„Solo-maxxing“ fenomen: Da li ova velika studija otkriva smrt romanse?

Sve veći broj mladih odraslih ljudi povlači se iz sveta dejtinga i dugoročnih veza u korist nezavisnosti, ličnog razvoja i emocionalne stabilnosti, pokazuju novi podaci globalnog istraživanja agencije MyIQ, odražavajući tako uspon onlajn fenomena poznatog kao solo-maxxing među generacijom Z.

Popularizovan na TikToku, Reditu i drugim društvenim platformama, fenomen solo-maxxing se odnosi na životni trend fokusiran na umanjivanje značaja romantičnih partnerstava. Za mnoge mlađe ljude, privlačnost ovog fenomena nije u izolaciji, već u kontroli: više vremena, manje emocionalnih zahteva, veći fokus na finansije i osećaj ličnog mira koji moderno zabavljanje često ne uspeva da pruži.

Nalazi, zasnovani na odgovorima 14.380 odraslih osoba širom Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Latinske Amerike, Evropske unije, Australije i Južne Afrike, sugerišu da mlađe generacije sve više povezuju veze sa emocionalnim stresom, nestabilnošću i ličnim kompromisima, pre nego sa ispunjenjem.

Među ispitanicima starosti od 18 do 34 godine, 48% je reklo da im samački život deluje „mirnije“ nego bivanje u vezi, dok je 42% izjavilo da veze često ometaju lične ciljeve, finansijsku stabilnost ili samorazvoj. Dodatnih 37% opisalo je moderno zabavljanje kao emocionalno iscrpljujuće, navodeći kao razloge emocionalnu nedoslednost, umor od aplikacija za upoznavanje i pritisak da stalno budu dostupni na mreži.

Na svim ispitivanim tržištima, 33% ispitanika u dobi od 18 do 34 godine reklo je da aktivno izbegava dejting kako bi zaštitili svoje mentalno zdravlje, dok je 29% izjavilo da se oseća emocionalno sigurnije kada su sami nego sa romantičnim partnerom.

Po svemu sudeći, fenomen solo-maxxing se nalazi na raskrsnici nekoliko različitih pritisaka koji oblikuju rano odraslo doba: ekonomske neizvesnosti, digitalne iscrpljenosti i sve manje spremnosti da se emocionalna nestabilnost prihvati kao cena partnerstva.

Iako ovo istraživanje ne predviđa dugoročne ishode kada su u pitanju emotivne veze, iz agencije MyIQ navode da nalazi odražavaju kulturni zaokret koji se upravo dešava u načinu na koji mlađe generacije procenjuju intimnost, nezavisnost i emocionalno ulaganje.

Fenomen solo-maxxing daje ime toj promeni, ali obrazac koji leži u njenoj osnovi je mnogo širi: samački život se sve više definiše ne kao privremeno odsustvo romanse, već kao svestan izbor, koji je dugoročan.

Solo-maxxing kao fenomen koji je više od usamljenosti

Društvene mreže još jednom kreiraju dvostruki narativ: jedan koji romantizuje samoću i drugi koji pripada onima koji je zapravo proživljavaju, ali ne kao „estetski izbor“, već kao direktnu posledicu života odraslih u kojem izgradnja smislenih odnosa zahteva sve veći trud. Tako se nelagoda pretvara u nezavisnost.

Paradoksalno, čini se da društvene mreže romantizuju izolaciju kroz zajednicu koja je na kraju skoro pa poništava. Sekcija za komentare postaje prostor u kojem ljudi čitaju tuđa iskustva, osećaju se shvaćeno, sažaljeno i prepoznato.

U tom smislu, možda generacija Z nikada nije bila toliko usamljena, ali isto tako nikada nije bila toliko kolektivno svesna svoje usamljenosti. Ipak, jedno pitanje ostaje otvoreno: šta zaista znači biti sam za one koji nemaju te privilegije? Vrednost i značenje samoće nastavljaju da se oblikuju kroz fenomene kao što su solo-maxxing, solo date i bezbroj drugih lingvističkih varijacija savremene samoizolacije.

Mlađe generacije takođe imaju komplikovan odnos prema aplikacijama za upoznavanje tokom poslednjih nekoliko godina. Iako su bile neverovatno popularne tokom pandemije i neposredno nakon nje, izazvale su bes generacije Z i pojedinih milenijalaca koji tvrde da ove platforme ne pružaju najbolje šanse za razvijanje nečeg stvarnog i dubokog.

Džes Karbino, sociološkinja sa doktoratom Univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) i bivša zvanična sociološkinja za aplikacije Tinder i Bumble, izjavila je za Fortune da ono što je zaista novo nije sam samački život, već njegovo brendiranje.

„Iako je broj partnerskih veza u opadanju tokom poslednjih 20 godina, naročito među mlađim ljudima, ono što je jedinstveno za fenomen solo-maxxing jeste svesno ili aktivno odobravanje statusa namerne samoće. Solo maxxing predstavlja značajan stepen izbegavanja konflikata i umanjuje našu sposobnost da učimo o sebi i drugima“, upozorila je.

Generacija Z je prva generacija za koju, zahvaljujući društvenim mrežama, telo nije samo mesto proživljenog iskustva, već prostor konstantnog reprezentovanja. Njihov društveni život, u sve većoj meri posredovan ekranima, zabeležio je zaokret od intimnih interakcija ka digitalnim. Na taj način, poželjnost postaje oblik društvenog kapitala: više nije važno osećati privlačnost prema nekome, već biti privlačan.

Još jedna karakteristična odlika generacije Z jeste širenje psihološkog jezika u sferu međuljudskih odnosa, uključujući i onlajn prostor. Termini kao što su „stil vezivanja“ (attachment style), „anksiozan“ i drugi, potiču iz kliničke psihologije, ali su postali svakodnevni alati za tumačenje romantične dinamike. To znači da se veze ne proživljavaju samo spontano, već se analiziraju dok se dešavaju. Svaki gest se dekodira i smešta u preciznu emocionalnu kategoriju. Rezultat je oblik svesti koji briše spontanost i pretvara intimnost u nešto što se posmatra i kontroliše.

Na kraju, sve to sigurno utiče da se fenomen solo-maxxing razvije i sumira novu stvarnosti i novu percepciju međuljudskih oblika mladih generacija. Kuda sve to vodi – pokazaće neki sledeći „maxxing“ fenomen.