Plemenito i korisno: Inicijativa "Zajednički frižider" dve mlade devojke iz Beograda

Kako se rodila ideja o zajedničkom frižideru?

Počelo je tako što smo se prijavile na konkurs WWF-a ,,Na mladima klima ostaje’’, gde smo se i upoznale. Tamara je želela da smanji otpad iz prehrambene, a Emilija iz modne industrije, te smo se našle oko ideje Zajedničkh frižidera i ormara. Razlog zbog kog smo krenule prvo sa frižiderom jeste što je postavka frižidera bila teža, najviše zbog zakonskih regulativa o donacijama hrane. Od početka procesa, WWF nam je pružio mentorstvo koje zaista nema cenu i koje će biti značajno za čitavu našu karijeru. Banka Hrane Beograd je među prvima prepoznala potencijal u nama i bez oklevanja odlučila da nam pomogne, i u praksi i sa mnogobrojnim savetima, što je bilo veoma značajno za nas kako na profesionalnom, tako i na presonalnom nivou. Isto je učinila i humaniratna organizacija 28. Jun koja nam je donirala sam frižider, a Dorćol Platz je bio toliko ljubazan da nam ustupi mesto. Umetnik Andrej Kolosov je dao svoj umetnički doprinos i oslikao frižider.

Vaša inicijativa ima dvostruku ulogu, tj. cilj - smanjenje gladi kod ugroženog stanovništva, kao i ekološki aspekt.

Ono što nas je podstaklo da pokrenemo ovu inicijativu jesu iznenađujući podaci o negativnom uticaju otpada iz prehrambene i tekstilne industrije na klimatsku krizu sa jedne strane, a sa druge broj ljudi koji gladuje. Objedinile smo se oko ideje regulacije ovog otpada i pored ekološkog dodale i humanitarni aspekt ovoj inicijativi, tako što ćemo hranu koja bi inače završila na otpadu preusmeriti socijalno ugroženim grupama. Celokupno stanovništvo koje je pogođeno gladovanjem moglo bi da se prehani sa manje od ¼ hrane koja se baci u Evropi i SAD-u. Količina hrane koja se svakodnevno baci na globalnom nivou je alarmantna. U Srbiji nažalost situacija nije mnogo bolja - gotovo 247.000 tona hrane se baci svake godine. Prosečan Beograđanin baci oko 300 grama hrane dnevno. Naš prehrambeni sistem koristi trećinu naših prirodnih resursa, što bi bilo u redu da se ta hrana zapravo i pojede. Kada bacimo hranu, bacili smo delić šume, reke, zemlje... A hrana koja je završila na otpadu potom narušava kvalitet zemljišta i ispušta gasove sa efektom staklene bašte.

Projekat ste realizovale u saradnji sa WWF organizacijom. Da li je za sprovođenje neke ideje mladih potrebna zapravo samo dobra volja i podrška od nekonvencionalnih institucija?

Ne samo dobra već i čvrsta volja, jer budite sigurni da ćete čuti NE mnogo puta, da će se planovi nekoliko puta promeniti od prvobitnog i da će se rokovi verovatno dosta pomeriti. Međutim, ne želimo bilo koga da obeshabrimo ovim rečima, jer upravo ovakva iskustva i izazovi naučiće vas da bolje i efikasnije sprovodite svoje ideje. Smatramo da su upravo izazovi na koje smo naišle razlog zbog kog je inicijativa tako dobro razrađena.

Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočavale, a šta je to što vas je najviše ispunilo kod ovog projekta?

Od svih izazova najpre bismo izdvojile Zakon o donacijama hrane, koji onemogućava građanima da doniraju neke kategorije hrane koja je i dalje ukusna i upotrebljiva, uporavo zato smo tačno naznačile šta se to sme donirati. To je razlog zbog kog ćemo u budućnosti raditi na javnom zagovaranju za izmene zakona o donacijama hrane. Ono što nas je najviše ispunilo jesu reakcije, naročito onih koji su došli po hranu. Upoznavanje prvog korisnika frižidera je bilo veoma dirljivo i bile smo preplavljene emocijama. Nakon toplih reči gospodina koji je uzeo hranu, nestali su svi naši ‘stresovi’ koje smo imale prethodnih par dana pre otvaranja frižidera. To nas je takođe dosta motivisalo da se još više trudimo, i probudilo neke nove ideje.

Iz kog razloga ste se odlučile za lokaciju Dorćol Platza?

Naišle smo na veliku ljubaznost i otvorenost od ljudi sa Dorćol Platza. Čak nam i pomažu oko otključavanja i zaključavanja frižidera. Osim toga što su nas podržali čim smo ih kontaktirale, Dorćol Platz je super lokacija za ovako nešto s obzirom da je okolina gusto naseljena i veoma je prometno.

Koje tačno namirnice građani mogu da doniraju i kakva je procedura?

Svakim danom od 11 do 19h na adresi Dobračina 59 (Dorćol Platz) možete ostavljati, ili uzimati donacije hrane. Građani mogu da donesu fabrički upakovane i hermetički zatvorene namirnice, sveže voće i povrće, bezalkoholna pića i osnovne životne namirnice poput brašna, šećera, ulja... Naravno, sve donacije moraju biti u važećem roku trajanja. Nema nikakvog prijavljivanja ili kontrolisanja ko i koliko uzima već je dovoljno samo da dođete i poslužite se. Naši volonteri se svakodnevno brinu da frižider bude čist i da se u njemu nalaze samo namirnice koje su dozvoljene i sigurne. Ono što više nije za upotrebu, odlažemo u kompost.

Kakve su reakcije ljudi na vaš projekat?

Mi smo potpuno oduševljene reakcijama ljudi, čak nam je trebalo neko vreme da procesuiramo šta se dešava i koliko podrške dobijamo sa raznih strana nakon otvaranja. Dosta ljudi nam se javlja da se raspita o donacijama ali i da pita kada ćemo postaviti frižider u njihovom gradu; pa bismo ovom prilikom poručile da smo počastvovane činjenicom da se ljudima toliko svidela ova ideja, ali da nam treba vremena da sve organizujemo i sakupimo dovoljno volontera. Volele bismo da jednoga dana ovakav frižider postoji u svakom gradu u Srbiji. Pored frižidera, planiramo i otvaranje zajedničkog ormara koji će funkcionisati po istom principu – ljudi su slobodni da ostave i uzmu donacije odeće. Cilj je opet isti, smanjiti otpad iz tekstile industrije i pomoći ljudima. Tu je još jedan važan benefit, nakon samo nedelju dana od postavljanja primetile smo toliko empatije kod ljudi, i mislim da smo se svi osećali kao jedna solidarna zajednica. Za kraj samo želimo da naglasimo da osim doniranje hrane, ljudi nam se mogu priključiti tako što će se priključiti našoj volonterskoj mreži - obrazac za prijavu nalazi se u opisu našeg instargram profila @zajednickifrizider. Uskoro ćemo omogućiti i novčane donacije za proširenje inicijative.