ČEGA SE PLAŠIMO: Strah od vezivanja

autor Marina Brašić
1 64

U moru savremenih strahova kao što su onaj od narušavanja imidža na društvenim mrežama ili strah da nešto ne propustimo (FOMO), da budemo javno osuđeni (kenselovanja), pa i od goustovanja, skrio se i jedan davnašnji (ne)prijatelj – strah od vezivanja. Da li je u osnovi svakog straha primarni strah od smrti ili je strah od toga da se emotivno vežemo procvetao u današnjem društvu, otkriva OLI integrativni psihodinamski psihoterapeut Marina Brašić.

Iako smo zauzeti svakodnevnim poslovima, zbog čega često ne stignemo ni da obratimo pažnju na to kako se u datom trenutku osećamo – naš unutrašnji svet uvek je aktivan. Emocije su naši motivatori za akciju, boje naše mišljenje i daju nam snagu da istrajemo u namerama. Kao vitalni deo našeg svakodnevnog života, emocije, bili svesni njihovog postojanja ili ne, nose određenu poruku koja nam govori kako doživljavamo situaciju u kojoj se nalazimo. Kada govorimo o strahu, poruka koju on donosi jeste da smo ugroženi ili da se nalazimo u nekoj opasnosti, te da je potrebno da preduzmemo određene aktivnosti kojima bismo se zaštitili. 

Tamo gde nema dubljeg emotivnog ulaganja, nema ni doživljaja gubitka ili razočarenja

Ono što opažamo kao opasnost ne mora uvek biti spolja vidljivo, to može biti i nešto što unutar nas percipiramo kao neprihvatljivo ili ugrožavajuće. Iz tog razloga neke osobe, koje nisu u opasnosti koja dolazi spolja, osećaju konstantno neki strah i preduzimaju neke akcije kojima bi se zaštitile (a to nije neophodno). Ti nesvesni strahovi znaju da im otežaju život i ograniče ih u funkcionisanju. Dakle, možemo imati svesne i nesvesne strahove. Međutim, iako je strah kao emocija koristan jer nas štiti i podržava, nesvesni strahovi mogu biti nefukcionalni za osobu i obojiti njeno celo životno funkcionisanje. 

STRAH OD VEZIVANJA

strah od vezivanja 1
Ilustracija: Danilo Jeknić

Nesvesni strah koji najviše utiče na međuljudske odnose, posebno ljubavne, jeste onaj od vezivanja. On donosi mnogo patnje partnerima, posebno osobi koja ga nema i koja ima želju da se blisko poveže. Nasuprot tome, osoba koja se plaši vezivanja može da ne bude u potpunosti svesna toga, ali i njena patnja je stalna jer ne uspeva da ostvari kvalitetan odnos ili bliskost koju čežnjivo želi. 

Kada bismo želeli da definišemo ovaj strah, mogli bismo da kažemo da je to nesvesni strah koji osobu drži u površnim odnosima gde nema dubljeg emotivnog vezivanja, prepuštanja i oslanjanja na drugu osobu. Postoje različite manifestacije ovog straha kroz ponašanje i funkcionisanje osobe. Nekada je to doživljaj da ona gubi sebe u emotivnom odnosu, pa izbegava veze. Takve osobe imaju ideje da mogu biti ugušene i da emotivni odnosi nisu za njih. Takođe, često doživljavaju sebe kao nekog kome su potrebni velika sloboda i razumevanje sopstvene autentičnosti, ali i smatraju da nisu sposobne da funkcionišu u paru. Grade posebnu sliku o sebi koja je ili specijalno vredna, ili specijalno loša. 

Ono što se najčešće sreće kao manifestacija straha od vezivanja jeste da osoba konstantno traga za “srodnom dušom”, tom nekom specijalnom osobom koja će je stvarno razumeti i prihvatiti takvu kakva jeste. Međutim, i pored tolike želje da je nađu, uporno je ne pronalaze. Tužno je da možda i nailaze na osobe koje žele da ih razumeju, ali ih svojim odbranama – a jedna od njih je da se ne povezuju na dubljem nivou – oteraju od sebe i povrede. Ovde su obe strane povređene, samo što jedna strana nije svesna te povrede, a druga obično bude vrlo svesna. Tamo gde nema dubljeg emotivnog ulaganja, nema ni doživljaja gubitka ili razočarenja.

HAJDE DA RAZGOVARAMO O NAMA

Osobe koje se plaše vezivanja najčešće ulaze u površne emotivne veze, ne investiraju mnogo u odnos u kojem se nalaze, ne bave se problemima ili neprijatnostima koje odnos dvoje ljudi nosi, s vremena na vreme se isključe, nestanu i tako dalje. Brojni su mehanizmi udaljavanja i držanja partnera na distanci. Partneri najčešće opisuju distancu kao hladno udaljavanje, osećaj napuštanja, zid koji je nemoguće srušiti. I u pravu su, to su doživljaji koji prate partnerski odnos sa osobom koja ima strah od vezivanja. U osnovi, bivaju povređeni jer žele sigurnost i povezanost sa osobom koju vole, a ona nije emotivno dostupna. Često se dešava da počinju da sumnjaju u sebe, u svoje kvalitete i sposobnost pokazivanja ljubavi, a s vremenom postaju ogorčeni zbog veze u kojoj se osećaju zaglavljeno. 

