Ljudi već nedeljama slute Mars u Raku i kao da osećaju da se nešto pomalo dramatično zbiva na nebu, te panična pitanja šta se dešava neprestano pune inbokse astrologa.
Približavamo se velikom brzinom tunelu eklipsi (između 18. septembra i 2. oktobra), gde nas i Pluton sa 29* Jarca kao nadzorni saobraćajac kontroliše jesmo li preuzeli odgovornost za svoju vožnju (čitaj: svoj život) i da li smo shvatili važnost dosadašnjih ograničenja u našem razvoju, te nas preispituje da li (ovaj život) vozimo trezveno, da li smo prisutni i svesni, jer će samo takvi prekaljeni i iskusni vozači moći da jurcaju od 19. novembra glatkim auto-putevima Plutona u Vodoliji.
Samo oni koji su razvili samodisciplinu i samokontrolu, mogu da ubuduće voze kojom god hoće stranom i brzinom bez ikakvih limita, jer na putu lične autentičnosti, nema gužve, ni opasnosti od sudara, jer ste u toj trasi jedini vozač na putu. U toj brzoj traci samoostvarenja više neće biti vremena za osvrtanje na bilo čiji skript žrtve ili pokušaje manipulacije agresora, niti će biti vremena za kajanje za izgubljenim bagažom prošlosti koji je dupke natrpan uslovljenostima, identifikacijama, vezanostima i kontrolom, jer će vam biti jasno, da jedino ako ste laki, rasterećeni od prošlosti možete da “furate” kao Fanđo ovu brzinu i budete kvantni skakač kroz buduće vremenske linije. Floyd, Floyd, Floyd, Floyd, Floyd.
MARS U RAKU, TRPE EMOTIVNI ODNOSI
Ono sa čime sigurno nećete moći ući u taj savremeni vremeplov jesu te lepljive emocije i gusto pakovan emocionalni naboj. Da bi vam pomogao u vašem lansiranju, Kosmos ne samo da od 4. septembra do 3. novembra 2024. šalje Marsa u Raka, znak najtananijih emocija, nego će ga tamo vratiti i naredne godine od 6. januara do 23. februara 2025. da nas for good oslobodi svih suvišnih emocija, bolećivosti, brižnosti, nesigurnosti i vezanosti za “majčinu sisu”.
Iako je Rak vodeni znak, ovo je pomalo surovi period odvikavanja na suvo. Odvikavanja od sopstvenih slabosti, izgovora i emocijalnog naboja, koji smo još vibratorno nagruvali u sebe dok smo boravili u majčinom stomaku, gde su se ta negativna programiranja posebno manifestovala kroz naše traumatično detinjstvo i posle uporno ponavljala kroz naše dramatične emotivne odnose.
E baš tako ovaj Mars kao večiti ratnik i borac, u znaku Raka kao da izaziva naše emocije na mejdan (da, da, onako dramatično, sa šamarom rukavice po licu), ali ne samo emocije kojih smo svesni, već i one potisnute i nesvesne koje su nastale još davno u detinjstvu, u našem odnosu sa majkom, ali i one koje su neintegrisane od ko zna kog pretka u geneološkom stablu, koji nije rešio svoja “stanja i sranja”.
Mars u Raku, negde simbolično predstavlja tu primordijalnu traumu odvajanja iz majčinog zagrljaja, izlaska iz majčine ingerencije i zaštite, koja potiče od presecanja pupčane vrpce, do napuštanja doma ispunjenog mirisom topline i svežih kiflica. Kao da nismo ni svesni da ćemo uprkos tom odvajanju, taj duboki osećaj sigurnosti i pripadanja, doživotno crpeti baš iz tog najčvršćeg zagrljaja. U tom zagrljaju, smo kao u jednoj učionici dobili obuku šta je naša primarna definicija ljubavi, te je taj zagrljaj kao i sudnica gde nam je presuđeno da ćemo po toj definiciji ljubavi i po tom obrascu doživotno tragati baš za takvim obrascem ljubavi u svakoj drugoj osobi.
Ako smo tu nešto pogrešno naučili, te pobrkali ljubav i žrtvu, saosećanje i sažaljenje, brižnost i brigu ili smo pak greškom pomešali toleranciju i trpljenje, i razumevanje i opravdavanje tuđih slabosti, onda ovaj period Marsa u Raku može biti pomalo bolno reprogramiranje i uvidjanje svih tih razlika. Ono što će sad da trpi jesu upravo bliski intimni odnosi.
Oni doživljavaju svoju metamorfozu, jer uviđamo i sami da bez prave bliskosti sa sobom nema ni bliskosti ni intimnosti sa drugima.
