne treba intervenisati ukoliko već poseduje kvalitetnu osnovu.
Umesto toga, pažnja je bila usmerena na materijalnost, atmosferu i personalizaciju – uvođenje elemenata koji će korisnicima pomoći da se emotivno povežu sa ambijentom.
Inspiraciju za dizajn tim je pronašao u specifičnostima ruske kulture i arhitekture, naročito u fenomenu dača kuće – tradicionalnih vikendica koje odlikuje toplina, prisustvo drveta, dekorativnost i kolorit. Te vrednosti pretočene su u savremeni stan kroz primenu drvenih zidnih obloga, kombinaciju tekstura, kao i razigrane bojene površine u nameštaju i dekoraciji.
Poseban akcenat dat je dnevnoj zoni, koja funkcioniše kao vizuelno i atmosferno srce stana. Ona objedinjuje dnevni boravak, trpezariju i kuhinju u jedinstvenu celinu, u kojoj se ističu sofa tapacirana vunenom tkaninom i šareni tepih od vune.
Ovi elementi donose bogatstvo tekstura i boja, ali i taktilnu udobnost. Zidovi su osvetljeni nežnim plafonskim visilicama, a celinu dopunjuju detalji poput plakata, među kojima se izdvaja „The Togo“ ilustratorke Hane Peterson, diskretno smešten u kuhinjskoj niši.
Trpezarijski prostor definisan je izborom rasvete – lampa postavljena iznad stola kao lepršavi papirni skulpturalni akcenat koji daje meko difuzno svetlo.
U dnevnom boravku nalazi se svetiljka sa više izvora i mogućnošću pozicioniranja, tako da prati raspored prostora.
U spavaćim i radnim zonama korišćene su svedene plafonske lampe svetlih boja, dok su zidne lampe u master spavaćoj sobi birane tako da dodaju još jedan sloj mekog, ambijentalnog osvetljenja.
Lođa, često zaboravljen prostor u novogradnjama, ovde je tretirana ravnopravno – kao produžetak dnevnog boravka. Uz zelenilo, tekstil i tepih otporan na vlagu, ova zona postaje mala oaza za predah i boravak na otvorenom.
Dizajn ovog enterijera nije proizašao iz forme, već iz potrebe za emocionalnom orijentacijom u novom okruženju. Useljenje u stranu zemlju, započinjanje novog života u drugoj kulturi, sve to nosi izvesnu dozu neizvesnosti i ranjivosti.
Zadatak arhitekata bio je da dizajnom stvore kontinuitet između prošlog i sadašnjeg, poznatog i nepoznatog. Stan je zamišljen kao prostorno sidro, dom u kome se ogleda karakter i priroda njegovih korisnika.
Fotografije: Miloš Martinović