U istoriji mode postoje dizajneri čija se imena pamte, i oni čiji se rad pamti čak i kada ime izostane. Antony Price pripada ovoj drugoj, ređoj kategoriji. Preminuo je 16. decembra u 80. godini, svega nekoliko nedelja nakon povratka na londonsku pistu kroz saradnju sa brendom 16Arlington — tih, ali simboličan krug zatvoren baš onako kako je i živeo: bez pompe, ali sa ogromnim uticajem.
Price nikada nije bio dizajner spektakla u klasičnom smislu. Bio je arhitekta siluete, hirurg kroja i esteta koji je razumeo telo bolje nego što je modna industrija bila spremna da prizna. Njegov doprinos rock’n’roll vizuelnom identitetu ne može se svesti na kostime ili „stage looks“ — on je oblikovao način na koji muzika izgleda, kako se nosi, i kako se pamti.
Roxy Machine i estetika pop futurizma
Ako postoji bend čiji je vizuelni identitet neraskidivo vezan za jednog dizajnera, to je Roxy Music. Antony Price je često nazivam „tihim članom benda“, a sam Bryan Ferry govorio je o njemu kao o ključnom iluzionisti takozvane „Roxy Machine“. Price je radio na svih osam omota albuma, oblikujući estetiku pop retro-futurizma koja je spojila fetiš, glamur, erotiku i inteligentnu distancu.
„Roxy girls“, često poluodevene ili strateški razgolićene, nisu bile puki objekti pogleda, već deo sofisticirane fantazije — Price je razumeo kako da telo pretvori u koncept. Njegova sposobnost da „seče kako bi stvorio iluziju“ bila je revolucionarna: odeća nije pratila telo, već ga je redefinisala.
Krojač koji je razumeo telo
Price je sam sebe nazivao „doktorom“. Njegov pristup modi bio je gotovo medicinski — slušao je žene, njihove nesigurnosti, želje i realne proporcije. Za razliku od kasnijeg opsesivnog kulta mršavosti, Price je radio sa „stvarnim telima“: grudima koje treba naglasiti ili sakriti, bokovima koje treba preoblikovati, oblinama koje ne treba disciplinovati već slaviti.
Njegova tehnika izrade modelarne baze od žice (chicken wire), po kojima je konstruisao haljine, govori o duboko skulpturalnom pristupu modi. Haljine nisu bile dekoracija — bile su arhitektura. Nije slučajno što su mu kasniji velikani poput Alexandera McQueena i Rolanda Mourea dugovali više nego što se to često priznaje.
Muško odelo kao oružje erotike
Antony Price je među prvima demontirao ideju muškog odela kao uniforme kancelarije. Njegove visoko strukirane pantalone, čuvene „arse pants“, most-šav konstrukcije koje su naglašavale mušku zadnjicu i preponsku zonu, bile su tehnički radikalne i kulturno provokativne. Mick Jagger ih je nosio na turneji Gimme Shelter 1969. godine, a Bryan Ferry je zahvaljujući Priceu postao jedan od najbolje obučenih muškaraca 20. veka.
Kako je to precizno rekao stilista David Thomas: Antony Price je stvorio vojnički, dendijevski, erotizovan i eklektičan muški izgled — ukratko, stvorio je rock’n’roll modu.
Od Lou Reeda do Duran Durana
Njegov rad sa Lou Reedom, gde je bio odgovoran i za čuvenu, kontroverznu fotografiju sa krastavcem, zatim sa David Bowiejem, Rolling Stonesima, pa kasnije i Duran Duranom (svileni kostimi za spot Rio), pokazuje koliko je Price intuitivno razumeo muzički trenutak.
On nije „oblačio zvezde“ — on ih je stilizovao u ikone. Jerry Hall je u njegovom procesu likovnog preoblikovanja postajala sirena sedamdesetih i osamdesetih, dok su Amanda Lear i Paula Yates nosile njegovu viziju androginosti i glamura.
Između mode, teatra i pop kulture
Antony je sebe smatrao više pozorišnim nego modnim dizajnerom, i to objašnjava njegovu potrebu da modu vidi kao performans. Njegove „Fashion Extravaganza“ revije — od Camden Palacea do londonskog Hipodroma — spajale su modu i muziku u vreme kada ta veza još nije bila industrijski standard.
Ipak, za razliku od svojih francuskih i italijanskih savremenika, Price je ostao trajno bez konkretne ekonomske potpore. Nikada nije imao sistemsku podršku luksuzne industrije, što je možda razlog zašto je decenijama bio nepravedno zanemaren.
Kasno priznanje i trajni uticaj
Od saradnje sa Topmanom (Priceless kolekcije), preko rada sa Daphne Guinness, do oblačenja Tilde Swinton za Candymagazin, Price je i u kasnijim godinama ostao relevantan, radikalan i precizan. Njegov povratak na pistu kroz saradnju sa 16Arlingtonom neposredno pre smrti deluje gotovo simbolično — kao podsetnik da istinska modna referenca ne zastareva.
Antony Price je bio dizajner čiji je uticaj bio veći od njegove slave. Oblikovao je način na koji muzika izgleda, kako se telo nosi i kako erotika može biti inteligentna. U eri hiperprodukcije i brend-buke, njegovo nasleđe deluje tiše nego ikad, a istovremeno i snažnije.
Fotografije: Profimedia, Instagram