Kratak odgovor na ovo pitanje glasi: na sve moguće načine koje možemo da zamislimo, a uskoro i na načine koje još uvek nismo u stanju da zamislimo. Uz šta, logično, sledi i dodatak „i to ne samo na modnu industriju“. Kada pričamo o Metaversu, izgleda da je industrija naučila lekciju dvehiljaditih kada su mnogi zauzeli stav da im društvene mreže i prisustvo na njima neće biti potrebno (pa iste ostavljali u rukama stažista koji su ih posle “sažvakali za doručak”): brendovi 2020-ih shvataju da će na neki način morati da se uključe u trku koju predstavlja era Web 3.0.
Metaverse – iako niko još do kraja ne zna šta precizno i u praksi predstavlja i kako god se mi osećali tim povodom – jeste sledeći korak internet evolucije, konvergencija fizičke, augmentovane i virtuelne realnosti u zajedničkom online prostoru. Možda ga je najlakše zamisliti kao internet unutar koga se nalazite i sami, umesto interneta koji posmatrate.
Jasno je da će potrebe korisnika ovog prostora u velikoj meri ostati iste kao i u samoj fizičkoj stvarnosti, a isto tako je jasno da se modni brendovi spremaju da te potrebe ispune i zarade.
Jedan od najslikovitijih primera jeste i Gucci / Roblox saradnja sa kraja maja prošle godine: u vreme kada je predstavljen House’s Gucci Garden Archetypes – imerzivni multimedijalni projekat u Firenci koji istražuje i slavi viziju kreativnog direktora kuće i samog brenda – virtuelni Gucci Garden bio je dostupan na Robloxu u trajanju od dve nedelje. U okviru njega Gucci je dropovao i ograničenu seriju virtuelnih torbi u okviru igrice čija cena je iznosila $4,115 (350.000 Robux-a, valute koja se koristi u igrici), što je više od cene u regularnoj prodaji koja je iznosila $3,400. Da li treba da napominjemo da su iste planule? Ovaj mini eksperiment je sve samo ne usamljen, a verujem i da njegovi rezultati nimalo nisu iznenadili one koji su ga napravili.
Ipak, da li biste kupili odeću koja ne postoji? I koliko biste bili spremni da za nju platite?
Ukoliko je vaš odgovor na prvo pitanje “ne”, verovatno će vas iznenaditi činjenica (znam da je neke moje prijatelje praktično patosirala) da se u prodaji virtuelnih dobara poput virtuelne odeće i aksesoara već vrte milioni i milioni dolara. Kupci? Oni koji predstavljaju budućnost. Shodno tome, oni koji te kupce targetiraju ne traže inspiraciju u modi i/ili istoriji već u gejmingu, animeu, naučnoj fantastici. Imajte na umu da mnoga deca već danas žive u Metaversu iako ga tako ne zovu (ni oni, ni vi): škola im je online, interakcije sa prijateljima takođe (i to na nekoliko platformi istovremeno), zabava isto tako. Na kraju krajeva, ljudske emocije su iste, osetili ih mi za vreme nekog iskustva koje se odvija u stvarnosti ili na internetu. Svako ko se iznervirao na Twitteru vrlo dobro zna da Twitter svađa ume da izbaci iz takta isto koliko i svađa u redu na pošti.
Kad smo već kod reči “stvarnost”, prvi korak prodaje ili uopšte ulaska u Metaverse, biće razumevanje toga da će ovo spajanje fizičkog i digitalnog sveta promeniti način na koji definišemo šta je to “stvarno”. Kako se internet bude širio u treću dimenziju tako će se menjati i naši životi (i da, stvarnost) će postati digitalizovani na nov način. Ako uzmemo u obzir do koje mere se u današenjm svetu izražavamo odećom, jasno je da ovo neće proći bez modne industrije.
Oblačenje avatara je već unosan posao, a nalazimo se tek na početku. U ovom vrlom novo svetu, screen wear je već postao novi street wear, a rodio se i novi trend koji sve više uzma maha: upariti ono što se nosi u stvarnom životu sa onim što nosi vaš avatar.
Dizajneri igrica odavno prave tribute komade svojih omiljenih dizajnera, u virtuelim prostorima se održavaju revije, a otvaraju se i virtuelne robne kuće: Metaverse je game changer i, ne, nemamo pojma dokle bi sve mogao da nas odvede. Ono što znamo jeste koji način uključivanja u njega najbolje funkcioniše kada su veliki modni brendovi u pitanju: paralelne kolekcije fizičke i virtuelne robe pošto, za sada, još uvek ne postoji dovoljno razvijen virtuelni prostor u kome bi masovno zaživeli isključivo virtuelni luksuzni komadi i kolekcije. Rečju, potrebno nam je mesto na kom će moda nesmetano da živi i cveta u tom virtuelnom svetu pre nego što zapravo zagrizemo mamac. (iako ne sumnjam da će biti tu brže nego što očekujemo).
