Pretraga

Pridružite se brendu Nike u trci za održivost

Pridružite se brendu Nike u trci za održivost

Tekst: Manda Javorina

Foto: Rastko Šurdić

Prvo smo dobili dukseve i patike za čiju izradu je korišćena reciklirana plastika, zatim i ekološki materijal za kupaće kostime i obećanja da će koristiti samo obnovljive izvore energije i smanjiti emisiju izduvnih gasova. Danas kompanija Nike odlazi i korak dalje svojom globalnom kampanjom "Move to Zero" - projektom koji se obavezuje da smanji karbonski otisak kompanije i otpad na, praktično, nulu. Do kraja 2021, Nike planira da u potpunosti obustavi upotrebu plastičnih kesa u svojim prodavnicama, kao i da finansira sadnju drveća što utiče na smanjenje efekta zagađenja. Ipak, čelni ljudi kompanije znaju da ovo, ma koliko bilo dobrodošlo, nažalost nije dovoljno da prevagne klackalicu na svetskom nivou. Oni su svesni odgovornosti giganata industrije i toga da moraju otići korak dalje u kreiranju rešenja. Uostalom, jasno je da kompanija čiji je moto "Just Do It" nije od one vrste koja sedi i čeka da im se rešenja serviraju. 

Jedno od najurgentnijih polja delovanja jeste reciklaža i, posebno, materijali koji se koriste za izradu sportske opreme. Zbog svoje prirode, oni se uglavnom izrađuju od sintetičkih materijala koji sadrže najlon i mikroplastiku koja putem pranja završava u okeanima. Danas je Nike pionir upravo na polju recikliranja plastike, a od 2010. godine kompanija je zaslužna za preradu čak 7.5 milijardi plastičnih flaša za vodu koje bi inače završile na deponijama.

Preradom materijala koji bi pre samo nekoliko godina praktično završio kao đubre, kompanija Nike pomera granice inovacija na polju održivosti ali se ne zaustavlja samo tu, već istovremeno pomera i granice dizajna. Naime, legendari model patika Nike Air Force 1 sada ima i svoju održivu reinkarnaciju, za čiju izradu se koriste reciklirane sirovine kako za đon od pene tako i sintetička koža. Tu je i model Nike Air VaporMax 2020 Flyknit koji je napravljen od najmanje 50% recikliranih materijala. Na ovaj način, Nike upućuje poziv svim sportistima da se pridruže zajdničkom putovanju "Move to Zero".

Pridružite se brendu Nike u trci za održivost (фото 1)

Pošto je Nike brend koji razume važnost i globalnog i lokalnog delovanja, na našem domaćem terenu, pokrenuta je inicijativa za reciklažu u okviru festivala Sneakerville 2.0. Brend je pokrovitelj digitalne revije studenata modne škole Accademia del Lusso koji će za izradu modela koristiti samo komade iz starijih Nike kolekcija. Na ovaj način, u projekat "Zero Waste" uključuju se upravo mladi budući profesionalci sveta mode, a o celoj inicijativi i njenom uticaju, kao i potrebi za edukacijom razgovarali smo sa Aleksandrom Marić, profesorkom marketinga na Accademia del Lusso.

Kada se kaže “modna škola” većina ljudi prvo pomisli na dizajn ali vi se bavite mnogim važnim pitanjima modne industrije kao što je njena održivost. Da li su ova pitanja postala neodvojiva i od dizajna i podjednako važna za novu generaciju koja će raditi u modnoj industriji?

Kada pričamo o edukaciji vezanoj za poslovanje u modnoj industriji, kojom se ja bavim, danas je ona neodvojiva od teme održivosti. Svaki student modnog dizajna ili zaposleni u modnoj industriji sada mora da bude informisan o tome koliko planetu “košta” proizvodnja i distribucija jedne modne kolekcije, kao i odbacivanje tih istih odevnih predmeta kada jednog dana kupci odluče da više ne žele da ih nose. Kada poslujete unutar modne industrije i imate uvid u to koliko odevnih predmeta se na godišnjem nivou stavi u opticaj, odmah vam postane jasno da modni sistem kakav danas poznajemo nije održiv i da su promene nužne i neizbežne. Nadam se da će nova generacija zaposlenih, uz veliku svest o ovom izazovu, doprineti da se promene ubrzaju.

Na koje sve teme se odnosi održivost u modi?

