O tome ću misliti sutra.
Legendarna rečenica Scarlett O’Hare može vrlo lako postati klizav teren na kom se u sekundi okliznete i dođete do krajnje lošeg mesta za vas. Svi ponekad odlažemo stvari ali prava prokrastinacija, ona zbog koje će vam život izgubiti na kvalitetu je nešto sasvim drugo. Naravno, ona ima različite nivoe i različitog je intenziteta.
Studije pokazuju vezu između sklonosti ka odlaganju i ličnosti koje su emotivno rastresene, impulsivne i koje sumnjaju u svoju sposobnost da izvrše zadatak. Donosimo pet stručnih saveta koji će vam pomoći da raskrstite sa prokrastinacijom i motivišete se.
GDE POČINJE MOTIVACIJA?
Osvestite činjenicu da je nelagoda koju osećate subjektivan osećaj, a ne objektivno merilo stvari. Nekada se pri započinjnaju novih stvari osećamo neprijatno i uplašeno pa nam je lakše da ta osećanja ignorišemo nego da se sa njima suočimo.
Da bi se prevazišlo odlaganje, umesto bega od neprijatnih osećanja treba naučiti da se sa njima živi. Dakle, osvestite negativne emocije koje se javljaju tokom pripremne faze i ne koristite ih kao izgovor. Nelagoda će nestati vrlo brzo nakon što krenete da obavljate zadatak. Kako budete učili da tolerišete ovu prolaznu nelagodu, to ćete više jačati samokontrolu. Odatle potiče motivacija.
PROTIVOTROV NELAGODI
Drugo rešenje jeste odabrati osećanje koje biste voleli da imate, a zatim to iskoristiti kao protivotrov nelagodi. Možda želite da naučite nove stvari, poboljšate veštine ili dobijete unapređenje. Sve dok je želja tu, možete je upotrebiti u borbi protiv prokrastinacije.
Istina jeste da se stalno krećemo kroz isprepletane emocije ali je isto tako istina da možemo odabrati one na koje želimo da se usredsredimo. Na ovaj način ne samo da će prvi korak biti nešto lakši, već i sve što sledi dobija dublji smisao koji smo vezali za svoje vrednosti i ciljeve.
GDE NAM IDU MISLI?
Nešto više od trećine misli koje imamo u danu nema nikakve veze sa onim što se nalazi ispred nas ili u našem neposrednom okruženju. Veliku količinu vremena provodimo razmišljajući o raznim stvarima ili skrolujući po feedovima na društvenim mrežama. Što se više udaljite od onoga što trenutno radite, to je teže vratiti se onome što bi trebalo da uradite.
Još jedna mana preteranog sanjarenja jeste ta da ono izaziva zavisnost. Misli koje lutaju često se vraćaju na neostvarene ciljeve ili na idealizovanu sliku o sebi koja zapravo ne odgovara stvarnosti. Način da se borite protiv ovoga jeste da se koncentrišete na sadašnji trenutak, šta god da radite. Upravo to je ključ duboke koncentracije i produktivnosti.
Foto: Pinterest
