Migrena je jedno od najčešćih neuroloških oboljenja današnjice, koje pogađa oko 1 milijardu ljudi širom sveta. Statistika pokazuje da čak 18% žena i 6% muškaraca pati od migrena, što znači da su žene skoro tri puta podložnije ovom problemu.
Ova razlika se objašnjava pre svega hormonalnim faktorima, ali i specifičnim stilom života koji žene vode.
Dok nauka još uvek ne daje konačne odgovore na pitanje zašto bol nastaje, jasno je da je u njenoj osnovi složen splet neuroloških, genetskih, hormonskih i spoljašnjih faktora. Jedan od ključnih koraka u njenom lečenju jeste razumevanje i prepoznavanje okidača – faktora koji je izazivaju ili pogoršavaju.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), poslednjih decenija beleži se porast broja obolelih. Broj ljudi koji traže medicinsku pomoć zbog migrena u konstantnom je rastu, a jedan od razloga može biti bolja dijagnostika. Danas se migrena prepoznaje i leči bolje nego ranije. Međutim, postoje i ozbiljni faktori koji bi mogli doprineti realnom povećanju učestalosti ovog poremećaja.
NEUROLOŠKA OSNOVA MIGRENE
Migrena nije samo problem krvnih sudova, kako se ranije smatralo, već kompleksan neurološki poremećaj koji uključuje disfunkciju moždanog stabla, trigeminalnog nervnog sistema i neurona koji regulišu bol. Studije pokazuju da kod osoba koje pate od migrena dolazi do preterane ekscitacije neurona u mozgu, što dovodi do oslobađanja neurotransmitera poput serotonina i CGRP (calcitonin gene-related peptide). CGRP izaziva upalu i širenje krvnih sudova u mozgu, što doprinosi bolu.
Zbog ovako kompleksne patofiziologije, migrena nije uniformno iskustvo, kod nekih se javlja sa aurom (neurološki simptomi poput svetlucavih linija ili utrnulosti), dok kod drugih napad dolazi bez prethodnih znakova upozorenja. Upravo zato, identifikacija okidača može biti ključna za prevenciju i kontrolu simptoma.
NAJČEŠĆI OKIDAČI MIGRENE
– Stres i poremećaji u autonomnom nervnom sistemu
Iako se često smatra da migrena nastaje kao odgovor na stres, ona se češće javlja nakon što stres prođe. Ovaj fenomen nazvan je „vikend-migrena” i rezultat je naglog pada nivoa hormona stresa, poput kortizola. Disbalans u autonomnom nervnom sistemu takođe može igrati ulogu – osobe sklone migrenama često imaju povećanu simpatičku aktivnost, što znači da su njihovi nervni putevi preosetljivi na spoljašnje stimulanse.
– Hormonalne fluktuacije
Migrena je tri puta češća kod žena nego kod muškaraca, a glavni razlog leži u hormonalnim promenama. Pad estrogena pre menstruacije često izaziva napad, dok trudnoća i menopauza mogu uticati na promene u učestalosti i intenzitetu migrena. Takođe, hormonska kontracepcija može biti i okidač i rešenje – kod nekih žena smanjuje učestalost napada, dok kod drugih pojačava simptome.
– Ishrana i metabolički faktori
Određene namirnice mogu izazvati migrenu, ali je preskakanje obroka još češći problem. Hipoglikemija (pad nivoa šećera u krvi) izaziva preteranu aktivnost neurona, što može pokrenuti napad. Namirnice bogate tiraminom (crveno vino, sirevi, suhomesnati proizvodi) i aditivima (mononatrijum glutamat, aspartam) često se identifikuju kao okidači.
– San i cirkadijalni ritam
Neregularan san direktno utiče na nivo neurotransmitera u mozgu. Premalo sna može povećati rizik od napada, dok previše sna, naročito kod osoba koje „nadoknađuju” san vikendom, može izazvati paradoksalnu reakciju organizma i pokrenuti migrenu.
– Vremenski faktori i atmosferski pritisak
Nagli pad barometarskog pritiska može izazvati promene u krvnim sudovima mozga, što kod osetljivih osoba dovodi do migrene. Vlažnost, visoke temperature i jak vetar su takođe prepoznati kao spoljni okidači koji mogu destabilizovati nervni sistem i izazvati napad.
– Senzorni stimulusi
Treperava svetlost, glasni zvukovi i jaki mirisi mogu kod osoba sklonih migrenama izazvati preteranu aktivaciju moždanih neurona i pokrenuti napad. Dugotrajno izlaganje plavoj svetlosti ekrana takođe može doprineti učestalosti migrena.
KAKO POBEDITI MIGRENU
Ne postoji univerzalni lek za migrenu, ali postoje strategije koje mogu pomoći u njenom upravljanju.
– Dnevnik migrena
Beleženje vremena napada, simptoma, ishrane, sna i spoljašnjih faktora može pomoći u prepoznavanju obrazaca i okidača.
– Regulisanje ishrane i hidratacija
Stabilan unos kalorija, izbegavanje dugih perioda bez hrane i dovoljan unos vode mogu sprečiti napade.
– Balansiranje sna i stresa
Održavanje doslednog ritma spavanja i primena tehnika smanjenja stresa, poput meditacije ili progresivne relaksacije mišića, može značajno smanjiti učestalost migrena.
– Farmakološka terapija
Lekovi poput triptana, CGRP antagonista i preventivnih terapija (beta blokatori, antiepileptici, antidepresivi) mogu pomoći u kontroli simptoma.
– Fizičke terapije i neuromodulacija
Akupunktura, biofeedback i transkutana stimulacija vagusnog nerva su neke od metoda koje pokazale uspešnost u smanjenju učestalosti migrena.
Migrena je kompleksno neurološko stanje koje može značajno narušiti kvalitet života. Razumevanje individualnih okidača ključno je za njeno upravljanje, a multidisciplinarni pristup, koji uključuje promene u načinu života i farmakološke opcije, može pomoći u smanjenju učestalosti i jačine napada.
Foto: Instagram – roerich.alena