Kuća endorfina: 7 malih promena zbog kojih ćemo se u domu osećati bolje
Koliko puta vam se dogodilo da uđete u neku prostoriju i gotovo istog trenutka osetite prijatnost, iako ne možete sasvim da objasnite zbog čega? Možda je razlog svetlost koja dopire kroz prozor, miris sveže oprane posteljine, muzika u pozadini ili jednostavno činjenica da ništa u prostoru ne zahteva vašu pažnju. S druge strane, postoje i stanovi u kojima nas, čim otvorimo vrata, dočekaju nedovršene obaveze, nagomilane stvari i osećaj da bi nešto stalno trebalo da radimo. Upravo zato uređenje doma nije samo pitanje estetike, već i načina na koji prostor u kojem živimo utiče na naše raspoloženje i svakodnevni osećaj zadovoljstva.
Prostor u kojem živimo može imati značajan uticaj na naše raspoloženje, nivo stresa i kvalitet odmora. Ovim odnosom bavi se psihologija životnog prostora, oblast koja proučava kako fizičko okruženje utiče na naše ponašanje i emocionalno stanje. Istraživanja pokazuju da osećaj privatnosti, mogućnost da kontrolišemo sopstveni prostor, prirodna svetlost i kvalitet vazduha imaju važnu ulogu u tome koliko se prijatno osećamo kod kuće.
U svetu enterijera sve češće se govori o ideji wellness doma, prostora koji nije uređen samo prema estetskim kriterijumima, već i prema potrebama ljudi koji u njemu žive. Ipak, to ne znači da nam je potreban veliki stan, dizajnerski nameštaj ili još jedna kupovina koja će nas učiniti srećnijima.
Naprotiv, neke od najkorisnijih promena ne koštaju gotovo ništa.
Oslobodite prostor od stvari koje vas neprestano podsećaju na obaveze
Nije potrebno da postanete zagovornik minimalizma kako biste primetili koliko vizuelni nered može da utiče na raspoloženje. Gomila nepročitane pošte na stolu, odeća preko stolice ili predmeti koje danima nameravate da sklonite mogu postati stalni podsetnici na nedovršene zadatke.
Istraživanje psihološkinja Darbi Saksbi i Rene Repeti sa Univerziteta Kalifornije pokazalo je povezanost između načina na koji ljudi doživljavaju nered u svom domu, njihovog raspoloženja i dnevnih obrazaca kortizola, hormona koji učestvuje u odgovoru organizma na stres. Naravno, to ne znači da uredan stan automatski garantuje mentalni mir. Ali ako vas određeni deo prostora neprestano opterećuje, možda je dovoljno da počnete upravo od njega.
Umesto generalnog spremanja koje će oduzeti čitav vikend, pokušajte da oslobodite jednu površinu koju često koristite. Ponekad je prazan sto mnogo prijatniji prizor od savršeno organizovanog ormara koji ionako ne vidimo.
Razmišljajte o svetlosti kao o delu enterijera
Prirodna svetlost nije važna samo zbog toga kako prostor izgleda na fotografijama. Ona utiče i na naš cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji reguliše smenjivanje budnosti i sna. Zbog toga je korisno da tokom jutra i dana pustimo što više dnevne svetlosti u prostor, čak i kada je napolju oblačno. Razmaknite zavese, pomerite radni sto bliže prozoru ako je moguće i obratite pažnju na to koji delovi stana tokom dana dobijaju najviše svetlosti.
Uveče je, međutim, poželjna drugačija atmosfera. Umesto jednog snažnog plafonskog svetla, pokušajte da koristite nekoliko manjih izvora osvetljenja: stonu lampu, podnu lampu ili zidnu rasvetu sa toplijim tonovima. Ovaj pristup blizak je danskoj filozofiji hygge, koja posebnu pažnju posvećuje osećaju udobnosti i topline. Poenta nije samo u tome da prostor bude lepo osvetljen, već da se osvetljenje menja zajedno sa našim dnevnim ritmom.
Unesite nešto živo u prostor
Sveže cveće možda neće rešiti probleme koji su vas pratili tokom radnog dana, ali može promeniti način na koji doživljavate prostor. Zanimljivo je da istraživanja o prisustvu biljaka u enterijeru ukazuju na moguću povezanost sa manjim stresom i prijatnijim doživljajem okruženja, iako dokazi još nisu dovoljno ujednačeni da bismo govorili o univerzalnim efektima.
