Čak i ako ne pripadate taboru strastvenih kolekcionara dizajnerskih torbica, vrlo verovatno ste uočili da na luksuznom tržištu omiljenog ženskog asesoara, u eri pandemije, cene iznenada divljaju. Naravno, rastu cena torbi kao finalnog proizvoda kumovali su standardni tržišni faktori poput rasta cena materijala, izrade, skladištenja ili transporta, no izgleda da ove navedene tehnikalije nisu jedini motivator drastičnog poskupljenja. Premda većina high end brendova nije mogla da zadrži pretpandemijske cene, najviše pažnje privukao je Chanel koji je od početka pandemije do danas podigao cene svojih najpopularnijih modela čak šest puta. Inflacija i težnja da se nadoknade pandemijski gubici, jasno, nisu jedini krivci.
Za današnjih 8.800 dolara, 1990. godine ste mogli da kupite skoro osam Chanel torbi. Naime, toliko puta je poskupeo Chanelov Medium Classic Flap model koji se tada prodavo po ceni od „samo“ 1.150 dolara. Naravno da je iluzorno očekivati da bi Chanel torbica ili, uostalom, bilo koji drugi proizvod danas, trebalo da košta kao što je koštao devedesetih. No, uprkos uobičajenim tržišnim kretanjima cena, teško je ne primetiti da je u poslednje vreme Chanel posebno inspirisan kada je reč o podizanju cena. Krajem prošle godine Bloomberg je preneo vest kako je Chanel podigao cene nekih modela za čak dve trećine u odnosu na 2019. godinu. Iako su itekako svesni toga da je pandemija dobrano izrovarila tržište i otežala poslovanje na svim poljima, modni insajderi su počeli da postavljaju jedno potpuno legitimno pitanje: da li je stvarno opravdano dizati cene toliko često i u tolikoj meri? Nakon što su virtualnim bespućima počele nemilice da kruže raznorazna nagađanja, oglasila se predstavnica Chanela koja je objasnila kako je podizanje cena odgovor modne kuće na “nepredvidljive fluktuacije, promene u troškovima proizvodnje, ali i težnje za harmonizacijom tržišta”.
No, uprkos Chanelovoj odvažnosti, sasvim je razumljivo postaviti pitanje da li cene stvarno mogu da rastu unedogled? Premda poželjnost luksuznih proizvoda raste sa njihovom cenom i njihovom sve većom ekskluzivnosti, ono što ih čini toliko privlačnim i željenim nisu samo visoka cena i nedostupnost. U jednom trenutku, brendovi se moraju suočiti sa dilemama potencijalnih kupaca koji se pitaju opravdava li cena njihovu stvarnu vrednost. Iako iz Chanela opovrgavaju da iza podizanja cena stoji želja da se približe Hermèsu i kultnoj Birkinki koja već godinama važi za torbu za koju postoje najduže liste čekanja, upravo se to trenutno događa. Poneki Chanelovi modeli približili su se Birkin modelima na samo nekoliko stotina dolara. No, upravo je ta približna cena navela mnoge da se pitaju da li se stvarno isplati kupiti Chanel, ako za samo sto dolara više mogu dobiti Birkinku, kraljicu svih torbi. Premda se Chanelova predstavnica za štampu oglasila sa objašnjenjem da povećanje cena prati i povećanje kvaliteta, mnogi u to sumnjaju. Sa druge strane, smatraju da se Chanel ni u ludilu ne može meriti sa kvalitetom Hermès torbe čija je perfektna izrada deo tradicije. Svaki delić Birkinke izrađen je ručno od strane zanatlija koji su svoju veštinu doveli do savršenstva, od sečenja i pripreme kože, posebne metode šivenja (poznate kao saddle stitching), izrade ručke slojevitim nizanjem kože koje može da potraje i pet sati… S obzirom na to da je mnogo toga oko Birkinke mit, podaci o dužini izrade variraju, no većina izvora spominje da je za izradu jedne jedine torbe potrebno od 15 do 48 sati. U svetu luksuza ni jedna torba nema status kao Birkin.
Hermèsov CEO Alex Dumas je izjavio kako “Hermès nema potrebu da sledi ono što rade drugi”, te da je jedini razlog za podizanje cena, naspram onih pretpandemijskih, bilo poskupljenje proizvodnje. “Mi ne želimo da koristimo podizanje cena kao alat koji će potstaći dalji rast”, izjavio je i dodao: “Naši proizvodi koštaju onoliko koliko vrede, ne želimo da dovedemo poverenje svojih kupaca u opasnost.” Dokaz kvaliteta kultnih Hermès modela krije se i u njihovoj potražnji na resale platformama. Retka Birkinka, čija prodajn cena je bila 18.500 evra, prodata je na platformi Vestiaire Collective za čak112.000 evra, dok je najskuplja Chanel torba na istoj platformi prodata za 30.000 evra. Da bi Chanel dostigao status koji ima Hermès, trebaće će im mnogo više od samo korporativne strategije koja uključuje ograničenu ponudu i visoke cene, već će morati da uvere svoje kupce da se u njihove modele stvarno isplati uložiti i da njihov kvalitet, na kraju krajeva, bar donekle opravdava visoku cenu. I naravno, da su Chanel torbe investicija koja će jednom moći da vrati uloženo. Pitanje je samo do kada će testirati te granice.
