Cigarete kao dokaz autentičnosti: Zašto i dalje nasedamo?

Imate li osećaj da gde god se okrenete viđate mlade ljude, najčešće devojke sa savršeno sređenim, dugim noktima, kako pućkaju vejpove dok na ulici opušteno ćaskaju, šetaju, skroluju telefon, ispijaju kafe..?

Na TikToku i Instagramu cigare i vejpovi više ne deluju kao opasni poroci, već kao pažljivo stilizovani modni detalji. Boje uređaja biraju se tako da se uklope uz autfit, para miriše na šećernu vunu, pa sve izgleda bezazleno, slatko i gotovo „zdravo“.

A odmah pored vejpa, u punom sjaju, vraća se i dobra stara cigareta. U spotovima i noćnim izlascima ona se ponovo servira kao simbol autentičnosti: estetika prezauzetog, uspešnog buntovnika koji pod teretom haotičnog sveta pali dim sa stilom.

Kako smo, zaboga, ponovo seli na istu, vekovima staru foru?

U kultnoj prvoj epizodi serije Ljudi sa Menhetna (Mad Men), marketari agencije Sterling Cooper traže način kako da reklamiraju Lucky Strike nakon što je otkriveno da duvan izaziva rak.

Jedan član tima iznosi ideju: hajde da igramo na kartu kolektivne ljudske „želje za smrću“, ionako ćemo svi jednog dana umreti, pa zašto ne bismo povukli još jedan dim?

Čelnici brenda su tada bili zgroženi, verujući da je podsećanje kupaca na smrt pogubno za biznis. Danas se, međutim, čini da bi takva poruka bila apsolutni marketinški pogodak.

Generacija Z je trebalo da bude ta koja će duvanskoj industriji zadati konačni udarac. Umesto toga, desio se povratak veka. Prvo je eksplodirao vejp šaren, tehnološki privlačan statusni simbol tinejdžera koji su, kako je Džija Tolentino primetila u Njujorkeru, ironično prigrlili autodestrukciju pod maskom „manje štetne alternative“.

Ali kada je izduvavanje pare sa ukusom slatkiša postalo previše detinjasto i štrebersko, klatno se vratilo unazad: klasične cigarete odjednom su postale vintidž, sirove i kul.

Taj povratak hrani se nostalgijom (kao ‘vizuelnim očajem’ u pesmama Lane Del Rej) i visokom modom. Povrh svega, opseda nas opsesija ekstremnom mršavošću, a duvan je ponovo prepoznat kao najstariji suzbijač apetita na svetu. Izgledati umorno, bledo i mršavo sa cigaretom među prstima postalo je sinonim za „iskrenost“ u moru prenapornih treninga.

Nemojte se, ipak, zavaravati da je ovaj bunt spontan, tu negde, iza ćoška, krije se nemilosrdna korporativna računica. Istraga organizacije Campaign for Tobacco-Free Kids otkrila je da su četiri najveće duvanske kompanije koristile društvene mreže u više od 40 zemalja za prikrivenu promociju bez navođenja sponzorstva.

Portal Tobacco Tactics zabeležio je kako kompanija JTI kroz naizgled nezavisne stranice o muzici, festivalima i putovanjima suptilno gura brend Winston. Istraživanje iz 2024. pokazuje da skoro 90% duvanskih objava na Instagramu uopšte nema propisana zdravstvena upozorenja.

Usred ekonomskih kriza, klimatskog haosa, poslovnih i porodičnih stresova lako je skliznuti u nihilizam i reći: „Sve ionako ide dođavola, zašto da ne zapalim?“

Mirenje sa sudbinom je lako jer zapravo ne traži nikakav trud.

Međutim, nema ničeg buntovnog u tome da budete pokretna meta korporativnog algoritma. Filmski glamur ne postoji u stvarnosti, ostaje samo težak smrad pepela, bačen novac i svesno trovanje zarad prolaznog trenda. Krajnje je vreme da duvanu ukrademo stil i nazovemo ga pravim imenom: jeftinom iluzijom koja skupo košta.

Uostalom, ako skinemo filtere sa društvenih mreža, čitava ta navika zapravo uopšte ne izgleda privlačno. Naprotiv, deluje prilično jeftino. Bez namere da bilo koga uvredimo, u toj plastičnoj spravici ili zapaljenoj cigareti ne vidi se bunt, već predaja pred stresom svakodnevice.

foto: pexels.com