U trenucima kada telo prolazi kroz zahtevan medicinski tretman, mentalno zdravlje postaje stub na kojem počiva celokupan proces oporavka. Rak dojke je dijagnoza koja menja život iz korena, donoseći sa sobom brojne fizičke i emocionalne izazove. Roze oktobar posvećen je podizanju svesti o ovoj bolesti, ali i prilika da govorimo o važnosti psihološke podrške u procesu lečenja.
Roze oktobar je prilika da gradimo unutrašnje resurse borbe
Prilikom suočavanj sa dijagnozom kao što je rak dojke, prva misao često može biti: kako prebroditi fizičke prepreke. Međutim, psihološka borba je jednako značajna – i zahtevna. Emocije poput straha, besa, tuge i nesigurnosti mogu preplaviti i obojiti svakodnevicu osobe koja prolazi kroz proces lečenja. Psihološka podrška, u tim trenucima, pruža utehu i, više od toga – pomaže da se izgrade unutrašnji resursi za suočavanje sa izazovima.
Traženje psihološke pomoći nije znak slabosti; naprotiv, to je hrabar korak ka jačanju ličnih kapaciteta i rezilijentnosti. Kao društvo, često minimiziramo ili zanemarujemo potrebu za emocionalnim osnaživanjem, iako je ono ključno za sve one koji se suočavaju sa ovakvim iskustvima. Podrška terapeuta, razgovor sa osobama koje prolaze kroz slične situacije ili uključivanje u grupe podrške mogu pojačati osećaj pripadnosti, a smanjiti osećaj izolovanosti.
Rezilijentnost ili, snaga da se nastavi dalje
Rezilijentnost se može definisati kao sposobnost da se prilagodimo nepovoljnim okolnostima, da pronađemo drugačiju perspektivu i da nastavimo sa životom, bez obzira na prepreke koje stoje pred nama. Ova unutrašnja snaga ne dolazi prirodno – ona se razvija kroz svesnu brigu o sebi, uz stručnu podršku i primenu psiholoških alata.
Važno je naglasiti da niko inherentno ne poseduje sve resurse potrebne za suočavanje sa rakom ili bilo kojom sličnom bolešću. I to je normalno. Otvorenost za traženje pomoći zato je ključna, za prihvatanje emocija, čak i onih najtežih, i spremnost da se kroz proces lečenja uče novi načini kako živeti najbolje moguće u datim okolnostima.
Ključ za emocionalno blagostanje je u sistemima podrške
Mentalno zdravlje osobe koja prolazi kroz ovakav izazov nije samo njena individualna odgovornost – ono je i kolektivni zadatak društva. Sistemi podrške, bilo da su to porodica, prijatelji, terapeuti ili šira zajednica, igraju neprocenjivu ulogu u tom procesu. Stvaranje okruženja u kojem se osećamo sigurno, prihvaćeno i podržano može značajno doprineti emocionalnom blagostanju.
Zato je važno da kao društvo razvijamo svest o značaju mentalne higijene i brige o psihološkom zdravlju. Potrebno je osnažiti i one koji pružaju podršku, kako bi znali na koje načine mogu biti tu za svoje bližnje. Jer, samo uz podršku celokupne zajednice možemo stvoriti prostor u kojem je moguće otvoreno govoriti o teškoćama, bez straha od stigme ili osude.
Psihološka podrška, jednako važna kao i medicinska
Psihološka pomoć nije nešto što dolazi kao opcija – ona je esencijalni deo lečenja. Rezilijentnost i sposobnost da se suočimo sa izazovima u velikoj meri zavise od toga kako se nosimo sa svojim mislima i osećanjima, a stručna podrška može biti ključna u tom procesu.
Kroz jačanje sposobnosti da se situacija sagleda iz drugačije perspektive, psihološka podrška može pomoći da živimo najbolje i najviše što možemo, uprkos svemu što prolazimo.
Ovaj tekst nije zamena za stručni savet, već poziv da razmislimo o značaju mentalnog zdravlja, da pružimo podršku onima kojima je potrebna i da zajedno radimo na stvaranju društva u kojem briga o sebi postaje prioritet za sve nas.
Ukoliko želite da se posavetujete sa stručnjacima, bio roze oktobar ili bilo koji drugi mesec, pokucajte na vrata nekih od psiholoških savetovališta, poput Ubuntu i Mozaika. Takođe, besplatne konsultacije možete zakazati i kod nekog od psihologa na portalu DokTok.
