Adut Akech je ovogodišnja dobitnica nagrade Model godine na BFA (British Fashion Awards) i pored toga što je to samo za sebe super vest za svet mode, a i svet uopšte, ništa manje genijalna nije ni činjenica da se odnos moći konačno menja te su ove godine 80% liste zauzele devojke afričkog porekla pa su se pored Adut među nominovanim našle i Adesuwa Aighewi, Adwoa Aboah, Winnie Harlow. Samo dve godine unazad situacija je bila vidno drugačija i ista lista je bila veoma očekivano, predominantno “bela” predvođena imenima sestara Hadid i Kaiom Gerber. Ipak, čini se da se neke stvari značajnije menjaju. Moda zaista postaje inkluzivnija industrija u kojoj se pored angažovanja, i nagrade kao vrhunac i kruna angažmana i rada, dodeljuju zaista onima koji su najzaslužniji, najkvalitetniji, najuticajiniji a čini se da se produbljuje i sam koncept i značenje onoga što podrazumeva da je neko važna osoba u polju kojim se bavi, i da se to nužno ne meri prisutnošću u medijima i na društvenim mrežama. Svakako da je i Akechin broj pratilaca na Instagramu i lajkova na objavama zavidan za bilo kog “običnog smrtnika”, ali celokupna njena pojavnost je daleko drugačija od standardne zvezde.
Dok o sestrama Hadid ili Kendallki pričamo gotovo neprestano i to mahom u kontekstu najnovijih tračeva, raskida i mirenja, i kroz prizmu standradnog jet set života, za dvadesetogodišnju Adut se manje više ni ne zna da li dejtuje sa nekim ili ne, njen svaki potez se ne prati besomučno, niti znamo u čemu je viđena na poslednjim VIP žurkama, kao ni da li je na istim prisustvovala, zato što to sve nije ni najmanje bitno i definitivno nije valuta njenog uspeha. Stvar sa Adut je veoma jednostavna. I ona je prelepa u toj jednostavnosti i iskrenosti a njen uspeh i uticaj se osim angažmanom u najboljim kampanjama, vrednuje onim što zaista uradi i o čemu progovara, a to čini kada ima razloga, i kada zna da je bitno, i to ne samo za nju nego za sve. Kao na primer juče kad je na svom Instagramu progovorila najiskrenije moguće o sopstvenom mentalnom stanju i zdravlju i ogromnom borbom sa depresijom koju je vodila tokom cele prethodne godine. Važno je, jer je javno, sasvim iskreno i bez cenzure progovorila o sebi kao o ljudskom biću ne o Adut supermodelu i to sa svešću (i baš zbog toga) da će njen primer, pomoći mnogima da se uhvate u koštac sa sopstvenim problemima i dati im snagu da se izbore.
I u tome zapravo i leži glavna Adutina snaga i lepota. Jer je pored svih preskupih komada koje nosi, saradnji sa najznačajnijim imenima modnog sveta i posećivanjem najglamuroznijih događaja ostala jednostavna i sasvim obična devojka. Migrantkinja iz Sudana koja je postala model ali nikada nije zaboravila svoje detinjstvo, i nikada se nije trudila da ga potisne ili izmeni, već jedino što radi sa svojim nasleđem i svojom ličnom prošlošću jeste da ih prihvata, nosi sa sobom, i konstantno im odaje priznanje za sve ono što jeste danas, za svu posebnost i specifičnost dok ujedno aktivno radi na tome da i drugi isto osveste. “Samo želim da napravim pozitivnu promenu i uticaj u ljudskim životima. Radim sa Ujedinjenim Nacijama na davanju podrške izbeglicama zato što želim da pokažem svetu da smo mi isti kao i svi ostali. Biti emigrant nije izbor i to je ono što mnogi ne razumeju. To stalno ponavljam i ponavljaću do kraja života: bez obzira na to gde završim i koliko uspešna postanem, ja ću uvek biti izbeglica i ponosna sam na to.”
A izgleda da je konačno došao onaj trenutak u istoriji da stvarno pravi ljudi odnose pobede, jer ako želimo da neko ponese titulu najboljeg bilo čega u prošloj ili u narednim godinama onda su to upravo ovakvi ljudi. Iskreni, nenametljivi ali snažni, osvešćeni, svesni sebe, svoje uloge i pozicije u svetu i svih onih koji nisu u takvoj situaciji i zbog kojih koriste svoj glas.
