Stres je odavno prestao da bude izuzetak; on je postao svakodnevica. U svetu u kojem živimo na brzom internetu, pod stalnim pritiskom rokova i obaveza, naše telo gotovo instinktivno reaguje na stresne situacije.
Ključni akter tog procesa je kortizol, hormon koji nas drži budnima, fokusiranim i spremnim na akciju. Ujutru ga prirodno imamo više, jer nam pomaže da ustanemo i krenemo u dan, ali kada stres postane hroničan, kortizol se luči daleko češće i u većim količinama nego što je organizmu potrebno.
Hronični stres je stanje u kojem alarm u našem telu nikada ne prestaje da zvoni. Kada obaveze, nesigurnosti ili konflikti postanu stalni, organizam gubi sposobnost da pravi razliku između realne opasnosti i svakodnevnog mentalnog pritiska.
Posledice su dobro poznate – osećamo se iscrpljeno, ne možemo da spavamo, imunitet slabi, varenje se remeti, a srce radi brže nego što bi trebalo. Telo je iscrpljeno i u stalnoj borbi, iako razloga za takvu borbu možda nema.
Međutim, poslednjih godina sve više stručnjaka govori o, fenomenu zavisnosti od kortizola. Iako nije zvanična dijagnoza, ovaj termin opisuje stanje kada postajemo navučeni na osećaj budnosti i napetosti koji kortizol stvara. Za razliku od klasičnog hroničnog stresa, gde telo klone, kod zavisnosti od kortizola osećamo gotovo neprijatnost u miru i tišini. Kao da nam treba još malo stresa da bismo ostali funkcionalni.
Osobe koje se nalaze u ovom začaranom krugu često imaju problem da se opuste. Kada pokušaju da odmore, javlja se osećaj nelagode ili dosade. Umesto mira, traže nove izazove, dodatne zadatke, adrenalinske situacije. To može biti pretrpavanje obavezama, ostajanje budnim do kasno ili čak prekomerno vežbanje. Na kratko osećaju euforiju kada završe neki zadatak, ali ubrzo sledi pad raspoloženja – baš kao kod svake druge zavisnosti.
DA LI JE ZAVISNOST OD KORTIZOLA?
Razlika između ova dva stanja može se uočiti u načinu na koji doživljavamo odmor. Kod hroničnog stresa telo više ne može, iscrpljeno je i traži predah, dok kod zavisnosti od kortizola mozak traži novu dozu stimulacije. Ako nam je teško da se isključimo i ako u miru osećamo nemir, postoji velika verovatnoća da smo upali u drugi scenario.
Izlazak iz ovog kruga zahteva promenu ritma i vraćanje balansa. To znači da je potrebno usporiti, uvesti stabilnu rutinu spavanja i naučiti telo da ponovo prepoznaje mir.
Tehnike disanja, joga ili meditacija pomažu u smirivanju unutrašnjeg tempa. Važna je i umerenost u fizičkoj aktivnosti, jer preterano vežbanje može da poveća kortizol umesto da ga smanji. Ishrana bogata magnezijumom, omega-3 masnim kiselinama i složenim ugljenim hidratima takođe doprinosi stabilizaciji hormona. A kada sami ne možemo da prekinemo taj obrazac, razgovor sa stručnjakom često je ključni korak.
Naš svet možda nagrađuje one koji su stalno zauzeti, ali naše telo jasno pokazuje da stalno stanje „na pogonu“ ima svoju cenu.
Naučiti da razlikujemo hronični stres od zavisnosti od kortizola znači naučiti da prepoznamo kada nam je zaista potreban odmor, a kada naš mozak samo traži novu dozu napetosti. To je prvi korak ka povratku ravnoteže.
Foto: Pexels