Debata se još više zaoštrava
Prirodno krzno, da ili ne? Krvava debata koja se ne stišava. Pre više godina, kada je prvi put uzela maha, odgovori su delovali kudikamo jednostavnije. Danas, kada nova generacija boraca za zaštitu životne sredine vodi bitku sa plastikom i karbonskim otiskom raznih grana industrije jednako koliko i sa stranom koja zagovara upotrebu prirodnog krzna, sve deluje poprilično zamršeno. Uz veganizam koji je sve popularniji i horor priče o plastici u okeanima, sama rasprava postala je aktuelnija nego ikad, ako je to uopšte moguće.
Za vikend, tačnije 12. oktobra, država Kalifornija postala je prva država koja je zabranila prodaju i proizvodnju novog prirodnog krzna na svojoj teritoriji od 2023. godine. Zabrana se odnosi na svu odeću i aksesoar od prirodnog krzna, sa tim što su vintage proizvodi izuzeti. Izuzetak su i krzna koja se dobijaju kao nus produkt stoke koja se gaji u druge namene (zbog mesa) pa će shearling i kravlja koža sa krznom (koja se često naziva pony skin) i dalje biti legalni. Pored ovoga, izuzetak su i “krzneni proizvodi” koji se koriste u religiozne svrhe, kao i preparirane životinje i krzno dobijeno putem legalnog lova. Uz ovaj, guverner je potpisao i paket drugih zakona o zaštiti životinja pa je tako zabranjeno ubijanje konja kao i upotreba živih životinja u crikusima (što apsolutno podržavam i iskreno mislim da su hologrami sjajna ideja).
Modne kuće, pogotovo one luksuzne kao i prodavci, uhvaćeni su u unakrsnoj vatri. Neke, kao što su Burberry, Prada i Gucci prestali su sa upotrebom krzna, a drugi, poput Fendija i Louis Vuittona još uvek ne napuštaju krzna i kožu koji su im i doneli status koji imaju, trudeći se da rade zajedno sa organizacijama za human tretman životinja i po nekim nagoveštajima etičkog načina poslovanja, ne odričući se grane industrije čija vrednost je procenjena na preko 30 milijardi dolara godišnje.
Ovaj potez vlade Kalifornije naširoko je odjeknuo i glasno je podržan od strane organizacija koje se bore za prava životinja. Potpredsednica organizacije PETA ovim povodom je izjavila da “je ponosna što je sarađivala sa ovakvim saosećajnim pravnicima kako bi progurala zakone koji spašavaju živote” i kako se nada da će i druge države pratiti ovaj progresivan primer. Potpuno razumem ako imate rezerve prema svakom i svačemu koga PETA hvali, s obzirom na mnogobrojne dokaze o masovnom ubijanju životinja u njihovoj organizaciji, trovanju životinja, krađi kućnih ljubimaca, zagovaranjem ubijanja pit bulova i lažnih kampanja (setite se skandala sa plastičnim jagnjetom) ali nemojte odmah otpisivati argument samo zato što se PETA busa u grudi da sa njim ima veze. Ovo je pitanje koje prevazilazi jednu licemernu organizaciju.
Konkretan zakon je donešen, na kraju krajeva, na osnovu stava koji je u kalifornijskom društvu dominantan, a to je da većina ljudi ne želi da se modira ako životinje za to moraju da pate i izgube život. Isto tako, ne žele zabavu u vidu mečki koje igraju na usijanoj plotni. Oprostićete mi što karikiram, ali suština je upravo to. Naklonost javnog mnjenja. Činjenica da ono ima dovoljno uticaja da vrši pritisak na zakonodavce je svakako svetla tačka.
I zašto sam pominjala reč “komplikovano”, kad stvari deluju tako lepo moralno jasno? Sa druge strane ograde nalaze se grupe koje zagovaraju upotrebu prirodnog krzna. Nažalost, i njihovi argumenti “piju vodu”, a glavni je da je sve popularnije (i često jeftino high street) veštačko krzno napravljeno od plastike koja nije biorazgradiva negde u fabrikama po zemljama trećeg sveta u nehumanim uslovima i time, na duge staze, mnogo gore za životnu sredinu od krzna životinja koje je stoprocentno biorazgradivo. Njihova deviza je, jednostavno rečeno, da je prirodno krzno najekološkiji materijal na svetu.
Dakle, sa jedne strane su aktivisti za prava životinja koja proširuju svoje napore da se zabrane ne samo krzno već i koža, vuna i svila, zatim postoje kampanje protiv plastike koje od nas traže da prestanemo da nosimo odeću od petrohemikalija (poznatijih kao naftni derivati) koje nisu biorazgradive i oni koji tvrde da je prirodno krzno ekološki izbor. Rezultat? Zbunjena javnost.
Kupce koji prate ove vrste tema, lako može da uhvati panika pošto je izbor naizgled između dve alternative: prva je plastično veštačko krzno koje rezultira česticama plastike u okeanima i vodi za piće. Druga je nositi krzno životinja što je mnogima iz etičkih (i razumljivih) razloga neprihvatljivo. Moda nam istovremeno govori da možemo da imamo i budemo sve što poželimo, da ne moramo da ubijamo životinje da bismo nosili krzno. Sa druge strane, tek se počinje sa pričama o tome koliki je zapravo karbonski otisak proizvodnje veštačke alternative. Niko nema problem sa Stellaom McCartney, ona se trudi da zaista nađe ozbiljnu zamenu koja neće ugroziti životnu sredinu. Problem su fast fashion brendovi koji su diskutabili na mnogim nivoima, pa i na ovom, a zbog velikog obima proizvodnje su ozbiljni igrači.
I modni brendovi su podeljeni. Neki su autentično protiv (Stella McCartney je pionir), nekima je prirodno krzno DNK brenda, a neki se jednostavno okreću kako vetar duva i čekaju da dođe novi krug pa da se vrate proizvodnji komada od krzna. I to je ono što je verovatno najrealnije stanje. Pokreti protiv upotrebe prirodnog krzna ulaze i izlaze iz mode još od kraja XIX veka. Ako ste devedestih imali dovoljno godina, nećete nikada zaboratviti PETA kampanju iz 1995. godine “I’d Rather Go Naked Than Wear Fur”. Većina super modela iz nje se, nakon nekog vremna, bez problema vratila nošenju krzna, što privatno što zbog posla.
Moda je ciklična po svojoj prirodi. Može da se desi da se okrene još koji put, ne samo jednom. Ovo nema za cilj da degradira ljude koji ne žele da nose krzno, naprotiv. Govorim o dizajnerima i brendovima. U nekom momentu, vratiće se krznu. A ako zaista žele da promene nešto i ponude alternativu moraće da budu pametniji nego sad. I mnogo, mnogo istrajniji. Do tada je verovatno najčistija moralna opcija ne nositi nikakvo krzno – ni prirodno ni veštačko. Ali, da li su ljudi na to spremni?
