A sve iz svojih spavaćih soba
Ako ste zabrinuti za ekonomsku budućnost čovečanstva zato što “tinejdžeri danas ne znaju vrednost novca”, ništa im nije skupo i ne umeju da se cenjkaju, pa… Imam vesti za vas: brinete džabe. Ne samo da su vrlo samosvesni po tom pitanju, već su i glavna sila koja gura online trgovinu (nošenom) garderobom. A to znači i da neće imati nikakvih problema da vode sopstvene kompanije u budućnosti. Hiljade i hiljade mladih stiče i vežba svoje finansijske veštine prodavanjem i kupovinom odeće na internetu i to iz svojih spavaćih soba.
Mnogi pripadnici generacije Z (rođenih kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih) po celom svetu drmaju modnu industriju iskopavanjem vintage garderobe svojih roditelja, preturanjem po second hand prodavnicama i buvljacima, čekanjem u redu pred novi „drop“ street brendova, a sve u cilju izgrađivanja online mini-biznisa.
Neki se specijalizuju za posebne dekade, uglavnom devedesete i rane dvehiljadite, mnogi i prepravljaju komade kako bi svojim kupcima ponudili nešto zaista jedinstveno. Drugi prodaju limitirane serije street brendova do kojih se jako teško dolazi (po paprenim cenama i uz velike marže, naravno). Ako ste nekada, u inostranstvu, zatekli red oko ćoška ispred radnji kao što je Supreme, pa čak i Nike ili Yeezy, bili ste svedok hajpa na dan dropa. Mnogi od onih koji su čekali u nadi da će iz radnje izaći sa kesama punim limitirane serije koja je izašla tog dana (i nikada više), su upravo mladi preprodavci. A traženi komadi će se uskoro pojaviti na e-commerce platformama kao što je Depop, koji je nešto poput hibrida Instagrama i digitalne verzije aukcija. Ova platforma, koja raste neverovatnom brzinom, pridružuje se drugima poput Poshmarka, thredUPa i Graileda, na kojima ne važi pravilo da je second-hand drugorazredna roba i koje trguju približnije načinu na koji funkcionišu društvene mreže nego, na primer, eBay.
Na svoj način ovi online prodavci odbacuju trendove koje im nameću mejnstrim modni brendovi i lanci robnih kuća i prave pare preprodajući vintage patike, fluorescentne dukseve i farmerke sa visokim strukom, kakve su nosili njihovi roditelji. Depop na primer trenutno ima deset miliona korisnika, većina ih je iz Velike Britanije, a 80% kupaca ima između 13 i 24 godine, a dnevno se proda oko dvadeset hiljada artikala.
Ovo je delom i zasluga toga što mladi ljudi žele da istovremeno prate modu ali i da brinu o životnoj sredini i ljudima koji prave odeću, pa ne žele da odeću bacaju nakon samo nekoliko nošenja (a tu bi i stariji mogli ponešto da nauče!). Živimo u svojevrsnom uradi-sam dobu i ako je nekada trend bio da se stvari kupuju u high street prodavnicama, to je rezultiralo time što je često i neko drugi u društvu imao iste komade. Magija vintage komada je u tome što obično postoji samo jedan. Niko drugi iz vaše ekipe se neće pojaviti u istoj haljini. Ako na to dodate da ovako “reciklirana” odeća doprinosi spašavanju planete, ovaj vid kupovine postaje neodoljiv.
Istina je da se među individualnim online podavcima nalaze i oni koji se specijalizuju i za kupce koji stalno vijaju najnoviji i najređi hajpovani komad (i tu se vraćamo na red oko ćoška). Dakle, u ovim prodavnicama ima svega: komada sa buvljaka i skupe konfekcije i street predmeta želja za opsesivne kupce. One su neka vrsta ličnog kataloga.
Ovaj tip radnji postoji i na Instagramu, a mnogi Insta influenseri prodaju svoju odeću na Depopu. Radi se o povezanom krugu pošto su ovo tržišta koja hrane jedno drugo i tu dolazimo do najvećih vrednosti platformi kao što je Depop: novac i uticaj. Popularna prodavnica na Depopu svom osnivaču daje kredibilitet influensera na Instagramu i Youtubeu, a to sve je od velike pomoći kad se radi o prodaji. U trci da se osigura saradnja sa nekim brendom ili osnuje sopstveni brend, ovo je najsigurnija stepenica. Pored toga, niko ne može da kaže da se neko “prodao” i da više nije autentičan ako je i počeo i izgradio ime kao prodavac.
Postavlja se pitanje da li ovo umanjuje vrednost brendova kao takvih? Da li oni gube zbog toga što se njihovi proizvodi prodaju takoreći nezvisno od njih? Ono što je očigledno je da potražnja velika zato što su mladi jako vezani za određenena imena, a stvaranje dodatnog hajpa tim istim brendovima nikako ne može da naškodi. Šta više, izgleda da su neki od njih osvojili marketinški bingo.
A prodavci? Generacija Z se ne boji da gradi posao iz svoje spavaće sobe. Rizik je minimalan. A sa ovoliko nesigurnosti u svetu, biti sam svoj gazda je primamljiva ideja. Oni su odrasli na digitalu i pokretanje online poslova im dolazi vrlo prirodno. Pokazuju visok nivo samosvesti i sklonosti za mikro-biznis, razumeju kako da dižu potražnju svojim proizvodima. Ako su milenijalsi generacija koja je odrasla uz rijaliti emisije i ubeđenje da svako može postati poznat, generacija Z živi u ubeđenju da svako može imati svoj biznis. Ako ih pitate da li osećaju grižu savesti što prodaju stvari sa ogromnom maržom i dobićete jedno odlučno: ne. Dakle, zaboravite brisanje stakala na pumpama i konobarisanje u lokalnom kafiću. Ovi preduzimljivi klinci provode vreme preprodajući odeću, i zarađuju bolje nego što ste mogli da zamislite.
