Ramen je konačno zaslužio svoj trenutak pod reflektorima među domaćom publikom. Uz talas popularnosti koji ne jenjava, mnogi se pitaju šta je to u ramenu što ljubitelje hrane širom sveta tera da redovno posećuju ramen-ya.
Mi smo tu da razbijemo misteriju i pružimo vam detaljan vodič kroz svet ramena. Od dešifrovanja menija do saveta za pravilno uživanje u ovoj japanskoj supi. Dakle, zaboravite na instant varijante sa polica supermarketa i pripremite se da zaronite duboko u bogatstvo ukusa i tekstura koje samo pravi ramen može da ponudi.
Ramen (ラーメン) – simbol kreativnosti i kulturne raznolikosti koji je iz Kine stigao u Japan, gde je evoluirao u nebrojene varijante koje osvajaju svet. Ovaj skromni obrok od supe sa nudlama se transformisao u pravu umetnost, zahvaljujući bogatstvu ukusa i tekstura koje pružaju njegovi ključni sastojci: bogate supe, elastične nudle, raznovrsni dodaci i, naravno, tare – esencijalni začin koji svakoj činiji daje jedinstveni karakter.
Svaka varijanta ramena nudi jedinstveno iskustvo, počevši od osnovne supe, koja može biti shoyu (soja sos), shio (so), miso (fermentisana sojina pasta) ili tonkotsu (svinjske kosti), do fine razlike u teksturi nudli koje mogu biti tanke, talasaste, debele ili ravne. Međutim, tajna svake činije ramena krije se u tare-u, koncentrovanom začinu koji majstori ramena pažljivo čuvaju i razvijaju, dajući ramenu ne samo dubinu ukusa, već i dušu.
Uz dodatke poput sočne chashu svinjetine, savršeno kuvanih tamago jaja, aromatičnog mladog luka, hrskavih nori algi i pikantnog kimchija, svaka činija ramena postaje paleta na kojoj se spajaju tradicija, i lični pečat kuvara.
Popularne vrste ramena
Ramen se tipično kategorizuje prema osnovi supe,
Shio (so) ramen je klasična verzija japanske supe sa nudlama, začinjena morskom solju. Njegova supa je prozirnija i manje intenzivna od drugih varijanti, često se pravi od pilećeg bujona, mada može sadržati i dashi, bujon od morskih plodova. Idealna je za one koji vole čiste i jednostavne ukuse. Pored soli, shio ramen se može obogatiti povrćem, piletinom ili svinjetinom. Uobičajeni dodaci su bambusovi izdanci, nori, mladi luk i svinjetina, čineći ga odličnim izborom za kombinovanje sa laganim prilozima poput piletine katsu.
Shoyu ramen – je bistra, smeđa supa sa ukusom soja sosa (shoyu). Supa je obično napravljena od pilećeg bujona, ali često sadrži i druge vrste mesa kao što su svinjetina, govedina ili riba, u zavisnosti od regiona. Shoyu ramen je najčešći tip ramena i obično je ono što se služi kada u meniju nije naznačena određena vrsta supe. Krajnji ukus je izrazito slan i bogat umamijem sa dodatkom kiselosti od shoyu-a.
Miso ramen karakteriše bogata supa od fermentisane sojine paste koja jelu daje jedinstvenu slatko-slanu notu. Često se koristi beli miso zbog svog orašastog ukusa. Ova verzija ramena idealno se slaže sa elastičnim žutim nudlama, zelenim lukom, mlevenom svinjetinom, kukuruzom i hladnim kriškama putera. Zapamtite, nijedan miso ramen ne može biti isti, jer nijedan miso nije isti!
Tonkotsu ramen je poznat po svojoj gustoj, kremastoj supi dobijenoj dugotrajnim kuvanjem svinjskih kostiju. Ovaj proces oslobađa ukuse, želatin i masti, stvarajući bogat umami ukus. Supa ima karakterističnu bež-belu boju i služi se sa raznovrsnim dodacima poput chashu svinjetine, zelenog luka, morskih algi i kukuruza.
Ulja i drugi začini
Neki ramen restorani će završiti činiju ramena sa malom kašikom čili ili susamovog ulja ali i pročišćene svinjske masti. Naravno, upotreba MSG-a je česta, budući da Japanci nemaju iste predrasude prema njemu kao mi ovde na Zapadu.
Ramen testenine (nudle)
Dolaze u različitim oblicima i veličinama, od tankih i pravih do debelih i talasastih. Tekstura i elastičnost nudli su bitni za ukupno iskustvo jela, a izbor nudli zavisi od tipa supe s kojom se serviraju. Na primer, tanke, ravne nudle obično idu uz bogate supe poput tonkotsu, dok se miso ramen često služi sa onim talasastim koje bolje zadržavaju sos.
Proces pravljenja ramen nudli uključuje mešavinu pšeničnog brašna, soli, vode i kansui, alkalne vode koja testeninama daje karakterističnu boju i čvrstoću. Za one koji žele još, postoji opcija za dodatnu porciju testenina, poznatu kao kaedama, što je uobičajena praksa među ljubiteljima ramena.
Dodaci ramenu nisu naknadna misao. Oni mogu varirati od jednostavnog povrća i začina do mnogo složenijih mesa koji se pripremaju unapred.
Chashu: Rolovana i kuvana ili pečena svinjetina, koja se obično služi kao dodatak ramenu.
