Zašto jedemo i kada nismo gladni i kako da prekinemo?

Ako se često zateknete kako posežete za grickalicom dok gledate seriju, uzimate još jedan zalogaj kolača dok razgovarate telefonom ili “samo malo” jedete jer je hrana pred vama, niste sami. Prejedanje kada nismo gladni fenomen je koji pogađa sve generacije, ali razumevanje njegovih uzroka prvi je korak ka promeni.

Glad nije uvek fizička

Prvi mit koji treba razbiti jeste da jedemo samo kada je telo stvarno gladno. Fizička glad je signal koji dolazi iz stomaka i mozga, ali postoje i emocionalni i psihološki signali koji nas navode da jedemo. Mozak ponekad tumači dosadu, anksioznost ili stres kao potrebu za hranom. Tako dolazi do situacije da jedemo ne zato što telo traži energiju, već jer um traži utehu, stimulaciju ili jednostavno rutinu.

Emocije kao pokretač

Psiholozi već decenijama ukazuju na povezanost emocija i prehrambenih navika. Hrana postaje sredstvo za emocionalno regulisanje – osećamo trenutno zadovoljstvo, dok se istovremeno aktivira centar za nagradu u mozgu, posebno kada biramo slatkiše, masne ili procesirane proizvode. Problem nastaje kada ovo zadovoljstvo traje svega nekoliko minuta, a zatim dolazi osećaj krivice i nezadovoljstva. Tako se razvija začarani krug: stres → jedenje → kratkotrajno zadovoljstvo → osećaj krivice → još jedenja.

Navike i okruženje

Osim psiholoških faktora, i fizičko okruženje igra ključnu ulogu. Hrana koja je stalno dostupna, mirisi iz kuhinje, rituali kao što su gledanje televizije uz grickalice, ili čak društveni pritisak (kada jedemo “jer svi jedu”) podstiču konzumaciju hrane i kada nismo gladni. Navika često nadjačava signale tela, a telo prestaje da razlikuje stvarnu glad od emocionalne želje za hranom.

Kako savremeni stil života narušava signale gladi

Brz tempo života, stres na poslu, neuredni obroci i stalna prisutnost digitalnih uređaja dovode do toga da ne obraćamo pažnju na telo. Jedemo brzo, između sastanaka, tokom vožnje ili dok skrolujemo po telefonu. Mozak više ne registruje kada smo siti, a obroci postaju rutina, a ne odgovor na fizičku potrebu.

Kako prekinuti začarani krug

Promena je moguća, ali zahteva svesnost i postepeno uvodjenje novih navika:

Svesno jedenje (Mindful eating). Fokusiranje na hranu, njen miris, teksturu, ukus i kako se osećamo dok je jedemo – pomaže da prepoznamo kada smo siti i smanjuje automatsko grickanje.

Vođenje dnevnika hrane i emocija pomaže da prepoznamo obrasce. Da li jedemo kad smo pod stresom, dosadom ili ushićeni? Prepoznavanje okidača je ključ za prekidanje ciklusa.

Zdrave alternative. Kada telo traži “nešto” za zadovoljstvo, probajte druge opcije – šetnju, čaj, voće ili kratke vežbe disanja. Male promene često dovode do značajnih rezultata.

Redovni obroci i unapred pripremljene zdrave užine smanjuju impulzivno jedenje i pomažu mozgu da razlikuje stvarnu glad od emocionalne potrebe.

Hrana ne bi trebalo da bude jedino sredstvo za regulisanje emocija. Razgovor sa prijateljima, vođenje dnevnika, meditacija ili fizička aktivnost mogu biti jednako ili čak efikasnije sredstvo.

Male, ali postepene promene. Prestanak jedenja kada nismo gladni ne događa se preko noći. Počnite sa jednim svesnim obrokom dnevno, prepoznajte emocije pre nego što posegnete za hranom i postepeno uvodite nove navike.

Jedemo iz navike, iz dosade, iz stresa, ali i iz želje da trenutnu neprijatnost ili emociju “ugasimo” hranom. Prepoznavanjem uzroka, obraćanjem pažnje na telo i osećaje, i uvođenjem malih rituala svesnog jedenja, možemo povratiti kontrolu.

Hrana bi trebalo da bude gorivo i zadovoljstvo, a ne uteha ili automatski odgovor na svaki osećaj. Kada naučimo da razlikujemo pravu glad od emocionalne želje za hranom, završavamo začarani krug i vraćamo harmoniju i telu i umu.

Foto: Pexels