Ono što se najčešće sreće kao manifestacija straha od vezivanja jeste konstantna potraga za ‘srodnom dušom’ 

I kod osobe koja strahuje od vezivanja postoji nezadovoljstvo odnosom pošto ne dobija željeno razumevanje od partnera. Osećaj pritiska se povećava kada se povede “razgovor o nama”, jer on poziva na odgovornost za svoje postupke koji povređuju drugu stranu, a na neki način je i zahtev da se dublje emotivno investira. 

Strah od vezivanja postaje sve veći što je veza emotivno otvorenija i intenzivnija, a time se i povlačenje pojačava. Zato je osobama koje ga poseduju potreban predah ili udaljavanje, pa ga najčešće pronalaze izvan veze. Nekada su to drugi partneri, ali ne moraju biti. To može biti ekstremna fokusiranost na hobi, posao ili neke druge aktivnosti koje uzimaju vreme i udaljavaju od odnosa i bavljenja njime. 

SAVREMENO DRUŠTVO I STRAH OD VEZIVANJA

Puc puc
Ilustracija: Danilo Jeknić

Strah od vezivanja podržan je postavkom savremenog društva. Lakoća i dostupnost zadovoljenja potreba, bez konstantnog i istrajnog ulaganja u bilo šta što pravi neku frustraciju, samim tim i u veze, danas su svima dostupne. To stvara rascepkani doživljaj partnerskih odnosa, gde su takozvane kombinacije ili jednokratna seksualna iskustva poželjna i propagirana kao prihvatljiva. Odsustvo emotivnog ulaganja i fokusiranje samo na zadovoljstvo narušavaju emocionalne kapacitete, a time i sposobnost da budemo emotivno zrele osobe. Umesto da osoba svoje samopoštovanje i samopouzdanje gradi kroz ulaganje i razvijanje svojih emocionalnih sposobnosti, lakše je da to uradi kroz, recimo, potvrđivanje na društvenim mrežama. 

Sloboda izbora, koja je svakako dobra, uzeta u svojoj krajnosti emotivnog nevezivanja značajno šteti međuljudskim odnosima, ali i društvu. Šta možemo da uradimo? Rad na sebi podrazumeva suočavanje sa raznim emocijama, pa i sa strahom od vezivanja. Imamo mogućnost da biramo sebe i unapredimo načine na koje gradimo kvalitetne odnose (ne samo ljubavne). Birajući da živimo u nesvesnim strahovima, čuvamo i podržavamo egzistencijalne otpore životu, i pitanje je gde će nas to odvesti. 

Tekst: Marina Brašić

Ilustracije: Danilo Jeknić

Tekst se nalazi u prvom BURO. štampanom izdanju, koje možete preuzeti, besplatno, na sledećim lokacijama:  Poslastičarnica Fini, Svetozara Miletića 7, Dorćol, Mutapova 21, Vračar; Smokvica Kralja Petra 73, Gospodar Jovanova 45; Valentina i Karanfil, Gospodar Jevremova 6; Bistro Grad Hometown food, Uzun Mirkova 5; Zaokret, Cetinjska 15; Kafeterija d59b, Kralja Petra 70; Jasmin a Maslina, Narodnog fronta 21b, Novi Sad; Saša bar, Gospodar Jevremova 40; Iva New Balkan Cuisine, Kneginje Ljubice 11; Tisa New Balkan Cuisine, Bulevar kralja Aleksandra 129; Pietra Pizzeria & Cocktail Bar, Kumanovska 6; Pietra Pizza & Cucina West 65, Omladinskih brigada 86e; La Boulangerie, Kneza Miloša 50; Mehurić champagne & bar, Palilulska pijaca, Ilije Garasanina 5a; June cafe, Gospodar Jevremova 25; Sloj bistro & bakery, Gospodar Jevremova 9; Vinoteka Decanter, Hercegovačka 17; Puter bistro, Njegoševa 82; JAVA Coffe, Andre Nikolića 7; Distante, Uzun Mirkova 8, Distante Galerija shopping centar; Monologue concept, Venizelosova 33e; Koncept45, Kralja Petra 45; Fratelli e Amici, Uzun Mirkova 4; Ušće shopping centar; NICOLAS Concept Store, Uzun Mirkova 8, Galerija shopping Centar; Maja Stanišić Hairstyle Expert, Kralja Petra 61; Haos Community Space Artklasa, Dunavski kej 48; Square Nine Hotel, Studentski trg 9; Mandala Wellbeing Collective, Skenderbegova 14; Pastis, Strahinjića Bana 52b; Ars medica, Trg Nikole Pašića 8.