Nekada je za buket cveća bilo dovoljno da imate vazu, a sami buketi su imali obaveznu kič dimenziju i to je otprilike bilo to. Ako biste pokušali prodavačici da nesigurno sugerišete da biste nešto jednostavnije, dobili biste prodoran pogled i duplu satensku mašnu. Oh koliko su se stvari u poslednjoj deceniji promenile!
Moderni cvećari više ni ne mogu tako da se nazovu, jer nova generacija je pre bliža opisu umetnici koji koriste cveće. Kako drugačije objasniti raskošne aranžmane koji su pobegli iz vaza i praktično izgledaju kao buketi koje je neko kompletno razbucao i sada su delovi svuda. Osim… osim što sve to izgleda toliko savršeno izbalansirano i dobro postavljeno da bismo mogli satima da zurimo u te aranžmane i upijamo lepotu. Ukratko, više se ne iznenađujemo ako dođemo kod prijatelja na večeru, a cveće umesto iz vaze viri iz tanjira pored sofe, sve je okej.
Ali kako smo stigli do toga?
Naravno da i u ovoj transformaciji društvene mreže igraju ključnu ulogu, one su promenile shvatanje lepote, više ne žudimo za klasičnim simetričnim buketom ruža. Da, slažemo se, bilo je utešno dok je sve na svetu van kontrole pokušavati da elemente iz prirode ukalupimo u zadate okvire, ali to zaista umara. Perfekcija je passé, danas živimo u eri haosa, a on nekako najbolje izgleda izveden od svežeg cveća. Doduše, u novonastaloj situaciji, cvećari čak i ne koriste cveće kao centar svojih aranžmana, tu je pampas trava, pečurke, pa čak i korov.
Violeta Gladstone ima svoj cvetni studio u Barseloni, a inspirisana jskulpturama koje pravi Richard Serra, dok kada stvara uglavnom joj iz zvučnika dolaze Chet Beker i Claude Debussy. Kao rezultat dobijamo neverovatne instalacije, kao recimo onu kada je slagala knjige o filozofiji nasred džungle od lišća, trave i pupoljka magnolije uz suvu travu.
Da li uopšte postoje ograničenja kada je cvetna apstrakcija u pitanju? Njujorška dizajnerka cveća Emily Thompson, jedna od pionirki nove umetnosti, ipak upozorava na ono što je svakom cvetu potrebno – izvor vode. Tako je ona u restoranu The Pool postavila masivnu cvetnu instalaciju a bazenčić dimenzija 4×4 metara je iskoristila kao svojevrsnu gigantsku vazu. Ona je inače poznata po radu sa biljkama koje nemaju dobru reputaciju, i pre će se odlučiti za korišćenje zelenila sa karakterom kao što su kopriva, trava i vinova loza, jer kako sama kaže njen zadatak je da kroz aranžman ispriča priču i bome svašta nam pada na pamet kada posmatramo njene divlje kreacije.
Australijanka Ruby Barber sada živi i stvara u Berlinu i tokom godina se specijalizovala za neverovatno čudne (i apsolutno prelepe) cvetne instalacije, a njena odvažnost i talenat privukli su pažnju modne industrije, pa sada često radi na velikim snimanjima, konkretno ona stoji iza aranžmana u kampanji za Gucci parfem Bloom. Takođe, specijalizovala se i za rad sa suvim cvećem, koji joj daje još veće mogućnosti i izazove, budući da u tom slučaju nema brige o dotoku vode i samo je mašta granica.
Inspirišite se radom ovih fantastičnih umetnika i pokušajte da se oprobate i u apstrakciji, bez zacrtanih okvira uživanje u stvaranju je kompletno.
