INTERVJU: Da li ste posetili Dango san, pop-up kuhinju japanske hrane u Novom Sadu?

Dango san i dalje funkcioniše po principu pop-up restorana. Pažljivo osmišljeni jelovnici su objavljeni na njihovoj Instagram stranici, uz raspored pop-up kuhinje i kontakt telefona za rezervacije. Prilično jednostavan koncept za jedan restorančić japanske kuhinje. 

Po svemu sudeći, njihova popularnost, koja je mahom došla “od usta do usta”, je do sada mogla da dovede do tradicionalnog restorana sa tradicionalnim radnim vremenom. Milun Milutinović i Dragana Dragojla Stojanović, glavni kuvari (i osnivači) Dango san-a, su ipak ostali verni svojoj prvobitnoj ideji, da ovo iskustvo treba da im bude pre svega zabavno. 

Razgovarali smo sa njima o tome kako su jedno drugog inspirisali na otvaranje pop-up kuhinje, kako percipiraju japansku kulturu i šta je zaista bolje – sake ili rakija.

Dango san je počeo kao partnerski projekat koji je proizašao iz cimerskog života. Kako izgleda živeti ali i raditi zajedno?

-Dango san se rodio kao ideja kada smo nas dvoje bili cimeri, a sa ove vremenske distance, to izgleda kao prošli, veoma uzbudljiv život. Bili smo dosta brži tada, sad smo usporili! Stalno smo mislili kako bi bilo dobro da radimo nešto zajedno. Dosta smo kuvali, eksperimentisali, jednom smo čak imali takmičenje ko pravi bolje puslice od akvafabe (to je ona tečnost iz konzerve leblebija). Sve što smo radili moralo je da ima predznak zabave ili bolje rečeno, sve što smo radili zajedno uvek bi se pretvorilo u zabavu. U našem zajedničkom životu bilo je puno smeha. Ipak, Dango se zapravo rodio kada smo prestali da živimo zajedno, što je možda i simbolično kao nastavak simbioze (smeh).

Prvi ste doveli ramen na kulinarsku scenu u Novom Sadu. Šta vas najviše inspiriše u japanskoj kuhinji?

-Da, definitivno ramen pre nas u Novom sadu nije postojao, što je velika šteta jer je to jelo koje zaista zaslužuje više pažnje i prostora na gastro sceni. Prvo, jer je mnogo sličnije duhu naše kuhinje nego što se to misli i drugo, jer jelo samo po sebi ukusom i kompleksnošću pripreme to zaslužuje. 

Nama je važno kako mi doživljavamo Japan. To je sigurno daleko od onoga što Japan jeste, ali je mnogo zanimljivije i bogatije jer je sagledavanje jedne kuhinje iz ugla druge kulture. To nas posebno inspiriše – kako mi doživljavamo Japan. On uvek ima neku notu prozračnosti i finoće. Ako uzmemo recimo ramen, supu sa nudlama, nama to, u našim vojvođanskim krajevima, nije nepoznato i mi imamo nedeljom rinflajš (popularno: supe, mesa, sosa) ali ako u to dodamo alge ili sušene listiće katsobuši tune, dobićemo finoću u ukusu. Pristupanje hrani sa poštovanjem, sporo kuvanje, posvećivanje jednom jelu, briga o prirodi i maksimalna iskoristivost namirnica – to je za nas duh Japana koji negujemo.

Kako ste došli do ideje za pop-up kuhinju i restoran, i koliko je bilo izazovno pokrenuti ovakav koncept kod nas?

-Taj koncept se nekako prirodno naslonio na naše potrebe. Nismo bili zainteresovani za formu restorana niti bilo čega konvencionalnog jer nas je ta ideja u startu gušila. Mi smo slobodnjaci, ljudi koji istražuju, koji uvek žele da se nešto pokreće i menja. Pop-up se poklopio sa našim senzibilitetom. 

Nismo razmišljali da li je lako ili teško i dosta smo se igrali. Naravno, bili smo u trenucima i nesigurni oko toga što radimo, posbeno jer je koncept poslovanja u sistemskom smislu dosta zatvoren i ne trpi velike izazove. Dobro je što smo nekako zajedno bili hrabriji i nastavili da sprovodimo naše ideje u delo.

Gastronomska scena se brzo razvija, posebno u Novom Sadu. Šta mislite, zbog čega su ljudi toliko željni da probaju nešto novo?

-Hvala bogu da su željni! Svet se menja, izgleda ne samo na gore, kako se uglavnom čini, i potreba ljudi za novim stvarima je sve prisutnija. Veliki uticaj izvršile su društvene mreže, a i to što ljudi konačno putuju više nego ikada. To je novi socijalni okvir, da je otvorenost ka novim iskustvima poželjna i dobrodošla, a čovek je socijalno biće i prati trendove (bio toga svestan ili ne).

Koji savet imate za one koji žele da se oprobaju u kuvanju nekog tradicionalnog japanskog jela kod kuće?

-Kad je u pitanju novo iskustvo, poželjno je držati se dobrog recepta i saveta koji idu uz njega. Pronaći sve namirnice koje su u sastavu, što je kod nas još uvek veliki izazov. Potrebno je prvo savladati neko jelo, a onda bojiti izvan okvira. Svakako, sve to treba da prati duh dobre zabave. Može se napraviti neka dobra pozadina, uz klopu gledati Mijazaki ili slušati fenomenalni japanski pop, pijuckati neki sake ili naša rakijica (koju smatramo lepšom od sakea).

Šta najviše voleti jedno drugom da spremate, kada se ne bavite Dango Sanom?

-Volim da mi Milun sprema skoro bilo šta, jer on stvarno fenomenalno kuva, a najviše volim kad potpuno izmisli nešto, što stalno radi. On voli moju parmiđanu i banana hleb.

Foto: Dango san