Jaja i ramen idu ruku pod ruku. Teško je zamisliti jedno bez drugog.
Tamago jaje je uobičajeni dodatak za bilo koju vrstu ramena. Može biti meko ili tvrdo kuvano i često je marinirano u mešavini soja sosa.
Mladi luk – Nijedna činija ramena nije kompletna bez posipanja sitno seckanog mladog luka.
Enoki pečurke se dodaju sirove na vrh činije, a zatim malo omekšaju od toplote supe, dodajući slatku, blago zemljanu aromu.
Kimči postaje sve popularniji kao dodatak
Mayu se pravi sporo kuvanjem belog luka u susamovom ulju dok potpuno ne potamni, a zatim se meša. Ukus je blago gorak, sladak i bogat.
Nori – Sušene alge, imaju riblji, umami ukus i žilavu teksturu koja prelepo dopunjuje većinu supa. Takođe su bogate vitaminima i mineralima, uključujući kalcijum, jod i vitamin B12.
Kamaboko: Japanska riblja tortica, često ukrasno isečena, služena kao dekorativni i ukusni dodatak u ramenu. U ramenu je česta naruto, bele boje sa roze spiralnim dizajnom
Kukuruz – Konzervirani kukuruz se često uparuje sa puterom i služi uz miso ili shio ramen.
Puter – popularan dodatak za miso i shoyu ramen. Njegov bogat, blago sladak ukus i kremasta tekstura produbljuju ukuse supe.
Kako se jede ramen?
Evo kako da koristite štapiće i kašiku istovremeno, a da pritom ostanete čisti i izbegnete prskanje:
1. Držite štapiće u dominantnoj ruci, a kašiku za ramen u drugoj. Cilj je da istovremeno uživate u testeninama, supi i dodacima.
2. Lagano promešajte sastojke u činiji kako biste ravnomerno rasporedili ukuse.
3. Koristite štapiće da uhvatite malo nudli, a kašiku da uzmete malo supe. Konzumiranje nudi zajedno sa supom u jednom zalogaju omogućava vam da osetite sve ukuse
4. Nakon nudli, istražite dodatke u vašem ramenu, naizmenično.
5. Kada završite s čvrstim sastojcima, koristite kašiku da završite preostalu supu. To ne samo da osigurava da iskusite sve aspekte jela, već je i znak da ste u potpunosti uživali u obroku.
6. Na kraju, štapiće postavite pored činije ili preko nje. Nikada ih nemojte ostavljati zabodene u hrani, jer to ima negativne konotacije u japanskoj kulturi.
Srkanje: Srkanje nije samo prihvatljivo već i poželjno kada jedete ramen. To pomaže u hlađenju vrućih testenina i supe, dopuštajući vam da bolje doživite ukuse. Takođe, srkanje se smatra znakom uživanja u obroku i poštovanja prema kuvaru.
Gde pojesti ramen?
Rečnik pojmova
Umami: Peti osnovni ukus. Često se povezuje sa fermentisanim namirnicama, ali i onim kao što su soja sos, zreli paradajz, parmezan, i morske alge, koji su prirodno bogati glutamatima, hemikalijama koje izazivaju osećaj umamija na jezičnim receptorima.
Tare: Koncentrisani začinski sos koji se dodaje u ramen kako bi se postigla specifična dubina ukusa. To je „tajni sastojak“ koji svakoj činiji ramena daje jedinstveni karakter.
Nudle: Testenine napravljene od pšeničnog brašna, vode i alkalne vode poznate kao kansui, koje su osnovni sastojak u ramenu.
Dashi: Japanski bujon koji se često koristi kao osnova za supu u ramenu, pravljen od kombu algi i katsuobushi (sušenih pahuljica tune).
Shio: Znači „so“ na japanskom i odnosi se na vrstu ramena čija se supa začinjava solju, pružajući čist i jednostavan ukus.
Shoyu: Soja sos na japanskom. Shoyu ramen ima supu začinjenu soja sosom, što joj daje bogat i umami ukus.
Tonkotsu: Vrsta ramena čija se supa pravi kuvanjem svinjskih kostiju dok se ne postigne gusta i kremasta tekstura.
Assari: Označava laganu i bistru supu u ramenu, koja može biti na bazi povrća, piletine ili ribe.
Miso: Fermentisana sojina pasta koja se koristi kao osnova za bogatu, aromatičnu miso ramen supu.
Ramen-ya: Japanski termin koji se odnosi na restoran specijalizovan za serviranje ramena
Kotteri: Označava gustu i bogatu supu u ramenu, punu emulgiranih masti i ukusa, često na bazi dugotrajno kuvanih kostiju.
MSG: Mononatrijum glutamat, začin koji se često koristi u japanskoj kuhinji za pojačavanje umami ukusa.
Kimchi: Korejski fermentisani kupus začinjen čilijem, koji se ponekad dodaje u ramen za dodatnu dubinu ukusa.
Togarashi: Japanski začin u prahu, često mešavina čilija i drugih začina, koji dodaje pikantnost ramenu.
Mayu: Zapečeni beli luk u susamovom ulju, koristi se za dodavanje bogatog, dimljenog ukusa supi u ramenu.
Nori: Sušene morske alge, koje dodaju umami ukus i teksturu ramenu.
Foto: Pinterest
