Tamara Stojković i Emilija Bojić na prvi pogled su poput svojih vršanjaka – Tamara je 21-godišnja studentkinja studija međunarodnih odnosa na fakultetu SciencesPo u Parizu, a Emilija 18-godišnja učenica četvrte godine Filološke gimnazije u Beogradu, u kojoj kao prvi jezik uči japanski. Ono što ih razlikuje, odnosno po čemu bi trebale da budu uzor svojim vršnjacima, jeste njihov aktivizam.
Kako Tamara govori, oduvek je želela da se bavi, diplomatijom ali je slučajno i spontano završila u vodama zelenog aktivizma i humanitarnog rada, gde je veoma angažovana. „Izuzetno mi je zanimljivo da povezujem klimatsku krizu i politiku, a ono što mi najviše zadovoljstva donosi jesu konkretni rezultati – kada vidim kako moje delovanje direktno stvara pozivine promene“, naglašava Tamara. Emilija je vrlo aktivna kao volonter i član je mnogih nevladinih organizacija. „Veoma me interesuju psihologija, biznis i marketing i to je nešto čime bih volela da se bavim u budućnosti“, govori Emilija.
One svojim radom i zalaganjem doprinose poboljšanju i razvoju zajednice, ali i borbi protiv klimatske krize. Naime, u okviru njihove inicijative „Zajednički frižider“, koju su realizovale sa WWF Srbijom, ispred Dorćol Platza postavljen je frižider koji za cilj ima smanjenje bacanja hrane i pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Uz to, ovom akcijom i inicijativnom ukazuje se i na problem bacanja hrane.
O tome kako su pokrenule ovu inicijativu, izazovima i uspesima, pričali smo sa ove dve mlade i inspirativne devojke.
Kako se rodila ideja o zajedničkom frižideru?
Počelo je tako što smo se prijavile na konkurs WWF-a ,,Na mladima klima ostaje’’, gde smo se i
upoznale. Tamara je želela da smanji otpad iz prehrambene, a Emilija iz modne industrije, te
smo se našle oko ideje Zajedničkh frižidera i ormara. Razlog zbog kog smo krenule prvo sa
frižiderom jeste što je postavka frižidera bila teža, najviše zbog zakonskih regulativa o
donacijama hrane. Od početka procesa, WWF nam je pružio mentorstvo koje zaista nema cenu i
koje će biti značajno za čitavu našu karijeru. Banka Hrane Beograd je među prvima prepoznala
potencijal u nama i bez oklevanja odlučila da nam pomogne, i u praksi i sa mnogobrojnim
savetima, što je bilo veoma značajno za nas kako na profesionalnom, tako i na presonalnom
nivou. Isto je učinila i humaniratna organizacija 28. Jun koja nam je donirala sam frižider, a
Dorćol Platz je bio toliko ljubazan da nam ustupi mesto. Umetnik Andrej Kolosov je dao svoj umetnički doprinos i oslikao frižider.
Vaša inicijativa ima dvostruku ulogu, tj. cilj – smanjenje gladi kod ugroženog stanovništva, kao i
ekološki aspekt.
Ono što nas je podstaklo da pokrenemo ovu inicijativu jesu iznenađujući podaci o negativnom
uticaju otpada iz prehrambene i tekstilne industrije na klimatsku krizu sa jedne strane, a sa
druge broj ljudi koji gladuje. Objedinile smo se oko ideje regulacije ovog otpada i pored
ekološkog dodale i humanitarni aspekt ovoj inicijativi, tako što ćemo hranu koja bi inače završila
na otpadu preusmeriti socijalno ugroženim grupama. Celokupno stanovništvo koje je pogođeno
gladovanjem moglo bi da se prehani sa manje od ¼ hrane koja se baci u Evropi i SAD-u. Količina hrane koja se svakodnevno baci na globalnom nivou je alarmantna. U Srbiji nažalost situacija nije mnogo bolja – gotovo 247.000 tona hrane se baci svake godine. Prosečan Beograđanin baci oko 300 grama hrane dnevno. Naš
prehrambeni sistem koristi trećinu naših prirodnih resursa, što bi bilo u redu da se ta hrana
zapravo i pojede. Kada bacimo hranu, bacili smo delić šume, reke, zemlje… A hrana koja je
završila na otpadu potom narušava kvalitet zemljišta i ispušta gasove sa efektom staklene bašte.
Kakve su reakcije ljudi na vaš projekat?
Mi smo potpuno oduševljene reakcijama ljudi, čak nam je trebalo neko vreme da procesuiramo šta se dešava i koliko podrške dobijamo sa raznih strana nakon otvaranja. Dosta ljudi nam se javlja da se raspita
o donacijama ali i da pita kada ćemo postaviti frižider u njihovom gradu; pa bismo ovom prilikom
poručile da smo počastvovane činjenicom da se ljudima toliko svidela ova ideja, ali da nam treba vremena
da sve organizujemo i sakupimo dovoljno volontera. Volele bismo da jednoga dana ovakav frižider
postoji u svakom gradu u Srbiji. Pored frižidera, planiramo i otvaranje zajedničkog ormara koji će funkcionisati po istom principu – ljudi su slobodni da ostave i uzmu donacije odeće. Cilj je opet isti, smanjiti otpad iz tekstile industrije i pomoći ljudima. Tu je još jedan važan benefit, nakon samo nedelju dana od postavljanja
primetile smo toliko empatije kod ljudi, i mislim da smo se svi osećali kao jedna solidarna zajednica. Za kraj samo želimo da naglasimo da osim doniranje hrane, ljudi nam se mogu priključiti tako što će se priključiti našoj volonterskoj mreži – obrazac za prijavu nalazi se u opisu našeg instargram profila @zajednickifrizider. Uskoro ćemo omogućiti
i novčane donacije za proširenje inicijative.
