Povezano
Anksioznost je postala nezaobilazna tema, a mnogi od nas osećaju njene intenzivne manifestacije upravo u večernjim satima.
Dok dnevne obaveze jenjavaju, a noći preuzima, brige i strahovi se često pojačavaju, ostavljajući nas budnima satima nakon što smo legli.
BIOLOŠKI OKVIRI
Naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, reguliše sve, od raspoloženja do sna. Tokom dana, nivo kortizola, hormona stresa, prirodno raste kako bi nas održao budnima i produktivnima. U večernjim satima, ovaj hormon opada, dok se istovremeno luči melatonin, hormon koji signalizira telu da je vreme za odmor.
Međutim, kod osoba sa anksioznošću, ovaj prirodni proces može naići na prepreke. Smanjenje kortizola ne donosi opuštanje, već prostor za negativne misli koje su tokom dana bile potisnute. U isto vreme, povećana aktivnost amigdale, dela mozga zaduženog za prepoznavanje pretnji, može uzrokovati da čak i najmanje brige deluju nesavladivo.
TIŠINA POJAČAVA UNUTRAŠNJE GLASOVE
Jedan od ključnih razloga za pojačavanje anksioznosti uveče je odsustvo distrakcija. Tokom dana, naše misli su usmerene na zadatke, razgovore, i spoljašnje podražaje. Kada se svet umiri, suočavamo se sa vlastitim unutrašnjim monologom, koji je često obojen preteranom analizom prošlih događaja i strahovima od budućnosti.
Večernje sate karakteriše introspektivno stanje uma. Dok tišina noći može delovati umirujuće, za one sklone anksioznosti, ona je idealna podloga za pojavu pitanja poput: „Šta ako nisam uradila dovoljno danas?“ ili „Šta ako sutra nešto pođe po zlu?“ Ova pitanja nemaju jednostavne odgovore, što ih čini plodnim tlom za začarani krug brige.
Uloga tehnologije u večernjoj anksioznosti ne može se zanemariti. Provođenje vremena pred ekranima neposredno pre spavanja remeti prirodni ritam tela.
Na kraju dana, mozak pokušava da procesuira sve te informacije, što često rezultira talasima briga. Umesto da završimo dan smireni, mnogi od nas leže u krevetu sa osećajem da smo zaboravili nešto važno ili da nas očekuje neki neidentifikovani problem.
PSIHOLOŠKI ASPEKTI
Anksioznost i problemi sa spavanjem često su duboko povezani. Prema istraživanjima, osobe sa hroničnom anksioznošću češće pate od nesanice, dok sam nedostatak sna dodatno pogoršava anksiozne simptome. Ovo stvara začarani krug iz kojeg je teško izaći.
Manjak sna utiče na smanjenje kognitivnih sposobnosti, povećava iritabilnost, i pojačava reakcije na stres. Dugoročno, kombinacija nesanice i anksioznosti može dovesti do ozbiljnih problema koji narušavaju svakodnevnicu.
STRATEGIJE ZA SMANJENJE ANKSIOZNOSTI
Uvođenje smirujućih aktivnosti, poput meditacije, dubokog disanja, vođenja dnevnika, ili laganog čitanja, može pomoći da se um pripremi za san. Ritualne navike šalju telu signal da je vreme za opuštanje. Kofein, nikotin, i plavo svetlo sa ekrana mogu pogoršati anksioznost i otežati uspavljivanje. Ograničavanje ovih stimulansa nekoliko sati pre spavanja može značajno poboljšati kvalitet noć. Vežbanje tokom dana pomaže u oslobađanju nagomilanog stresa, ali je važno da fizičke aktivnosti ne budu neposredno pred spavanje, jer to može imati suprotan efekata.
Ukoliko anksioznost pređe granice povremene neprijatnosti i postane hroničan problem, razgovor sa stručnjakom može biti ključni korak. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) pokazala se posebno efikasnom u tretiranju anksioznih poremećaja.
Večernja anksioznost može biti reakcija na pritisak da budemo savršeni – u karijeri, odnosima, ili ličnom razvoju. Na kraju krajeva, večernja anksioznost nas podseća na važnost balansiranog pristupa životu – u kojem ima mesta i za rad, i za odmor, ali i za saosećanje prema samima sebi.
Foto: Instagram – nevaehmagazine