Ipak, ne morate da pretvorite dnevnu sobu u malu botaničku baštu. Buket sezonskog cveća, grančice u zanimljivoj vazi ili jedna biljka o kojoj volite da brinete mogu biti sasvim dovoljni. U ovom slučaju jednako je važan i ritual: odlazak na pijacu po cveće, biranje vaze, menjanje vode i posmatranje kako se biljka menja tokom vremena. To su male aktivnosti koje nas podsećaju da ne mora sve u svakodnevici da ima praktičnu svrhu.
Ne zaboravite na vazduh i zvuk
Kada razmišljamo o prijatnom domu, uglavnom se bavimo onim što vidimo, a mnogo ređe onim što čujemo i udišemo. Ipak, kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru ima važnu ulogu u našem fizičkom zdravlju, ali i koncentraciji. Istraživanja sprovedena na Harvardu povezala su slabiju ventilaciju i povećane koncentracije određenih zagađujućih materija u zatvorenom prostoru sa lošijim rezultatima na pojedinim kognitivnim zadacima. Zato redovno provetravanje, naročito tokom sezone grejanja, nije samo pitanje svežine.
Kada spoljašnji vazduh nije jako zagađen, kratko otvaranje prozora može doprineti njegovoj razmeni u prostoriji.
Jednako je važan i zvuk. Ako živite pored prometne ulice, možda ne možete mnogo da učinite povodom saobraćaja, ali možete pokušati da ublažite buku zavesama, tepisima i drugim tekstilnim elementima. Nekada prijatnu atmosferu stvara i sasvim jednostavna stvar: isključivanje televizora koji satima radi u pozadini.
Napravite mesto koje nije namenjeno produktivnosti
Radimo za trpezarijskim stolom, odgovaramo na mejlove iz kreveta, a slobodno vreme često provodimo razmišljajući o obavezama koje nas čekaju. Granice između prostora za rad i odmor postale su prilično nejasne. Zbog toga može biti korisno da makar jedan mali deo doma namenimo aktivnostima koje nemaju nikakav rezultat koji treba postići. To ne mora biti zasebna soba niti posebno osmišljen kutak sa nameštajem iz kataloga. Dovoljna je udobna fotelja pored lampe, mesto na kojem volite da čitate ili deo sofe na kojem ne držite laptop.
Istraživanja o emocionalnoj povezanosti sa domom pokazuju da su privatnost, mogućnost oporavka i osećaj kontrole nad prostorom važni za naš odnos prema mestu u kojem živimo.
Pronađite miris i muziku koji vam prijaju
Mirisi imaju neobičnu sposobnost da nas gotovo trenutno podsete na određeno mesto ili period života. Nekome će to biti miris sveže skuvane kafe, drugome čiste posteljine, a nekome parfem koji godinama povezuje sa porodičnim domom.
To nije slučajno. Čulo mirisa blisko je povezano sa moždanim sistemima koji učestvuju u obradi emocija i pamćenja, zbog čega određene mirise možemo doživljavati izrazito lično. Ako volite mirisne sveće, difuzere ili parfeme za prostor, možete ih koristiti kao deo večernjeg rituala. Ipak, nije neophodno da čitava kuća neprestano miriše, a intenzivni mirisi i dim nekim ljudima mogu smetati.
Sličan odnos možemo razviti i prema muzici. Istraživanja pokazuju da slušanje muzike može doprineti emocionalnoj regulaciji, ali ne postoji univerzalna plejlista koja će svakome pomoći da se opusti. Nekome prija džez dok kuva, nekome ambijentalna muzika pred spavanje, a neko će se najbolje osećati uz potpunu tišinu. Važno je da atmosfera odgovara nama, a ne predstavi o tome kako bi opuštanje trebalo da izgleda.
Uredite dom za život koji zaista vodite
Možda najvažniji savet nema mnogo veze sa konkretnim predmetima ili bojama zidova. Umesto da pokušavamo da dom prilagodimo fotografijama koje čuvamo na Pinterestu, korisnije je da razmislimo o tome kako ga zaista koristimo.
Ako volite da čitate, napravite prostor za knjige. Ako često pozivate prijatelje, možda vam je važnija udobna garnitura nego savršeno stilizovan stočić. Ako najviše vremena provodite u kuhinji, nema razloga da ona bude poslednja na listi prioriteta za uređenje. Upravo mogućnost da prostor prilagodimo sopstvenim navikama i potrebama doprinosi osećaju pripadnosti. Dom koji izgleda impresivno na fotografijama ne mora nužno biti prostor u kojem želimo da provedemo čitav vikend.
Fotografije: Unsplash