Ko je čovek koji želi da kupi Hugo Boss za 2 milijarde evra?
I da li će u tome uspeti?
Povezano
Grupacija Frasers Group, trgovinski lanac pod kontrolom britanskog milijardera Majka Ešlija, lansirala je prošle nedelje ponudu za preuzimanje posrnulog nemačkog modnog brenda Hugo Boss u vrednosti od dve milijarde evra (2,31 milijarda dolara).
Frasers, koji je već najveći akcionar u kući Hugo Boss sa udelom od 26,06%, nudi 38 evra po akciji u gotovini za preostale akcije – što predstavlja premiju od 4,3% u odnosu na cenu od 36,44 evra, koliko je iznosila vrednost akcija brenda Hugo Boss na zatvaranju berze u prošlu sredu.
Hugo Boss bi bio najnoviji dodatak Ešlijevoj razgranatoj maloprodajnoj imperiji, koja sadrži Sports Direct i House of Fraser, kao i udele koje ova grupa ima u kompanijama Asos, Debenhams i Currys.
Hugo Boss se već izvesno vreme bori sa padom prodaje, zbog čega je pre šest meseci pokrenuo novu strategiju u cilju preuređenja prodavnica, pojednostavljenja asortimana proizvoda i veće ponude ženske odeće. Akcijama ove kompanije trenutno se trguje po ceni koja je upola manja od njihove vrednosti pre tri godine.
Iz kuće Hugo Boss su prošle nedelje saopštili da Frasers nije koordinisao ovu ponudu za preuzimanje sa samom kompanijom, kao i da će upravni odbor razmotriti ponudu, koja preostale akcije (koje čine 73,94% kompanije) vrednuje na oko 1,98 milijardi evra.
U poslednjih nekoliko godina, Ešli je postepeno investirao u kompaniju Hugo Boss, na kraju dostigavši udeo od 26%. Tržište je veoma pozitivno reagovalo na predlog britanskog preduzetnika: u satima nakon objave, akcije brenda Hugo Boss skočile su za 8%, što je prilično jasan pokazatelj očekivanja investitora u pogledu potencijalnog preokreta pod Ešlijevim vođstvom.
Ove godine, kompanija Hugo Boss – podeljena na BOSS i HUGO, dva glavna brenda od kojih se svaki odlikuje drugačijim stilskim kodovima i ciljnom publikom – radi na projektu Claim 5, strateškom planu koji ima za cilj repozicioniranje brenda u oblastima distribucije, proizvoda i imidža.
Ovo je, stoga, delikatan trenutak za kompaniju koja se, kao i mnogi drugi evropski brendovi, suočava sa posebno intenzivnim periodom komercijalnih tenzija. Što se tiče samih finansija, najnoviji rezultati kuće Hugo Boss pokazali su pad prihoda u poređenju sa 2025. godinom i neto dobit koja je više nego prepolovljena, iako je učinak nadmašio očekivanja tržišta.
Ko je Majk Ešli, potencijalni novi vlasnik brenda Hugo Boss?
Majk Ešli britanski milijarder i preduzetnik u sektoru maloprodaje sportske opreme. Osnovao je kompaniju Sports Direct, koja je prerasla u najveći lanac prodavnica sportske opreme u Velikoj Britaniji. Kasnije je obavljao funkciju izvršnog direktora grupacije Frasers Group PLC sve do 2022. godine. Njegovo bogatstvo u to vreme procenjeno je na oko 5,3 milijarde dolara.
Reč je o grupaciji koju je izgradio od samo jedne sportske prodavnice u Mejdenhedu, otvorene 1982. godine uz pomoć 10.000 funti koje je dobio od roditelja.
Napustio je školu sa 16 godina bez ikakvih kvalifikacija kako bi postao profesionalni igrač skvoša, mada mu to nije pošlo za rukom zbog povrede. Njegova grupacija je narasla na oko 1.500 prodavnica u 20 zemalja i zapošljava 30.000 ljudi, sa brendovima koji prodaju sve, od sofa do luksuzne ležerne odeće, teretana i usluga u oblasti ličnih finansija.
Ešli je takođe kupio britanski fudbalski klub Njukasl Junajted 2007. godine. Godine 2000. preuzeo je ulogu uzbunjivača javnosti, dostavivši dokaze britanskoj Kancelariji za fer trgovinu (Office of Fair Trading) o tome da su mnogi prodavci sportske opreme tajno dogovarali i fiksirali cene sportskih dresova i majica.
Kako piše Telegraph, Nemačka ima averziju prema „stranim uljezima“ koji merkaju ono najbolje što nemačka privreda nudi, a taj stav lako može da preraste u otvoreno neprijateljstvo prema Ešliju koji planira kupovinu modnog brenda. Veze osnivača kuće Hugo Boss sa nacistima tokom Drugog svetskog rata znače da ostatak Nemačke ima donekle komplikovan odnos prema brendu.
Hugo Ferdinand Bos,bio je lojalan član Nacističke partije, a njegova fabrika u Mecingenu proizvodila je uniforme za SS i Hitlerovu omladinu, koristeći prinudni rad Poljaka i Francuza. Međutim, kompanija se suočila sa ovom istorijom tako što je 2011. godine naručila nezavisnu istorijsku studiju kako bi istražila svoje ratne aktivnosti, i izrazila je „duboko žaljenje“ zbog tretmana žena koje su bile primorane da rade u fabrici.
Danas je ova kuća poznatija kao veliki poslodavac i po svojoj luksuznoj modi. Zapravo, to je jedina prava globalna modna marka u zemlji, pa se sumnja da će se Nemačka boriti da tako i ostane, kao što to često čini kada se njeni korporativni giganti nađu na nišanu inostranih „predatora“.
Naslovna fotografija: Matteo Rossetti / LaPresse / Profimedia