Spomenuću tri teme kroz koje ćete uvideti sa kojim izazovima se suočavamo kada je modna industrija u pitanju: prva i najvažnija tema jeste količina odeće koju konzumiramo. Mi danas na godišnjem nivou kupujemo pet puta više odeće nego što su to činili naši roditelji. Današnji podaci nam govore i da se godišnje proizvede oko 150 milijardi odevnih predmeta. Sistem koji se oslanja na jednokratnost odeće dovodi do toga da većina ovih odevnih premeta bude ubrzo odbačena i da na kraju završe na deponiji, uzrokujući velika isparavanja ugljen dioksida. Sledeća tema je način proizvodnje. Tekstil koji nosimo, a koji je napravljen od dragocenih prirodnih materijala zahteva ogromnu upotrebu prirodnih resursa da bi se napravio i obrađivao. Sa druge strane, sintetički materijali su često napravljeni od neobnovljivih resursa i ispuštaju plastična mikrovlakna u naše vode, ugrožavajući ekosisteme i naše zdravlje. I na kraju, podjednako bitna tema jesu uslovi rada u proizvodnji. Stotine hiljada ljudi i dece koji su zaposleni u modnoj industriji rade u nehumanim uslovima i žrtve su prinudnog rada i trgovine ljudima. Razmislite, da li podržavate i ove druge, negativne strane modne industrije?

Pridružite se brendu Nike u trci za održivost (фото 2)

Na kojim sve nivoima nam je potrebna edukacija? Neki ljudi misle da se održivost u modi odnosi samo na jednu ili dve teme, a ustvari ih je mnogo više.

U svom prethodnom odgovoru osvrnula sam se na neke od tema koje obuhvata bavljenje održivim poslovanjem u modi. Sama svest o ovim temama, nakon velikog otrežnjenja, donosi sa sobom i saznanje da svi mi imamo pravo da damo svoj lični doprinos i da utičemo na transformaciju celokupnog modnog sistema. Uz dobro struktuirane sistemske promene, modna industrija može da pomogne da se milioni ljudi izvuku iz siromaštva i da žive pristojno i dostojanstveno. Možemo da sačuvamo i obnovimo našu planetu. Ova industrija može da postane izvor kreativnog izraza i sreće i za pojedince i za čitave zajednice. Bitno je da svako od nas upotrebi svoje pravo da podrži brendove koji donose pozitivne promene.

Koji je deo odgovornosti koji za edukaciju snose brendovi, a koji pojedinci?

Verujem da svi zajedno treba da „promenimo brzinu“ kada je proizvodnja i konzumacija modnih dobara u pitanju. Održivost nam se nameće kao jedini sledeći veliki modni trend i smatram da više i nemamo opciju da li želimo da ga prihvatimo ili ne, već nam je neizbežan. Brendovi su počeli to da uviđaju i počinju da se okreću ka novim rešenjima kada je nabavka materijala i način proizvodnje u pitanju i jako mi je drago zbog toga. Počinju da preuzimaju odgovornost za to kako je organizovano njihovo plasiranje proizvoda na tržište i kompletan vrednosni lanac. Kupci snose odgovornost za prekomernu kupovinu odeće koju vidimo svuda oko nas, i za još učestalije odbacivanje odeće koja im više nije po ukusu. Ne postoji jedna grupacija koja je veći “krivac” za današnju situaciju u modnoj industriji, već ponašanje jednih uslovljava ponašanje drugih. Da vam dam primer: ukoliko kupci budu zahtevali da odeća brendova koje vole bude od materijala koji mogu da se recikliraju, i budu želeli da saznaju ko tačno, gde i u kojim uslovima proizvodi njihovu odeću, poslovanje tih kompanija će, makar i pod pritiskom, postajati transparentnije i održivije.

Šta mi kao pojedinci možemo da učinimo za kolektivno dobro?

Prvi korak jeste da se informišemo i razmislimo o tome kakav odnos imamo prema modi i odeći koju kupujemo. Modna industrija je jedna od najmoćnijih i najuticajnijih na svetu danas i treća najveća ekonomska aktivnost trenutno na planeti, a šira javnost i dalje ne zna koliki je ova industrija zagađivač, koliki negativan uticaj ima na ljude i našu okolinu i koje su posledice njenog poslovanja. Sledeći korak nakon toga bi bio da vidimo šta mi kao pojedinci možemo da učinimo za naše zajedničko dobro, kako možemo da promenimo svoje navike i kako te svoje nove pozitivne ideje možemo da prenesemo i drugim ljudima iz svoje okoline.

Koje je najvažnije pitanje koje potrošači sebi treba da postave kada kupuju?

Dok kupujete, postavite sebi sledeća pitanja: Za koje vrednosti se zalaže ovaj brend i da li je održiv? Koliko puta planiram da obučem ovaj odevni predmet koji mi se u radnji svideo? Da li verujem da ću moći da ga obučem barem 30 puta? Trideset je okviran broj puta koliko treba da obučemo jedan odevni premet, a da se resursi koji su iskorišćeni da se on sašije ne smatraju uzalud utrošeni.

