Meso nije ultimativni neprijatelj osvešćene ishrane. Planetarna dijeta, koja treba da pomogne očuvanju prirodnih resursa, zaštiti klime i poštovanju biodiverziteta, ne podrazumeva izbacivanje mesa iz ishrane. Ona znači konzumiranje mesa iz održivih uzgoja, sertifikovano, kao i ono koje je zdravije.
Koje meso se može nazvati zdravijim u odnosu na druga? Ono koje je sa manjim udelom soli, s obezbeđenim visokim standardima kvaliteta, manjim udelom prerade i sveže meso. Evo gde ga možemo nabaviti i uvrstiti u ukusan sendvič za klince (i odrasle).
Zdravo, zdravije
Kako smo u okviru ovog specijala HRANA ZA BOLJE SUTRA rekli ranije – proizvodnja namirnica sa sobom nosi negativne, kako društvene tako i ekološke uticaje i potrebno je, za dobrobit svih nas, te efekte smanjiti. Na koji način konkretno? Recimo, Lidl Srbija, svojim potrošačima nudi proizvode koji će im omogućiti zdraviji i održiviji način života.
Zbog stalno rastuće konzumacije proizvoda životinjskog porekla u prošlosti, povećao se i udeo zasićenih masnih kiselina u hrani koja se konzumira (Izvor: European Environment Agency: Consumption of meat, dairy, fish and seafood, 2017.).
Ako na to dodamo udeo soli prisutan u poluproizvodima i proizvodima od mesa, dolazimo do diskursa gde je jasno da je potrebno odgovornije pristupiti navikama koje imamo. Ilustracije radi, u Evropskoj uniji se po glavi stanovnika u proseku konzumira oko 3,5kg soli godišnje, a zdravim se prema navodima SZO smatra najviše 1,8kg.
Kao jedno od rešenja za ovakvo stanje stvari, Lidl je sebi postavio cilj da smanji prosečan sadržaj soli u asortimanu proizvoda i poluproizvoda od mesa svoje za 20%.
Proizvodi u kojima je Lidl smanjivao postotak soli jesu oni poluproizvodi od mešanog mesa (ćevapi i pljeskavice od svinjskog i junećeg mesa, pazarski ćevapi, banjalučki ćevapi, sarajevski ćevapi), za minimalno 20%. Pored toga, i proizvodi od mesa, recimo Alpska kobasica, ima manje soli za 10%, pileća prsa za 30%, a stišnjena šunka manje soli za 25%.
Aditivi
Na tragu ove priče, još jedan cilj je, između ostalog, smanjenje aditiva. Reč je o supstancama koje se iz tehnoloških razloga dodaju namirnicama. Sredstva za konzerviranje, na primer, u kobasici, štite od mikrobnog kvarenja.
Naučna otkrića i potrošački centri načelno savetuju da se ne konzumiraju visokoprerađene namirnice s određenim aditivima, posebno ako govorimo o deci (Izvor: Leonie Elizabeth, Priscila Machado, Marit Zinöcker, Phillip Baker, Mark Lawrence: Ultra-Processed Foods and Health Outcomes: A Narrative Review, 2020.).
Uz to, sa druge strane, i mnogi potrošači su kritički raspoloženi prema aditivima. Zbog toga se Lidl zalaže za smanjenje broja aditiva u proizvodima njihove privatne robne marke.
Ukoliko vas zanima šta znači oznaka ASC na prehrabenim proizvodima, odgovor možete pronaći OVDE.
MESO kao užina?
Nakon iznetih podataka, postavlja se pitanje kako da dobro meso (sa manje soli) uvrstimo u našu svakodnevicu a da to ne podrazumeva kulinarsko znanje. Za pomoć smo se obratili našoj stručnoj saradnici i nutricionistkinji Snežani Paučinac.
Korpa „osvešćenih namirnica“ iz Lidla koju je za specijal HRANA ZA BOLJE SUTRA izabrala Snežana Paučinac
Ekspresno rešenje za poštovanje osvešćene ishrane u pogledu mesa je, kako kaže nutricionistkinja, sendvič sa pilećim prsima. Nešto što manje-više svo volimo. Ono što vam je za ovaj doručak ili užinu potrebno jeste:
– 2 parčeta tostiranog ražanog integralnog hleba
– 100 gr Pikok pilećih prsa
– 1 kašika senfa
– 2 kriške paradjza
– 1 šaka rukole (može bilo koja salata)
Način pripreme je sledeći: Premažite hleb senfom, zatim dodajte paradajz, rukolu i pileća prsa. Umesto senfa možete koristiti Bio humus ili zgnječeni avokado.
Prijatno (i osvešćeno)!!!
Tekst i foto: BURO. Promo
