Pre 15 godina, 11. februara 2010, napustio nas je Alexander Lee McQueen, jedan od najvećih modnih dizajnera koji je ikada živeo. Tokom 18 godina svoje karijere, nikada nije prestao da šokira, provocira i inspiriše ljude.
Nije bio samo dizajner, već i dobro obrazovani umetnik. Poticao je iz radničke klase, a uspeo je da obezbedi poziciju u Savile Rowu, ulici poznatoj po ateljeima slavnih krojača. Uprkos fragmentisanom formalnom obrazovanju, McQueen je imao duboko znanje o istoriji umetnosti, mode i vizuelne kulture.
Bio je opsednut viktorijanskim i srednjovekovnim pričama, uvek sa mračnim podtonom. Njegova prva, diplomska kolekcija pod nazivom „Jack the Ripper Stalks His Victim“ bila je morbidna, ali zapanjujuće lepa – i postavila je ton za njegova dalja stvaranja.
Još jedan izvor inspiracije bilo je njegovo škotsko poreklo. Bio je gorko kritičan prema engleskim dizajnerima koji su eksploatisali škotsku tradiciju. Ovo mišljenje donelo mu je nekoliko prezrivih komentara od druge legende britanske mode, Vivienne Westwood, Engleskinje koja je takođe koristila škotski tartan u svojim kreacijama.
Nazvati Alexandra McQueena samo dizajnerom odeće bilo bi veliko nepoštovanje njegovog nasleđa – on je bio umetnik, skulptor i pripovedač.
Pogledajte pet kolekcija za koje je pronašao inspiraciju u slikarstvu, fotografiji i modernoj umetnosti.
MCQUEEN KOLEKCIJE INSPIRISANE UMETNOŠĆU: №13
Ova kolekcija potekla je iz nekoliko izvora inspiracije, ali najpoznatiji trenutak na reviji bio je inspirisan specifičnim umetničkim delom pod nazivom „High Moon„. Instalaciju je napravila nemačka umetnica Rebecca Horn i sastoji se od dva mitraljeza okačena o plafon, dok je svaki povezan sa rezervoarom krvavocrvene tečnosti. Puške su usmerene jedna prema drugoj, iz kojih kaplje krv.
Interpretacija dizajnera je bila manje uznemirujuća, ali je i dalje impresionirala publiku. Neki gosti su čak plakali tokom revije. Model Shalom Harlow ušla je u prostoriju noseći besprekorno belo haljinu bez ramena, pričvršćenu kožnim pojasom. Harlow, bivša balerina, plesala je na rotirajućoj podlozi između dve robotske ruke, koje su prskala haljinu crnom i žutom bojom.
JOAN
Kolekcija „Joan“ pozajmila je svoje ime i inspiraciju od Jovanke Orleanke, katoličke mučenice i zaštitnice Francuske. Borila se u Stogodišnjem ratu i bila je zarobljena od strane engleskih snaga, te spaljena na lomači 1431. godine. U svojoj kolekciji iz 1998. godine, dizajner je koristio je metalnu mrežu koja imitira oklop i portrete ubijene dece, spajajući dve istorijske tragedije.
Jedna od glavnih umetničkih inspiracija za kolekciju potekla je iz „Melun Diptiha“, dela iz petnaestog veka koje je stvorio Jean Fouquet. Slika Bogorodice sa ovog diptiha modelovana je prema Agnes Sorel, omiljenoj ljubavnici kralja Charlesa VII. Prema istorčarima, članovi kraljevske porodice su otrovali Sorel, zabrinuti zbog njenog prekomernog uticaja na njegove političke odluke.
VOOS
Revija „VOSS“ iz 2001. godine bila je jedan od najupečatljivijih trenutaka u modi 21. veka. Ovo je ostala jedna od najprepoznatljivijih kolekcija koje je dizajnirao McQueen. Počela je kašnjenjem od dva sata, tokom kojeg su gosti morali da sede ispred crne staklene kocke, gledajući u vlastite refleksije.
Kada su se svetla upalila, struktura se transformisala – u staklenoj kocki, razvijao se sterilni beli prostor. Revija nije bila samo o modi, već o mračnijoj strani iste: o problemima mentalnog zdravlja, zloupotrebi droga i slomljenim nadama koje su bile previše poznate samom dizajneru.
Zadnji čin revije bio je najvažniji – kako se bližila kraju, zidovi tamne kocke u centru podijuma konačno su se srušili, otkrivajući golu ženu u gas maski, sa desetinama moljaca koji su se držali za njeno telo. Žena je bila britanska spisateljica Michelle Olley, prijateljica kreatora. Slika je bila direktno inspirisana delom pod nazivom „Sanitarium“, koje je stvorio američki fotograf Joel-Peter Witkin. Witkin je poznat po svojim uznemirujućim kompozicijama, koje često uključuju ljude sa teškim invaliditetima, pa čak i leševe. Inspirisan njegovim delom, McQueen je namerno izložio sve ono što je bilo tabu u modi.
IT’S JUNGLE OUT THERE
Kolekcija „It’s a Jungle Out There“ predstavljena je ubrzo nakon što je McQueen postao kreativni direktor kuće Givenchy. Imenovanje je bilo veoma kontroverzno jer su konzervativni klijenti protivili provokativnoj avangardnoj strani dizajner. Umoran od spoljnog pritiska, odlučio je da se opusti kroz dizajn za sopstveni brend.
Među rogovima, glavama krokodila i mačkastom šminkom, kolekciju je krasila i jedna neočekivana slika, print zasnovan na delu iz 15. veka flamanskog slikara Roberta Campina. Na slici je figura na krstu bila, umesto Isusa, jedan od razbojnika koji je bio pogubljen zajedno s njim.
ANGELS & DEMONS
Poslednja revija, nezvanično nazvana „Angels & Demons“, predstavljena je samo mesec dana nakon smrti dizajnera. On je ostavio kolekciju gotovo dovršenu, ali je njegov dizajnerski tim morao da doda poslednje detalje. Neki asistenti su primetili da nedovršeni komadi deluju kao rekvijem i oproštaj dizajnera. Revija nije imala muziku ili zvukove koji bi je pratili, a modeli su polako hodali u potpunoj tišini.
Kolekcija se uglavnom na ručno izrađene detalje i dekoracije. Pored pozlaćenog perja, svile i brokata, komadi su imali dezene eteričnih anđela Botticellija i demona Hieronymusa Boscha.
Dualnost spasenja i patnje, vere i njenog odsustva, kao i pogled u zagrobni život, sve je odražavalo kontinuiranu borbu dizajnera tokom poslednjih godina života.
Fotografije: instagram zegalba; dampmagazines