A ne možemo ni sebi to tako preko da prebacujemo, kad smo tu bliskost sa sobom trebali da učimo baš od majke, a kako smo to mogli, kad je i ona tokom našeg odrastanja, bila i sama sebi daleka i stranac. Nekad nervozna, nekad nedostupna, hladna. Ponekad deca iz svoje želje da pomognu majci preuzmu deo tog emotivnog bola i patnje i rode se sa jednim dubokim tužnim pogledom, natopljenim sećanjem na majčinu muku i sa jednim blistavim sjajem koji u sebi nosi neisplakane majčine suze. I pogledom kojim odjekuje duboko temeljno uverenje “Ja sam greška”.
Naša duša je možda baš sa misijom da ispravi ta teška uverenja i te tuđe “greške” i birala majku, koja će tokom tih devet meseci umesto da nas u utrobi kupa sopstvenim mirom, spokojem i osećajem sigurnosti, dožiljvati nemire, verbalne napade, uvrede, emocionalne drame i prekide sa ocem svog deteta. A mi smo deleći taj intimni sveti prostor majčine utrobe kao njeni cimeri, sve te emocije nepripadanja, odbačenosti, nesigurnosti, straha, neselektivno preuzeli, doživeli i podelili sa njom. Danas te mehanizme detaljno objašnjava epigenetika. Umesto dobrodošlice dobili smo u amanet taj skript žrtve, i jedan paket emocija i uverenja da je neko drugi kriv za našu patnju, za našu emotivnu bol, za naš osećaj odbačenosti, nepripadanja, osećaja da ne zaslužujemo ljubav i da nemamo pravo na život, za naš osećaj da nismo dovoljno dobri, ili pak da smo previše- te da smo suvišni, ili da smo potpuno nepotrebni.
PORODIČNA OKUPLJANJA
Zato će sad ovaj Mars u Raku upravo kroz porodična okupljanja, odnose sa najbližim članovima porodice, milom ili silom, sa namerom da ih isceli, izroniti duboko potisnute osećaje neadekvatnosti, nepripadanja, ranjivosti koje potiču ne samo iz detinjstva nego i prenatalnog perioda. Svi ćemo imati priliku da naglavačke, kroz prelom ili salto uskočimo u svoj emotivni naboj i svoju ranjivost, i da posle tog velikog zarona, baš kao kamen u jezeru napravimo one koncentrične kružnice, svoj ripple ili domino efekat na svoju svakodnevnicu i najbliže odnose.
Ovaj Mars u Raku je zapravo zarobljenik svog emocionalnog naboja. Uplakani ratnik. Naelektrisani smo od njega da sve pršti. Nervozni. Nepodnošljivi sami sebi. Sve te gusto, kompaktno sabijene emocije koje nismo znali na vreme da isprocesuiramo, oslobodimo ih se i otpustimo, nego ih tako muljamo i prebacujemo malo pod tepih, malo pod kožu, malo iza ćoška, pa malo na dno srca, pa malo u pretkomore, malo u komore, dok srce nije već dupke puno, pa kao da tako preplavljeno, hoće da se zagrcne ili udavi u sopstvenim emocijama.
Kao da ne može više normalno da radi, nego kreće ubrzano ili da trokira, te ovaj aspekt Marsa u Raku koji odgovara srčanoj čakri predstavlja i aritmije i srčane udare. Kao da će nam svima na tren srce preskočiti, čisto da nas podseti da je tu, i da to što se zbiva u njemu zaslužuje našu nepodeljenu pažnju. I bili bismo i mi mirni, al nešto nas sad žulja, baš kao što bi Džiboni rekao “ko fina prašina u oku, ko sitan kamen na dnu cipele, ko fitilj zarobljen u vosku”, proganja nas osećaj da nemamo sa kime sagraditi dom.
Baš iz te potrebe i želje za olakšanjem od tuge, melanholije, sete i sopstvenog emotivnog naboja gde nas sve pritiska i guši, gde je sve pomalo tempirano i kompresovano kao u balonu, ma cepelinu- sada kao neka trnova ružica kao da spontano gravitiramo ka nekom vretenu, nekoj igli, koja će simbolički probušiti taj naš pušljivim emocijama naduvani balon i konačno nas osloboditi te emotivne napetosti, stezanja u grudima, plikog daha, ili bola u grudima.
