Povezano
Koliko puta ste zatekli sebe kako duboko promišljate o svakom mogućem scenariju, analizirate prošle greške, ili beskonačno vagate opcije pre nego što donesete odluku? Ako ste skloni overtinkovanju, verovatno ste bar jednom čuli savet: „Prestani da razmišljaš toliko. Pusti da stvari idu svojim tokom.“
Iako ovakva rečenica može biti kul savet, ona često ne rezonuje sa svima nama. Za neke od nas, overtinkovanje je gotovo kao prirodni proces razmišljanja, način da obradimo sve ono što se dešava u našoj glavi i oko nas. Overtinkovanje može biti korisno i važno, posebno kada se sagleda iz drugog ugla – kao prilika da dublje istražimo svoja osećanja, unapredimo odluke i izgradimo jače veze sa sobom i drugima. Naravno, dok to ne preraste u patološku naviku.
Možda preterano razmišljanje, uz pravu perspektivu, ipak nije baš tako loše kako se često prikazuje. Kao overtinker mogu da potvrdim da ima određene prednosti.
RAZUMEVANJE
Kada zastanemo da bismo sagledali situaciju iz različitih uglova, češće dolazimo do dubljih uvida o sebi i svetu oko nas. Preterano razmišljanje nas ne samo primorava da analiziramo svoje greške, već i da uočimo nijanse koje su možda na prvi pogled bile skrivene.
Istraživanja u oblasti psihologije pokazuju da ljudi koji troše vreme na razmišljanje o složenim temama često pronalaze inovativna rešenja upravo zbog te dodatne analize, što ih čini vrednim u svetu rada i umetnosti.
SUOČAVANJE
Preterano razmišljanje omogućava nam da unapred razradimo strategije za različite scenarije, stvarajući osećaj kontrole. Iako ovo ponekad deluje iscrpljujuće, takva analiza može značiti razliku između trenutne neodlučnosti i osećaja samopouzdanja kada zaista dođe trenutak za akciju.
Priprema za različite ishode može nam pomoći da se osećamo sigurnije, čak i ako su okolnosti nepredvidive. Neki stručnjaci, poput onih iz oblasti kognitivne psihologije, tvrde da planiranje unapred smanjuje nivo anksioznosti u stvarnim izazovima – čak iako su problemi samo u našim mislima. Takođe, ubaciću element ličnog. Overtinkovanje mi je pomoglo da u različitim situacijama imam spremne odgovore i rešenja.
OTPORNOST
Jedna od najvećih mana overtinkovanja često se doživljava kao sklonost analiziranju emocija do iscrpljenosti, ali ovde leži i prilika za emocionalni rast. Kroz analizu osećanja, preterani mislioci (kako volim da nazovem nekada overtinkere) zapravo imaju priliku da dublje istraže ono što im uzrokuje stres, strah ili sumnju, a samim tim i da razviju sposobnosti suočavanja sa sopstvenim emocijama.
Psiholozi takođe primećuju da oni koji su skloni preteranom razmišljanju imaju tendenciju da budu svesniji svojih emocija, što im omogućava da budu otporniji kada zaista naiđu na izazove u stvarnom životu, i ovo zaista jeste scenario koji mi se kroz život potvrdio.
BOLJE DONOŠENJE ODLUKA
Iako može delovati kao proces koji nas drži u mestu, preterano razmišljanje može zapravo unaprediti naše donošenje odluka. Kada analiziramo sve aspekte situacije, smanjujemo rizik da napravimo impulzivne greške. Taj dodatni sloj promišljanja nam omogućava da donesemo svesniju, bolje obrazloženu odluku.
Na kraju, ovakav pristup može povećati verovatnoću da se odluke koje donosimo pokažu kao ispravne i da im se posvetimo s više sigurnosti. No, druga strana medalje je ipak ta da preterano overtinkovanje može dovesti do situacije da ostanemo zarobljeni u svojim mislima, te da na kraju ipak ne odlučimo kako ni trebalo. Ali, baš zbog toga je važno biti svestan sebe i svoje sklonosti kako biste znali da prepoznate kada preterujete.
EMPATIJA
Ljudi koji često pretresaju prošle događaje ili zamišljaju različite verzije događaja u budućnosti imaju tendenciju da budu svesniji osećanja drugih ljudi. Overtinkovanje često uključuje razmišljanje o reakcijama drugih, sagledavanje situacije iz više perspektiva i pokušaj da se razumeju različite emocije i iskustva. Takva mentalna praksa može razviti empatiju, olakšavajući nam da se povežemo s drugima i gradimo odnose zasnovane na dubljem razumevanju.
Ujedno, za ljude koji se bore s nesigurnošću, preterano razmišljanje može biti i način da dublje upoznaju svoje strahove, očekivanja i vrednosti. Umesto da ovakav način razmišljanja posmatramo kao prepreku, može biti koristan alat za samorefleksiju. Sa svakim dodatnim pitanjem i detaljnim analiziranjem, postajemo bliži tome da razumemo sebe i oslobodimo se od spoljašnjih pritisaka, razvijajući autentičan i samopouzdan pristup životu.
Da li je „overtinkovanje“ stvarno problem?
Iako postoji rizik da preterano analiziranje može dovesti do paralize i propuštanja prilika, u mnogim slučajevima ovaj proces po mom mišljenju ima svoje prednosti.
Umesto da preterano razmišljanje posmatramo kao nešto sa čim bi trebalo prestati, možda bi bilo korisnije da naučimo kako da ga kanališemo.
Overtinkovanje nije ni čista slabost ni bezuslovna vrlina. Ono je alat, a poput svakog alata, njegova snaga leži u tome kako ga koristimo. Zar ne?
Foto: Pexels