Došli smo do čudnog momenta u istoriji kao civilizacija. U vlast se sve manje veruje. Istraživanja kažu da je, na primer, u Americi 60-ih godina prošlog veka 64% stanovništva verovalo u vladu. 2019. godine taj procenat je pao na 19%. I nisu samo Amerikanci u pitanju, to vam je valjda jasno. Svuda na svetu je tako, ali je taj trend u zapadnim zemljama veoma zanimljiv za ovu temu, i videćete kuda smo se zaputili. I u Engleskoj je istraživanje pokazalo da 2/3 stanovništva veruje da nijedna od vladajućih partija ne predstavlja njihove interese. Ova anksioznost koju osećamo prema institucijama koje bi trebale da učine upravo suprotno – da se osećamo sigurno – raste i raste, i dovodi do toga imamo sve više podela, a po svoj prilici stvari, upravo su institucije te koje koje bi trebalo da služe da se te podele premoste.
Ista stvar se dešava i sa religijom – njena moć i uticaj su u sve većem i većem padu. Mladi na Zapadu ne odlaze u crkvu, ne pohađaju mise i službe, više od 60 posto njih izjašnjava se kao ateisti ili agnostici. Ali ovaj pad poverenja u tako bitne institucije ostavio je veliku prazninu. Mi posedujemo iskonsku potrebu za smislom, za pripadanjem, za svrhom. Potreba da pripadamo nekoj zajednici koja deli naše vrednosti i naša verovanja je duboko usađena u naš DNK da nijedno političko ili socijalno nezadovoljstvo nisu dovoljno jaki da tu potrebu isteraju iz nas. Jednostavno, moramo u nešto da verujemo.
I stigosmo tako do zanimljive stvari – trgovina. Došli smo do te tačke u istoriji kada vakuum koje su politika i religija ostavili iza sebe uspevaju da popune brendovi. Jer ne pričamo o brendovima kakvi su postojali pre nekoliko decenija. Ono što se dešava u moderno doba jeste da se brendovi sve više pozicioniraju na tržištu iznoseći stavove o kulturološkim ili društvenim temama i na tome zasnivaju svoj identitet. A istraživanja su upravo to i pokazala, da se 2/3 nas odlučuje o tome šta će kupiti u zavisnosti od toga koje socijalne ili političke stavove ima kompanija koja nudi proizvode. Još zanimljivije? 53% nas misli da brendovi mogu efikasnije da reše probleme od naših vlada.
Da li vam je jasno? Većina nas misli da Apple ili Amazon ili Nike mogu pre da reše neki problem nego što mislimo da to mogu da učine naše vlade. Zamislite se za trenutak nad tim.
Ali ovo nisu lupetanja ili istraživanja koja nemaju nikakvog smisla. U svakom smislu uspešan brend nije ništa manje inspirativan od religije. Jer u svom jezgru on mora da poseduje određenu ideologiju. Ako ste, na primer, Nike onda je ta ideologija uvrežena u univerzalan pojam sporta i ostvarivanje cilja. I još jedna stvar – ako ste „sportista“ u Nike univerzumu niste definisani kao demokrata ili desničar, kao žensko ili muško, kao mladi ili stari, siromašni ili bogati, Muslimani ili Hrišćani. Ne. Svi su dobrodošli i svi su jednaki.
I ne zaboravite da kao i religija i brendovi imaju svoje simbole. Nike kvačica ima kod ljudi na globalnom nivou istu moć prepoznavanja kao krst ili polumesec. A kada govorimo o društvenim dešavanjima za razliku od političara koji se od svega ograđuju brendovi uvek imaju stavove iza kojih stoje. Nike je otvorio široku raspravu o policijskoj brutalnosti, rasizmu i patriotizmu svojom kampanjom na kojoj se Colin Kaepernick pojavljuje kao zaštitno lice. I ne, njihov potez nije doveo do pada prodaje, samo je proširio postojeće pristalice brenda novim potrošačima koji dele isto uverenje kao i Nike. Isto je uradio i brend Patagonia sa svojom pozicijom prema klimatskim promenama, najveći svetski prodajni lanac Walmart doneo je odluke o prodaju oružja koje su u najmanju ruku kontroverzne u Americi gde je nošenje istog zagarantovano drugim amandmanom.
Stigosmo do zaključka – brendovi su se našli u jedinstvenoj i neverovatnoj istorijskoj prilici. Prilici da se pomere od timova za trčanje i postanu globalne „brend-nacije“ i popune prazninu u vrednostima, značenju i pripadanju koju su napravile vlada i religija, i da regrutuju milione i milione pratilaca u tom procesu. Pratilaca koji ujedinjeni u svojoj veri i osećaju pripadanja daju brendovima glas koji ima toliku jačinu da ne može da se meri ni sa čim. Taj glas svakako nije bez težine i tereta koji sa sobom nose određeni rizik. Vrednosti se zovu vrednostima jer postoji cena koju plaćaju oni koji ih hrabro nose i iskazuju. Ali sa druge strane – da li se u današnje vreme ne plaća mnogo veća cena ako ne stojite ni iza čega?
