Daniel Ackermann i humanoidni roboti u Rovinju
Kako veštačka inteligencija menja poslovanje?
Već gotovo dve decenije Weekend (Media Festival) predstavlja najvažnije regionalno mesto susreta profesionalaca iz oblasti komunikacija, medija, marketinga, biznisa i tehnologije. Ovogodišnji Weekend.19 (Rovinj, 24–27. septembar) donosi najambicioznije izdanje, sa čak osam specijalizovanih festivala – od Tech.Weekenda i HR.Weekenda do novih formata Health.Weekend i Education.Weekend – koji će otvoriti razgovore o veštačkoj inteligenciji, energetici, finansijama, zdravstvu, obrazovanju i budućnosti rada.
Jedan od ljudi koji stoji iza programa Tech.Weekenda i dugogodišnji kreator sadržaja HR.Weekenda je Daniel Ackermann, preduzetnik i stručnjak za razvoj tehnoloških proizvoda i AI rešenja. Posebnu pažnju privukao je razvojem Alfreda, sopstvenog AI asistenta koji koristi kao podršku u donošenju poslovnih odluka.
Razgovarali smo sa Danielom o tome kako veštačka inteligencija menja poslovanje, tržište rada i svakodnevni život, ali i zašto veruje da se nalazimo na početku najveće tehnološke transformacije našeg vremena.
Intervju: Daniel Ackermann
Prošle godine festival se zvao AI.Weekend, a danas Tech.Weekend. Da li veštačka inteligencija više nije dovoljno velika tema sama za sebe?
Naprotiv, AI je danas veća tema nego ikada. AI revolucija može da se poredi sa web revolucijom, a vrlo verovatno je i značajnija od nje. Razlika je u tome što se web revolucija odvijala tokom 20 do 30 godina, dok se AI razvija u svega dve do tri godine. Veštačka inteligencija je glavna tema i gotovo svaki panel na kraju završi upravo na njoj. Ipak, promenom naziva u Tech.Weekend želeli smo da proširimo fokus na celu tech industriju i festival pozicioniramo kao centralno mesto okupljanja tehnološke zajednice.
Vodite kompaniju i svakodnevno donosite ozbiljne poslovne odluke. Šta ne biste nikada pitali veštačku inteligenciju, ma koliko ona postala pametna?
Zapravo, za sve veće odluke konsultujem se sa AI-jem. Čak imam poseban AI skill koji za važnije odluke aktivira sedam specijalizovanih agenata. Svaki od njih analizira situaciju iz drugačijeg ugla, a na kraju dobijem veoma detaljnu analizu. To, međutim, ne znači da ću njegov savet nužno i poslušati. Od veštačke inteligencije tražim mišljenje i argumente, ali svaku važnu odluku donosim sam i ne verujem da će ona to zameniti.
Kaže se da će veštačka inteligencija povećati produktivnost. Ali, da li to zaista znači da ćemo raditi manje ili ćemo, kao i posle svake prethodne tehnološke revolucije, samo dobiti još više obaveza?
AI drastično povećava produktivnost, ali i kvalitet rada. To ima nekoliko posledica. Prva, manje pozitivna, jeste da će kompanijama za isti posao biti potrebno manje ljudi. S druge strane, rast kvaliteta i brzine povećaće vrednost proizvoda, a samim tim i potražnju, što će ponovo otvoriti potrebu za većim brojem zaposlenih. Teško je proceniti ukupan uticaj, ali je činjenica da će se svet ubrzano menjati. Upravo zato su događaji poput Tech.Weekenda važniji nego ikada.
Šta vas danas više fascinira – brzina razvoja veštačke inteligencije ili brzina kojom roboti počinju da dobijaju „telo“?
I jedno i drugo. Pre svega, fascinira me to što danas gotovo svaki ozbiljan razgovor završi na temi AI-ja. Podjednako me fascinira i brzina razvoja. Ono o čemu smo razgovarali i što smo smatrali aktuelnim pre samo tri meseca danas je već zastarelo. Za naredna tri meseca situacija će ponovo biti drugačija. Brzina razvoja humanoidnog AI-ja takođe je impresivna. Danas smo još uvek u fazi prototipova, ali humanoidni roboti dolaze veoma brzo, već za dve do tri godine. To je sledeća velika tema koje, uveren sam, 99,9 odsto ljudi još nije ni svesno, a kamoli svih posledica koje donosi. Zato mi je posebno drago što ćemo humanoidne robote imati na Tech.Weekendu i što će upravo to biti jedna od ključnih tema festivala.
Da li dovoljno govorimo o tome šta AI ne bi smeo da radi? Gde vi povlačite etičku granicu?