Kao da nesvesno levitiramo ka tom Marsu, koji predstavlja neki okidač koji će pokrenuti to beskrajno oslobađanje komprimovane emotivne energije ili upaljaču koji će zapaliti fitilj ove tepirane bombe sa pušljivim, zagušljivim, sabijenim emotivnim sadržajem. Ako se tom emotivnom požaru doda i koja kap alkohola, a sad se cugne i više, razni scenariji su mogući.
Bilo da taj Mars predstavlja sad neku neprijatnu porodičnu situaciju koja će pokušati da nas trigger-uje i okine oslobadjanje tog emotivnog naboja, ili će predstavljati neku preku i agresivnu osobu koja će nam krvnični stati na žulj, ma na ceo život i nervirati nas do samog pucanja. A pucanje ovde, posle toliko tovarenja i trpanja pod tepih, dodje kao lek. Bilo da se emocionalni naboj oslobodi kroz svadju i reči, udaranje jastuka o zid, ili kroz nekontrolisani plač, ili demonstriranje sile nad slabijim od sebe, postoji ogromna potreba za emotivnim pražnjenjem i oslobođenjem.
Nekad jedan nesmotren komentar ili opaska, znaju biti okidači za čitavu lančanu reakciju. Neki će ovaj naboj pokušati da utope u piću, al će kao i Frida ubrzo zaključiti: I drank to drown my sorrows, but the damned things learned how to swim.
KONSTRUKTIVNA SAMOĆA
No, da uvek postoji silver lining govore i aspekti. Tako će se ovaj Mars u Raku posebno krajem meseca (29.septembra) stabilizovati trigonom sa Saturnom iz Riba, što nosi obećanje da nam konstruktivna samoća i tihovanje mogu doneti mir i sigurnost, što potvrđuje i kasniji trigon sa Neptunom (26. oktobar) koji posebno otvara vrata naše intuicije i vere, ali i inovativnosti i preduzimljivosti i sprema nas za nove podvige i avanture (sekstil sa Uranom, 23. oktobra).
Najvažniji aspekt Marsa je njegov kvadrat sa ranjenim isceliteljem-Hironom, (13. oktobra). Upravo ovaj Hiron iz Ovna nosi najbitniju lekciju ovom pomahnitalom Marsu u Raku, a to je da ako prihvati svoju ranjivost i svoju slabost (jer je Mars u Raku u padu) i ako je zaista osvesti, on može da dobije i snagu i da isceli svoje ranjeno srce. Učimo da jedino ako pokažemo svoju ranjivost, ona može da bude isceljena i dobije negu i nežnost. Jer sve iz Raka vapi za nežnošću.
Al sad čak i ako je dobije može da je odbaci, jer će lako pomešati nežnost sa sažaljenjem. Zato je sredina oktobra vreme za disekciju i reanimaciju sopstvenog srca i sve te suptilne rezove i vezove, prespajanja na srcu. Za vraćanje kontakta sa sopstvenom dušom i vreme za operaciju na otvorenom srcu, za koju je glavni uslov da to srce i otvorimo kao kakvu Pandorinu kutiju, bez straha šta ćemo tamo pronaći i koji svi ožiljci i rane još leže na svim tim bolnim mestima nezarasli i neisceljeni.
Ovo je vreme kada celivamo svoje ratne ožiljke, pa i ljubavne brodolome gde smo izašli ranjeni i sa slomljenim srcem. Pita se ovaj Mars u Raku ima li uopšte ljubavi bez bola? Tarot karta koja odgovara Marsu u Raku je predstavljena kartom na kojoj je srce sa tri mača koji su kao čiode u jastučić zabodene u njega i koje je zaparano tim bolom. Stondirano. Zapečaćeno. I hoće li doći neko da te mačete kojima probodoše srce izvadi, kao ono dete iz bajke koje je izvadilo mač kralja Artura iz samog kamena?
Neko ko je tako bezazalen, nevin i čist da može da učini nemoguće i ponovo otvori naše srce za ljubav i nežnost. Da uprkos svim prostrelnih ranama, nakon neprespavanih noći i beskrajnih suza ostanemo otvoreni za ljubav.
Dok je Mars u Raku, učimo da volimo i budemo otvoreni za ljubav uprkos svojoj ranjivosti, fragilnosti. Jer ljubav kao da najviše više voli one uplakane, znojave, krvave i ranjene heroje. One od krvi i mesa, stvarne, na kolenima (kao Djoković nakon olimpijskog trijuma, koji baš ima Mars u Raku) od poniznosti. One čije rane bude ljudsku s(a)vest! Jer je u ranjivosti njihova najveća snaga. Zato sad obrišite svoje suze, poljubite svoje ožiljke i stay open.
Foto: BURO.