Nemoguće je zamisliti letnji odmor bez omiljenog mini kompleta za uživanje na plaži ili bazenu. Bikini je danas ubedljivo najpopularnijih model kupaćih kostima. Prva verzija ovog odevnog komada datira još iz starog Rima, ali se ipak bikini istorija zvanično računa od četrdesetih godina prošlog veka.
Tokom konzervativnih 50-ih, bio je epicentar globalne kontroverze, da ga je i tadašnji papa javno etiketirao kao grešan. Međutim, društveno-seksualna revolicija 60-ih je oslobodila ovaj format kupaćeg kostima. Ikone pop kulture poput Briggite Bardot i Rakuel Welch ponosno su katapultirale bikini u planetarni mejnstrim. Do 90-ih, bikini je evoluirao u čuveni mikrokini koji je svojim dolaskom pokrenuo masovni trend spray tanninga i brazilske depilacije voskom.
Šire posmatrano, ovaj odevni predmet je zapravo autentični artefakt da promene društvenih normi imaju trajne posledice na modne trendove.
Drevni Rim
Jedan od prvih prikaza bikinija postoji u drevnoj sicilijanskoj vili. Datira iz četvrtog veka, Villa Romana del Casale sadrži jednu od najvećih kolekcija rimskih mozaika, među kojima je jedan na kome su prikazane žene u oskudnoj dvodelnoj odeći, koja podseća na bikini.
Prvi moderni BIKINI
Drugi svetski rat je doveo do racionalizacije mnogih zajedničkih dobara, uključujući i proizvodnju tkanine. Godine 1942, Odbor za ratnu proizvodnju u SAD je naredio smanjenje od 10 posto tkanine koja se koristi za ženske kupaće kostime. Do 1945. godine dvodelni kompleti kao preteča bikinija, a holivudske zvezde poput Rita Hayworth i Esther Williams su ih nosile na naslovnicama pin-up časopisa.
Međutim, tek 1946. godine bikini je tehnički izmišljen. Francuski modni dizajneri Jacques Heim i Louis Reard su zasebno objavili sopstvene verzije onoga što sada znamo kao bikini. Heim je svoj dizajn nazvao „atom“ po najmanjoj čestici materije. Reardov bikini od tkanine sa uzorkom novinskog papira je dobio ime po atolu Bikini, poligonu za nuklearno testiranje u blizini Guama.
Ovaj Reardov modni izum debitovao je na reviji pored bazena u Parizu. Mnoge manekenke su odbile nastup, ali je devetnaestogodišnja plesačica iz Casino de Paris, Micheline Bernardini ponosno pozirala u bikiniju. Minijaturni kroj se istovremeno smatrao oslobađajućim i skandaloznim, jer je otkrivao pupak, što je tada bilo nezamislivo.
Bikini kontroverze
Prvo festivalsko takmičenje u bikiniju 1951.godine, kasnije je postalo poznato kao Izbor za miss sveta. Tada dvadesetdvogodišnja, Kiki Hakanson iz Švedske je prva pobednica takmičenja i tom prilikom je krunisana u bikiniju.
Irska i Španija zapretile su da će se povući iz takmičenja, dok je papa javno osudio missicu, nazivajući kupaći kostim grešnim. Nakon toga, bikini je zabranjen na takmičenjima lepote širom sveta. Zemlje uključujući Belgiju, Italiju, Portugal i Španiju takođe su zabranile ovakve kupaće kostime.
U SAD, Haisov kodeks, usvojen 1934. godine, zabranjuje prikazivanje pupka u filmovima. Čak i kada je moć Kodeksa počela da slabi 50-ih godina, katolička grupa pod nazivom Nacionalna legija pristojnosti nastavila je da kritikuje bikini na ekranu.
Neki su odbili da se povinuju konzervativnim društvenim normama. Australijska modna dizajnerka Paula Stafford zaslužna je za popularizaciju bikinija u toj zemlji. Godine 1952. od manekenke En Ferguson je zatraženo da napusti Surfers Paradise Beach u Kvinslendu, uz obrazloženje da njen Stafford kupaći kostim previše otkriva.
Sledeće godine, gradonačelnik Benidorma u Španiji, legalizovao je bikini u gradu na plaži, pretvarajući ga u popularnu turističku atrakciju.
Ulazak u mejnstrim kulturu
Brižit Bardo je 1952. godine glumila u filmu „Devojka u bikiniju“, u kojem je obukla nekoliko malih dvodelnih kupaćih kostima. Njen nastup u Kanu je zaslužan za popularizaciju bikinija među evropskim i američkim ženama.
Kada su došle 60-e, društvene norme su se promenile. Rubovi bikinija su postali kraći, a ležerna odeća postala je široko prihvaćena. Kako se globalno širila seksualna revolucija, bikini je postao sveprisutan – pesma Brajana Hajlanda iz 1960. godine „Itsi Bitsi Teenie Veenie Yellow Polka Dot Bikini“ zauzela je vrh top-lista, što je izazvalo bum u prodaji ovih kostima.
Godine 1962. Ursula Andres je ušla u filmsku i modnu istoriju kada je nosila beli dvodelni kupaći kostim u prvom Džejms Bond filmu.
Sports Illustrated je 1964.godine lansirao svoje godišnje izdanje promovišući bikini i time najavio masovni trend.
Bikini u pop kulturi
Krzneni bikini Rakel Velč u filmu „Milion godina pre nove ere“ je odličan primer uticaja bikinija na pop kulturu. Uprkos tome što je u filmu imala samo nekoliko replika, Rakel Velč u bikiniju je bila najefektniji teaser za film. Fotografije Rakel Velč iz ovog filma su u narednom periodu postale najprodavaniji pin-up posteri.
Osamdesetih godina prošlog veka bikiniji su nastavili da osvajaju velike ekrane. Tinejdžerska komedija iz 1982. godine Fast Times at Ridgemont High predstavljala je Fibi Kejts u oskudnom crvenom bikiniju, dok je princeza Leja- Keri Fišer nosila „robovski bikini“ od mesinga u filmu „Povratak Džedaja“ (1983).
Bikini nove generacije
Kako je bikini postao standard letnje-sportskog odevanja, stilovi kupaćih kostima su evoluirali. Mikrokini je pokazao još više kože, popularišući brazilsku depilaciju voskom i sunčanje u spreju. Karl Lagerfeld je debitovao sa sopstvenom verzijom mikrokinija tokom Chanelove revije u proleće 1996.
Do 90-ih, bikini se više nije smatrao tabuom. Postao je zvanična uniforma olimpijskih odbojkašica na pesku 1996. godine, da bi naredne godine Izbor za miss Amerike ukinuo je zabranu bikinija, dozvoljavajući učesnicama da nose dvodelne kostime tokom takmičenja.
Foto: Pinterest