Da li su cvećari umetnici? Mi potvrdno klimamo glavom, a i vi ćete se složiti kada vidite ove čarobne kreacije

Rebecca je provela većinu svog detnjstva slobodno istražujući engleske seoske predele u blizini Kembridža. Dok je studirala umetnost na Newcastle univerzitetu slikala je ulja inspirisana radom Rothka i ostalih apstraktnih ekspresionista, ali nije bila zadovoljna. Uporno je želela da njen rad u prvi mah replicira i kod posmatrača izazove osećaj slobodnog trčanja kroz cvetno polje i ležanje na sveže pokošenoj travi. Kako bi to postigla, počela je da u svojoj umetnosti eksperimentiše sa suvim cvećem. I od tada je zaista mnogo odmakla! Danas održava svoje izložbe širom sveta, a njene instalacije, kao što je bila u Eastland tržnom centru u Melbornu, su ceo jedan samostalan mikrosvet, za taj projekat upotrebila je 150.000 osušenih cvetova. Njene instalacije mahom vise sa plafona, i to je zapravo jedan predivan naopak svet u kome bismo mogli da živimo.

Ruby Barber, Australijanka sa stalnom adresom u Berlinu, je 2017. godina napravile proboj sa svojim kompanijom Mary Lennox Flowers kada je stilizovala Gucci Bloom kampanju za parfem u kojoj je glavna uloga poverena cveću. Njen dizajn varira od minimalizma, sve do raskošnih baroknih aranžmana. Znate koliko volimo Zara Home kampanje, a upravo je ona bila zadužena za dizajn cveća magične božićne kampanje prošle godine. Ako u svojim Pinterest tablama čuvate neverovatne kreacije od pampas trave koje vise iznad stolova nalik na krem oblake, treba da znate da je upravo Ruby odgovorna za te koncepte.

Za cvećara Lewisa Millera i njegov talentovni tim sada zna bezmalo ceo internet. Oni već skoro tri godine rade na ciljanom guerrilla marketingu pod radnim nazivom „Flower Flashes“. Kroz taj projekat oni transformišu kante za đubre u Njujorku tako što kreiraju gigantske bukete i praktično kante pretvaraju u ulične vaze, takođe, na njihovoj „meti“ su i stare telefonske govornice, kao i stanice podzemne železnice. Kako je uopšte došao na tu ideju? Koncept se zasniva na Millerovoj želji da kreira emotivni dijalog preko cveća, ali i da pokloni građanima Njujorka isto ekskluzivno iskustvo kakvo dobijaju njegovi klijenti. Svo cveće koje koristi u stvaranju ovog projekta zapravo potiče sa događaja koje su ukrasili, a kada tim završi kreaciju, odlaze sa lica mesta prepuštajući Njujorčanima sudbinu instalacije. Obično je dovoljno par sati da aranžmani nestanu i ta činjenica ih čini posebnim.

Pre dvadesetak godina Makoto se uputio u Tokio kako bi postao rok zvezda. Umesto toga, našao je privremeni posao na pijaci cveća Ota i okrenuo se u kompletno suprotnom smeru. Postao je cvećar i 2002. godine zajedno sa fotografom Shunsuke Shiinokijem otvorio je Jardins des Fleurs luksuznu cvećaru i počeo je da kreira bukete i instalacije koje mogu da se opišu kao „botaničke skulpture“. Brzo je privukao pažnju globalne umetničke scene, a 2009. godine je lansirao eksprimentalnu laborotoriju Azuma Makoto Kaju Kenkyusho. Bavi se japanskom ikebanom koju je postavljao u neočekivane scenografije – od glečera sve do pustinje. Azuma je čak 2014. godine uz pomoć helijumskog balona uspeo da lansira dve svoje kreacije u stratosferu. Njegov rad počeo je da privlači sve više pažnje, pa je tako ostvario saradnju sa modnim dizajnerom Dries Van Notenom, za čiju reviju je napravio ogromne kocke leda u kojima su bili zarobljeni cvetovi. Čista poezija!