Mislim da se o tim pitanjima i dalje govori premalo. AI utiče na etiku, ekologiju, tržište rada, poreski sistem, konkurentnost i celokupan ekonomski model. Administracija je prespora i previše reaktivna, dok se promene dešavaju neverovatnom brzinom. Upravo zato o tim temama moramo mnogo više da razgovaramo.
Evropa najčešće govori o pravilima i regulativi, dok Amerika i Kina razvijaju tehnologiju. Može li Evropa ostati konkurentna ako je poznatija po regulaciji nego po inovacijama?
Modeli i tehnologije koji se danas razvijaju dostupni su svima, a ne samo Americi i Kini. Ipak, svedoci smo velikih geopolitičkih promena u kojima se svet sve više deli na blokove koji se okreću sami sebi. U takvim okolnostima Evropa, kao nedovoljno ujedinjena celina, može mnogo da izgubi. Ne samo u AI trci, već i u oblasti tehnologije, bezbednosti i mnogim drugim sektorima. Nadam se da će taj trend deglobalizacije oslabiti, ali i da će Evropa biti dovoljno odlučna da preduzme poteze koji su joj neophodni.
Koliki je realan rizik od gubitka posla razvojem nadolazećih tehnologija?
AI menja skup veština koje će biti potrebne, zbog čega će ljudi morati da se prilagode. Oni koji razviju snažne AI veštine postaće svojevrsni „super-ljudi“, dok će oni koji ih ne usvoje postajati sve manje konkurentni. Najbolji talenti biće još traženiji, dok će oni koji ne prihvate AI mnogo lakše ostajati bez posla. Kolika je verovatnoća da će se to dogoditi i kada, teško je proceniti. Ipak, čak ni tada ne bih bio preterano zabrinut. U tom slučaju ekonomija bi mogla da bude izuzetno snažna. Promenio bi se poreski sistem, uveo bi se UBI (Universal Basic Income), svi bismo imali osnovna primanja, a ono najvažnije bilo bi to što bismo imali više vremena za stvari koje nas ispunjavaju i koje su nam zaista važne.
Vi ste i jedan od ljudi koji stoje iza HR.Weekenda. Kako HR zajednica gleda na AI prekretnicu?
Na HR.Weekendu to će biti podjednako važna tema. Ceo svet se menja, a možda najviše upravo tržište rada. HR dolazi od izraza „Human Resources“, ali postavlja se pitanje da li će fokus ostati na ljudskim resursima ili će postati „Human and Machine Resources“, ili jednostavno samo „Resources“. HR industrija mora da prati razvoj, prilagodi se promenama i nauči kako da bude najbolja podrška kompanijama u ovom novom vremenu.
Koja vas je tehnološka vest u poslednjih godinu dana iskreno iznenadila, iako se ovim poslom bavite svakodnevno?
Brzina razvoja i značaj AI-ja. Ne mogu da verujem da danas praktično svaki ozbiljan razgovor završi upravo na toj temi. Jednako me fascinira i brzina razvoja. Stavovi i razmišljanja koja smo imali pre samo tri meseca danas su već potpuno drugačiji, a za nova tri meseca ponovo će se promeniti. Sve se menja neverovatnom brzinom.
Kada pogledate program Tech.Weekenda koja tema će, po vašem mišljenju, za pet godina biti još važnija nego danas?
Do sada smo se najviše bavili generativnom veštačkom inteligencijom. Danas je svet već zakoračio u eru AI agenata, a sledeći veliki korak biće Physical AI, odnosno humanoidni roboti povezani sa veštačkom inteligencijom. Ta tema je još uvek na margini i mnogima zvuči kao naučna fantastika. Međutim, ona dolazi veoma brzo – za svega nekoliko godina, a ne u nekoj dalekoj budućnosti. Upravo će to biti jedna od najvećih tehnoloških prekretnica kojima ćemo svedočiti. Zato smo ovoj temi posvetili posebno mesto na Tech.Weekendu. Festivalom će šetati humanoidni roboti, a imaćemo i poseban programski blok posvećen upravo toj temi. Mislim da je izuzetno važno da zajednicu upoznamo sa onim što dolazi kako bismo se svi što bolje pripremili.
Za kraj, kada biste mogli da razbijete samo jedan mit o veštačkoj inteligenciji i novim tehnologijama koji danas vlada među ljudima, koji bi to bio?
Ne bih rekao da je reč o mitu, već pre o strahu. Postoji mnogo neizvesnosti i nerazumevanja, zbog čega ljudi osećaju nelagodu. Međutim, živimo u izuzetno uzbudljivom vremenu i svedočimo velikom iskoraku napred. AI je tu i neće nestati. Najbolje što možemo da uradimo jeste da ga prihvatimo, iskoristimo njegove prednosti, postanemo produktivniji i sposobniji i upotrebimo ga da sebi i drugima olakšamo život.