Povezano
ADHD – poremećaj pažnje i hiperaktivnosti – često se pogrešno shvata. Ljudi misle da je dovoljno da neko „samo pokuša da se skoncentriše“ ili da „prestane da bude nemiran“. Istina je daleko složenija. ADHD utiče na mozak, regulaciju emocija, organizaciju, motivaciju, pa čak i percepciju vremena. Ipak, svako ko živi sa ovim poremećajem često se susreće sa nepromišljenim komentarima koji mogu biti više štetni nego što neko zamišlja.
1. „Samo se skoncentriši.“
Ovo je jedna od najčešćih i najgorih stvari koju možete reći. ADHD mozak funkcioniše drugačije – deo koji reguliše pažnju i kontrolu impulsa nije „pokvaren“, nego drugačije povezan. Ljudi sa ADHD-om žele da se fokusiraju, ali to ne ide jednostavno kao okretanje prekidača. Ovako rečeno, komentari samo dodaju osećaj krivice i bespomoćnosti.
2. „Ti si lenj/a.“
Ovo je klasičan mit. Osobe sa ADHD-om često ulažu ogromnu energiju u zadatke koje drugi ljudi rade „bez razmišljanja“. Problem je u tome što im mozak pravi distrakcije, teže planiranje i odlaganje nagrada otežavaju stvari koje deluju trivijalno za druge. Lenjost u ovom kontekstu je potpuno netačan i površan zaključak.
3. „Svi smo mi nepažljivi ponekad.“
Ovo je još jedna floskula koja umanjuje iskustvo osobe sa ADHD-om. Da, svako može biti nepažljiv, ali pažnja nije povremena – ona je konstantno promenljiva i često nepredvidiva. Ljudi sa ovim poremećajem žive sa stalnim prekidima fokusa, što može da utiče na školu, posao, prijateljstva, pa čak i na osnovne dnevne aktivnosti.
4. „Zašto jednostavno ne prestaneš da…?“
Bilo da je reč o skakanju po sobi, stalnom proveravanju telefona, neorganizaciji ili prebacivanju zadataka sa jednog na drugi, ovakve rečenice impliciraju da je ADHD ponašanje stvar izbora. Nije. ADHD nije stvar volje, i ovakve primedbe samo povećavaju osećaj frustracije i izolacije.
5. „To je samo u tvojoj glavi.“
Iako je tačno da se ADHD dešava u mozgu, ovo zvuči kao da je problem „izmišljen“. Posledice ADHD-a su vrlo realne: kašnjenja, zaboravljanja, socijalni problemi, osećaj stalnog neispunjenog potencijala. Ovakva izjava može osobu učiniti da se oseća neshvaćeno i nevidljivo.
6. „Pa bar si kreativan/a.“
Da, kreativnost je često povezana sa ADHD-om – ali ovo je stereotip. Kreativnost ne „kompenzuje“ borbe sa svakodnevnim životom. Ovakva rečenica umanjuje stvarne izazove, i često ih stavlja u kontekst koji nije koristan, već frustrirajući.
7. „Svi mi imamo problema sa organizacijom.“
Ovo je još jedan način minimiziranja iskustva. ADHD nije samo povremeni nered ili zaboravnost – to je konstantna borba sa izvršnim funkcijama mozga: planiranjem, organizacijom, pamćenjem i praćenjem zadataka.
8. „Prestani da praviš dramu.“
Emocionalna reaktivnost je česta. Kritika da „preteruju“ ili da „prave dramu“ ne samo da je netačna, već i štetna. To je način na koji mozak obrađuje emocije i stres. Smanjivanje njihovih osećanja vodi samo do osećaja krivice i samoprezira.
9. „Samo se potrudi više.“
Ova rečenica podrazumeva da trud sam po sebi rešava problem. Ljudi sa ADHD-om trude se više nego što izgleda, ali bez odgovarajuće strategije, terapije ili okruženja, trud često nije dovoljan. Ovako rečeno, stvara se osećaj neuspeha i neshvaćenosti.
Umesto floskula, bolje je pitati:
- „Šta ti najviše otežava?“
- „Kako mogu da ti olakšam ovu situaciju?“
- „Da li postoji način da se organizujemo da ti bude lakše?“
Empatija, strpljenje i razumevanje čine mnogo više od bilo kakvog „dobronamernog“ komentara.
Foto: Pexels