Da li Vogue konačno menja pravac i kuda vode sve promene koje se dešavaju?
Krajem prošle godine urednici magazina Vogue sa svih strana sveta okupili su se kako bi objavili novu inicijativu pod imenom „Vogue Values“, dokaz svoje posvećenosti promenama dotadašnje uređivačke politike koja podrazumeva veću osvešćenost po pitanju savremenih društvenih problema, kao i posvećenost njihovom rešavanju. Uz tu objavu, stigla je i vest da će se na prvoj „Vogue Values“ naslovnoj naći dizajnerka Stella McCartney. Realno, i pored njene posvećenosti ekološkim i etičkim pitanjima koja modnu industriju more poput kuge, teško da bismo Stellu mogli nazvati najvećim licem promene (s obzirom na to da se radi o belkinji sa ozbiljnim pedigreom na čelu velike modne kuće) ali odmah za njom su se na naslovnim stranama za isti taj broj magazina pojavile Cardi B, Ashley Graham i Greta Gerwig što sve zajedno ipak čini iskorak vredan pomena.
Od tada se američko izdanje magazina – pošto realno o njihovim naslovnicama govorimo – pomalo igralo u fazonu “korak napred, nazad dva”. Avgustovsko izdanje naširoko je kritikovano zbog toga što je Simone Biles na naslovnim stranama (pogotovo onoj „žutoj“) osvetljena tako “da joj koža izgleda mrtvo” za šta su online grdnju popili i Annie Leibowitz zbog pretpostavke da ne ume da osvetli kožu koja nije svetla (što je, valjda, u očima zapaljenog interneta čini rasistkinjom ali je realno apsolutna glupost) ali i sama publikacija zbog izbora fotografa – koji jeste bio nesrećan, ako mene pitate, ali ne zato što mislim da je Annie a priori rasistkinja.
Ipak, decembarsko izdanje i njegova naslovna strana je bilo dovoljno da se ova godina završi trijumfalno. I to ne samo ako pitate mene. Harry Styles je svakako jedna od najboljih stvari koja nam se desila u 2020. i potpuno je logično da svoju veoma uspešnu godinu završi kao prvi muškarac koji se sam našao na naslovnici američkog izdanja magazina Vogue. Obožavam.
Između dva januarska izdanja, onog za 2020. i ovog za 2021. godinu, teme koje magazin pokriva proširile su pravac i čak u neku ruku napravile oštar zaokret, te je Vogue na momente počeo da podseća na aktivistički pamflet. Nothing wrong with that. U trenutnoj društvenoj klimi je i potpuno očekivano i dobrodošlo. Tačan motiv za ovakvu promenu uređivačke politike sigurno je slojevit i sigurna sam da se njegovi elementi kreću od sraha od javne odmazde pa do onih autentičnih. Niko ne želi da bude na pogrešnoj strani. Ako se ima u vidu da se i sama Anna Wintour praktično rebrendira zato što ono na čemu se „do skora vozila“ više nije javno društveno prihvatljivo niti politički korektno, jasno je da su promene tek počele.
