Zdravlje creva postalo je veoma aktuelna tema poslednjih godina- i to s dobrim razlogom. U vašim crevima žive trilioni bakterija koje utiču na sve, od funkcije imuniteta i metabolizma do mentalnog zdravlja. Ako je vaš cilj sagorevanje masti, jedan ključni nutrijent često se zanemaruje: vlakna.
Dijetalna vlakna su snažan nutrijent koji se nalazi u biljnim namirnicama i igra ključnu ulogu u poboljšanju varenja, jačanju imuniteta i sagorevanju masti. Međutim, vlakna nisu samo jedna stvar: to je čitava kategorija koja obuhvata rastvorljiva vlakna, koja se rastvaraju u vodi, i nerastvorljiva vlakna, koja se ne rastvaraju. Obe vrste su od suštinskog značaja za zdravlje creva.
Istraživanja pokazuju da ona takođe pomažu u održavanju uravnotežene crevne mikrobiote. Prema nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Nutrition, ishrana bogata vlaknima povezuje se sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, srčane bolesti i karcinom debelog creva.
Evo zašto su ključna u ishrani ako želite da sagorite više masti.
ZAŠTO SU VLAKNA KLJUČNA ZA SAGOREVANJE MASTI?
Nerastvorljiva vlakna nalaze se u integralnim žitaricama, orašastim plodovima i povrću, a pomažu u kretanju hrane kroz gastrointestinalni trakt tako što dodaju masu stolici. S druge strane, rastvorljiva vlakna, prisutna u voću i nekim vrstama povrća, usporavaju varenje tako što upijaju vodu i formiraju gelastu supstancu.
Studije pokazuju da su vlakna dragocen saveznik u gubitku telesne težine, jer mogu smanjiti unos kalorija i nesvesno grickanje tako što pružaju osećaj sitosti koji traje duže.
Iako sama po sebi ne ubrzavaju metabolizam, ona su ključni nutrijent za sagorevanje masti, jer pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i očuvanju zdravlja creva, a sve su to faktori koji su usko povezani s funkcionisanjem metabolizma.
Najbolji izvori rastvorljivih vlakana su ovas, pasulj, sočivo, jabuke, šargarepa i citrusno voće. Nerastvorljiva vlakna nalaze se u namirnicama poput integralnih žitarica, integralnog pirinča, orašastih plodova i povrća poput brokolija i karfiola.
Dodavanje više vlakana u ishranu ne mora biti komplikovano. Počnite tako što ćete dodati bobičasto voće ili bananu uz jutarnje žitarice ili tost, a rafinisane žitarice zamenite integralnim opcijama poput kinoe i ovsa.
Za užinu koja pomaže u sagorevanju masti, birajte orašaste plodove, semenke ili sušeno voće, ili ubacite neko povrće uz svaki ručak i večeru. Ove jednostavne promene mogu vam pomoći da dostignete preporučeni dnevni unos vlakana i poboljšate zdravlje svojih creva.
Fotografije: pexels.com