Kad su njihovi roditelji ulazili u svet rada “normalno” je bilo naći jedan posao, ostati na njemu decenijama i penzionisati se s diplomom lojalnosti u ruci. Za generaciju Z, ta ideja deluje jednako romantično i jednako naivno kao i verovanje da će kredit za stan ikada biti lako dostižan. Umesto jednog sigurnog radnog mesta, oni biraju polyworking: vođenje više paralelnih poslova, projekata ili biznisa.
Ali, da ne budemo naivni polyworking nije samo glamurozna etiketa koja označava “imam više strasti pa ih sve živim”. On je često i strategija preživljavanja u ekonomiji koja je postala nesigurna do apsurda.
“Sloboda” kao mit i potreba
Da, polyworking pruža iluziju slobode. Biranje projekata, menjanje uloga, rad iz kafića u Lisabonu. Ali ispod tog Instagram-filtera krije se činjenica da je jedan posao retko dovoljan da pokrije životne troškove. Inflacija, rast cena nekretnina i nestabilno tržište rada guraju zumere u multiposlovanje, ne uvek zato što žele, nego zato što moraju. Drugim rečima, polyworking je istovremeno i izbor i nužnost.
Fragmentacija identiteta
Kada neko istovremeno piše copy za startup u Berlinu, vodi Etsy prodavnicu i drži časove joge, logično je da se postavi pitanje: gde prestaje profesionalni identitet, a gde počinje iscrpljenost? Zumeri su možda prva generacija koja od početka karijere ulazi u fragmentirani radni model, ali to nosi rizik: rad postaje stalna pozadina života. Pauza ne postoji, jer jedan projekat uvek visi nad glavom.
Ekonomija pažnje
Polyworking savršeno funkcioniše u digitalnom dobu gde se vrednuje “biti prisutan svuda”. Međutim, ova hiperproduktivnost ima cenu: gubi se dubina učenja i majstorstvo. Ako se identitet gradi na stalnoj promeni, pitanje je ko još ostaje stručnjak za nešto jedno? Ili to više nije ni cilj?
Kritični momenat
Kod zumera nije samo radni stil, već i komentar na sistem. On govori: “Ne verujem ti, tržište rada. Ne verujem ti, penzijski fonde. Ne verujem ti, korporacijo koja me menjaš kao bateriju.”
S te strane, polyworking je i bunt, samo što je taj bunt prepakovan u oblik portfolija na LinkedIn-u, umesto u megafon na ulici.
Zumeri su generacija koja od starta igra na više frontova. Možda su prvi koji su shvatili da je ideja o “sigurnom poslu” isto što i VHS – nekad relevantna, danas relikvija.
Pitanje je samo: hoće li ovaj višestruki rad biti put ka slobodi ili samo sofisticiranija verzija konstantnog stresa? Odgovor ćemo dobiti tek kad se prvi talas ovih “polyworker-a” približi četrdesetima.
Foto: Pexels