Beograd je grad koji se nikada nije razvijao pravolinijski. Njegov identitet nastajao je u slojevima između Istoka i Zapada, na ušću dve reke, kroz smene epoha, kultura i navika koje su vremenom postale deo njegovog karaktera. Zato je teško svesti Beograd na jednu definiciju: njegova autentičnost upravo je u toj mešavini nasleđenog i savremenog, lokalnog i kosmopolitskog.
Na toj ideji počiva i Savant Brasserie, smešten uz obalu Save, u okviru hotela St. Regis.
Inspirisan živom, celodnevnom kulturom njujorških braserija, Savant taj kosmopolitski model oblikuje po meri Beograda, grada u kojem su restorani odavno više od mesta za obrok, a interesovanje za dobru hranu, vino i nove gastronomske adrese gotovo deo urbanog instinkta.
Ovde se gastronomija prati, o njoj se govori, a uživanje se ne čuva samo za posebne prilike.
Još pre nego što su prvi tanjiri stigli pred goste, priča Savanta počela je van kuhinje.
Culinary tim putovao je kroz Srbiju, obilazio planinske predele, pijace, vinarije i male proizvođače, ne bi li pronašao ne samo kvalitetne sastojke, već i ljude, poreklo i priče koje tim sastojcima daju smisao.
Probali su sireve tamo gde nastaju, upoznavali vinare i proizvođače čiji se rad prenosi generacijama i tražili ukus koji bi mogao da ostane duboko lokalni, a istovremeno govori savremenim, međunarodnim jezikom gastronomije.
Danas kuhinju Savanta predvodi Aleksandar Radivojević, predstavnik nove generacije eksperata koji tradiciju ne posmatraju kao nešto što treba doslovno ponavljati, već kao polazište iz kojeg može nastati nešto lično i savremeno. Sezona i poreklo namirnice ostaju u centru njegovog pristupa, dok se poznati ukusi pojavljuju u preciznijim, ponekad neočekivanim kombinacijama.
Na meniju se tako susreću različite kulinarske reference, od bureka sa jagnjećim mesom i Savant salate sa gamborima u sosu od putera i šampanjca, do pačetine sa pet začina i Sole Meunièrea. Na prvi pogled različita, ova jela povezuje isti pristup: poštovanje prema izvornom ukusu, uz dovoljno slobode da se on predstavi na savremen i ličan način.
I vinska karta gradi isti dijalog. Savremene srpske etikete zauzimaju ravnopravno mesto uz odabrane klasike Starog i Novog sveta, stvarajući selekciju u kojoj se poreklo ne tretira kao hijerarhija, već kao karakter. Lokalno ovde ne služi kao dekor, niti internacionalno kao mera vrednosti, jedno drugom daju kontekst.
Beograd se u Savantu ne čita samo kroz tanjir.
Posebna sekcija koktel karte, nazvana Krug Dvojke, inspirisana je jednom od najprepoznatljivijih gradskih linija, tramvajem broj 2, koji decenijama kruži starim jezgrom prestonice. Svaki koktel iz ove kolekcije vezuje se za drugačiji deo njegove trase, prevodeći poznate beogradske tačke, atmosferu i karakter u ukuse i mirise. Tako jedna svakodnevna gradska ruta postaje svojevrsna tečna mapa Beograda namenjena podjednako onima koji ga dobro poznaju i onima koji ga tek otkrivaju.
Ipak, možda se karakter Savanta najbolje razume kada se izađe na terasu. Otvorena prema Savi, dovoljno blizu vodi da reka ne bude samo pogled već deo ambijenta, terasa menja svoj karakter zajedno sa danom.
Svakog dana u 19 časova izvodi se Sabrage, tradicionalni St. Regis ritual otvaranja boce šampanjca sabljom. Kratak, gotovo teatralan trenutak označava tranziciju dana u veče.
Vikendom, Savant donosi i poseban muzički program na terasi. Petkom od 19 do 22 časa održava se After Seven: Live Piano, uz večeri posvećene klaviru. Subotom, od 20 do 23 časa, program preuzima The Savant Jazz Sessions, sa jazz nastupima koji Savantu daju drugačiji večernji ritam.
Savant svoj karakter gradi upravo u tom balansu između međunarodnog senzibiliteta i lokalnog identiteta, bez potrebe da jedno potiskuje drugo. Umesto da Beograd interpretira kroz očekivane motive, on ga posmatra savremenije, kao grad izraženog hedonizma, rastuće gastronomske scene i publike koja sve više prepoznaje kvalitet, autentičnost i dobar koncept.
Upravo zato Savant deluje kao prirodan deo novog lica Beograda: sofisticiran, otvoren prema svetu i dovoljno siguran u svoje poreklo da ga ne mora posebno naglašavati.
Fotografije: Anja Pantelić