Koja je uloga reciklaže i novih tehnologija u proizvodnji materijala u modnoj održivosti?

Reciklaža, ponovna upotreba materijala i inovativni materijali koji se lako razgrađuju su već naša realnost i deo velikog broja modnih kolekcija. Sve više brendova se okreće ovom načinu proizvodnje i u njima vidi rešenje koje vodi ka većoj održivosti. Ja podržavam njihove napore. Taj način proizvodnje je svakako naša budućnost.

Pridružite se brendu Nike u trci za održivost (фото 3)

Da li mislite da ćemo stići do tačke da ne moramo da biramo između održivosti i estetike? Kod nas se često srećemo sa (nepravednim) predrasudama po ovom pitanju?

Već smo stigli do te tačke, a u budućnosti će se zanimljiva ponuda brendova koji se smatraju održivim samo povećavati. Prošlo je vreme kada je ponuda brendova koji su održivi kupcima bila nedovoljno estetski privlačna i nije im se činilo da je u skladu sa aktuelnim trendovima. Veći je izazov razaznati koji brendovi stvarno propagiraju održivost, a koji samo žele da budu deo trenda održivosti bez unošenja krucijalnih promena u svoj način poslovanja. Danas se svaki dinar koji dajemo nekom brendu računa kao glas koji dajemo određenom načinu poslovanja, zato je bitno da se mi kao potrošači informišemo i istražimo gde naš glas ide.

Koliko smatrate da je u celom procesu važna reinvencija i stalan postepen napredak?

Do sada smo kroz modnu industriju navikli na to da je invencija i stalni protok novih trendova, krojeva i odeće norma. Naš novi zadatak jeste da prihvatimo i prigrlimo reinvenciju tj. cirkularni sistem kao nešto što je dobro, i da to postane naš novi standard. Reinvencija bi u ovom slučaju označavala korišćenje ili recikliranje materijala iz starih kolekcija odeće i obuće kako bi se od tih materijala napravila nova kolekcija. Verujem da svaki napor nekog brenda da ide ka održivijem poslovanju treba da se pozdravi. Nekada je stalan ali postepen napredak ka tome jedini put.

Zbog čega su reinvencije kultnih komada odeće i aksesoara, poput novog modela patika Nike Air Force 1 važne kako na simboličnom, tako i na praktičnom planu?

Kada uzmemo kultni model koji svi znamo i udahnemo mu novi život, ovog puta od recikliranih materijala, pokazujemo da je napredak ka održivosti moguć i da kroz taj put nije morao da trpi ni dizajn, ni planeta. Verujem da je ova kolekcija značajna jer je tek početak svega što će Nike kao brend da nam pokaže kada je u pitanju put ka većoj održivosti i transparentnosti procesa. Takođe, biće primer i ostalim sportskim i modnim brendovima kako tržište ipak oberučke prihvata nove koncepte, i utabaće im put ka široj upotrebi recikliranih materijala.

Pridružite se brendu Nike u trci za održivost (фото 4)

Na koji način se brend Nike bavi pitanjima održivosti i približava ciljevima inicijative Zero Waste?

Kroz novu kolekciju “Move to Zero” Nike je pokazao kako sportska odeća koju svi znamo može da se napravi i uz upotrebu recikliranih materijala. Kroz kampanju koja prati ovu kolekciju uključili su se u podizanje svesti o problemu upotrebe štetnih materijala u modnoj industriji i ponudili svoje rešenje za budućnost.

Kako ste se odlučili da promovišete reciklažu preko Sneakerville 2.0 koji će se ove godine održati u digitalnoj formi? Šta je posebno u ovoj inicijativi?

Tim iz Nike-a mi se obratio da zajedno osmislimo projekat kroz koji će se u okviru Sneakerville 2.0 festivala promovisati reciklaža i Zero Waste concept. Predložila sam im da od odeće, patika i torbi iz prethodnih kolekcija Nike-a osmislimo i napravimo novu mini-kolekciju. Uz veliku pomoć talentovanih studenata modnog dizajna sa fakulteta Accademia del Lusso na kojem predajem, uspeli smo da predstavimo kolekciju od deset odevnih predmeta i torbi koja je inovativna, prati duh brenda Nike i pokazuje koliko mogućnosti imamo kada upotrebimo svoju maštu da nečemu što je staro damo novi, još kreativniji život. Rezultat je kolekcija na koju smo svi jako ponosni i koja bi mogla da bude primer svim studentima modnog dizajna širom sveta kako ovakav projekat može uspešno da se izvede.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor